Podeli:
Foto:E-stock/Dušan Milenkovic

"Pevačica Ksenija Pajčin i njen dečko, maneken Filip Kapisoda nađeni su večeras mrtvi u stanu u kome je ona živela sa majkom, u Nikšićkoj ulici u beogradskom naselju Voždovac". Kada je 16. marta 2010. godine objavljena ova strašna vest, isprva niko nije mogao da veruje da je istina. Nakon što je, međutim, informacija potvrđena, javnost je zanemela.

Filip Kapisoda je dve porodice zavio u crno, a pošto se radilo o poznatoj pevačici svih ovih godina raspreda se priča o “zločinu iz strasti”, dok ih pojedini mediji čak nastoje predstaviti kao Romea i Juliju. Jasno je da međutim u tom monstruoznom činu baš ničeg romantičnog nema.

Ksenija Pajčin je ubijena.

Jedan mladi život je prerano ugašen. Od ruke svog dečka, koji je kasnije presudio i sebi, stradala je jedna mlada žena.

Tragedija, koju niko nije uspeo da spreči.

O reakcijama dve porodice, niko se ni ne usuđuje da polemiše, nego pomisli u sebi: “Ne daj Bože nikome”.

Pevačicina majka ćuti. Skoro punu deceniju nije skidala crninu. Zagrljena u svoju tugu.

Njen rođak iz Amerike, ujak pokojne Ksenije, Nikola Kostić, ekskluzivno za Nova.rs rešio je da, za razliku od svoje sestre Ljubice, koja se zarekla da nikad javno ne govori o tome, ispriča kako posle 10 godina stoje stvari između njih i crnogorske porodice Kapisoda.

Foto: Printscreen/Youtube

“Ne dolazim baš svake godine na pomen, ali ove ću doći”, započinje razgovor Nikola i osvrće se na to da li vreme čini svoje:

“Znate šta rade godine? Godine mogu samo da vas naviknu na bol. Godine čine to da bol nosite lakše za “publiku”.

Kostić je objasnino kako on tugu leči ponosom zbog onoga što je Ksenija bila i što je, kako kaže, bila njihova. Međutim, majci je teže da u bilo čemu nađe utehu.

Foto:E-stock/Miloš Rafailović

“Ljubica je tek posle devet i po godina skinula crninu. I tek joj je tada bilo malo bolje. Kod mene je to došlo malo ranije. Njoj je trebalo više vremena. Niko je nije naterao da više ne nosi crne stvari, jednostavno je sama to želela i učinila. Ja sam pokušao i pre da utičem na to, jer sam smatrao da je za nju loše, i da će se osećati lakše, ali ona je odbijala jer se dobro osećala u crnini. Saživela se sa tim bolom. Taj momenat kada ju je skinula, bukvalno je oživela. Počela je da radi na sebi i dosta je učinila, ima i terapeuta. Mnogo je to sve pomoglo. Ona nije žena koja će da traži utehu u nekom emotivnom partneru, ona je našla drugi smisao života. Ima dobar krug višedecenijskih prijatelja oko sebe koji su konstantno uz nju. Ljudi su u početku izbegavali da pričaju o Kseniji, ali Ljubica i ja to volimo. Ne volimo da pričamo o tom nemilom događaju, ali Kseniju držimo u najlepšem sećanju. Ja sam zadovoljan u kakvom je Ljubica stanju poslednjih pola godine, baš se vidi napredak, počev od selidbe. Kupili smo novi stan u Zemunu. Prijala joj je euforija oko selidbe i lepo se oseća u drugom ambijentu. Sve je to uticalo na poboljšanje, pa makar i blago”, kaže Ksenijin ujak.

Nikola je onda ispričao i kako mu je pao kamen sa srca kada je pre godinu dana konačno skupio hrabrosti da se suoči sa Filipovim ocem Mirkom Kapisodom.

Iako mu nije bilo svejedno, smogao je snage da stane pred njega i da popričaju oči u oči. Bez obzira na to što je, kako kaže “Filip dve porodice zavio u crno”, Kostić i njegova sestra ne žele da osuđuju njegove roditelje.

PROČITAJTE JOŠ

“Koliko je nas Filip zavio u crno, toliko je i njih. Niko te ljude ne krivi. Ne mogu da kažem ni to da se nisu udostojili da nas kontaktiraju za sve ove godine. Ljudima je teško i potpuno ih razumem. Nisu želeli da nas povrede, zbog toga je prošlo malo više vremena. Ne daj Bože da je neko u njihovoj koži, a ne samo u našoj. Uopšte ih ne osuđujem ni za šta. Znam kako se osećaju”, kaže Nikola i objašnjava kako se sa Filipovim ocem zna od ranije:

“Ja imam dosta prijatelja na Cetinju, jedan prijatelj se bavio moto trkama, kao i Filipov otac. Znali smo se još od ranije iz viđenja iz te priče, ali nikako nisam mogao da povežem da je to taj čovek. On je hteo da se vidimo, pokušavao je da dođe do mene preko jedne zajedničke prijateljice i ja sam to tada odbio. Kasnije sam tražio telefon, da ga pozovem kad budem spreman, i to se dogodilo pre godinu dana. Otišao sam u Podgoricu i video se s njim. Nije nam bilo prijatno. Štaviše, ja sam bio u boljoj poziciji od njega jer sam se pripremio za to. U jednom trenutku sam odustao, pa sam ga opet naknadno zvao. Videli smo se na nekom petom mestu, van grada u nekom restoranu kako nas niko ne bi video jer nas obojicu znaju. Njemu je bilo mnogo teže.”

Kostić ima razumevanja za Momira Kapisodu i priča kako je i on imao obzira i izbegavao slučajne susrete sa njim.

Foto:E-stock/Milan Lučić

“On mi je govorio: “Kad si ti u gradu, ja ne izlazim u grad, ne zbog toga što se plašim, nego da ne bude neprijatno i nama, i našim zajedničkim prijateljima”. Svima je lakše otkako smo se videli. Filipov otac mi je na kraju rekao:

“Od kada se to desilo nijednom nisam otišao u Beograd. Ali, ako odem, prvo ću otići Kseniji na grob”. Svarno je veliki čovek, svaka mu čast. Dobro se poneo”, ispričao je Ksenijin ujak, a onda otkrio i kako je na susret sa Kapisodom reagovala njegova sestra Ljubica:

“Kada sam se vratio u Beograd, Ljubica nije ništa znala. Nisam želeo ništa da joj pričam telefonom već kad se vidimo. Samo me je zagrlila, poljubila me i rekla “Znala sam”. Nije bila ni za to, a ni protiv toga”, završava pevačicin ujak za Nova.rs.

Desetogodišnjica smrti Ksenije Pajčin navršava se 16. marta ove godine.

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama InstagramFejsbuk i Tviter.