5
Izvesno je da će pandemija u velikoj meri oblikovati predstojeće predsedničke izbore u Americi. Tramp je pre dva meseca bio predsednik koji osnažuje ekonomiju, a danas se čini da bi u novembru ipak mogao da ne bude onaj koji je u prednosti.
Hajdi i Denis Hodžis ponosno su svoje glasove dali predsedniku Donaldu Trampu 2016. godine.
„Dopadao mi se njegov čvrst stav. Dopadalo mi se što nije bio političar“, kaže Denis Hodžis za Tajm. Hajde kaže da ga je podržavala tri i po godine.
A onda se desila korona.
Za Denisa je poslednja kap bila kada je shvatio koliko je Tramp ležeran i da pokušava da umanji ozbiljnost krize, čak i kada su iz Kine počele da stižu informacije o širenju virusa.
„Pre pandemije, Tramp bi ponovo dobio moj glas“, kaže Denis Hodžis. „Posao je cvetao, ekonomija je bila u dobrom stanju i činilo se da se sve promenilo.“
Za Hajdi su ulozi bili još viši: njen ujak je morao da odlazi u bolnicu tri puta pre nego što je konačno testiran na Covid-19, a do trenutka kada je konačno primljen u bolnicu, krajem marta, stanje mu se toliko pogoršalo da su lekari morali da ga stave u indukovanu komu, a na respiratoru je proveo 28 dana. Hajdi kaže da Tramp „sedi tamo i trtlja o tome da niko nema problem da se testira“.
„A to nije istina“, kaže Hajdi Hodžis.
Jedno od krucijalnih pitanja za izbore u novembru je – koliko se još Trampovih glasača oseća kao Denis i Hajdi Hodžis?
Za poslednje četiri godine Tramp je nekako uspeo da postigne jednu prilično bizarnu stvar, piše Tajm – šta god da kaže ili radi, kao se ništa ne „lepi“ za njega. Čak su i predviđanja da bi poslednja kriza mogla da konačno odbije njegove glasače prilično klimava. Na početku krize su njegovi protivnici računali sa tim da će ga pandemija konačno koštati Bele kuće, ali je podrška opasno nastavljala da raste i čak je u trenutku eskalacije krize čak 93 odsto samodeklarisanih republikanaca potvrdilo da odobrava njegovo uporavljanje krizom, prema podacima Galupa.
Sa druge strane, izvesno je da će pandemija u velikoj meri oblikovati predstojeće predsedničke izbore u Americi. Tramp je pre dva meseca bio predsednik koji osnažuje ekonomiju, a danas se čini da bi u novembru ipak mogao da ne bude onaj koji je u prednosti.
Prema anketama RealClearPolitics, bivši potpredsednik SAD i kandidat demokrata Džo Bajden trenutno vodi sa podrškom od 48,3 odsto podrške naspram Trampovih 42 odsto. Jo važnije, Bajden je preuzeo vođstvo u saveznim držama koje su bile ključne za Trampovu pobedu 2016. godine – Pensilvaniji, Mičigenu i Viskonsinu. Tesna razlika u Bajdenovu korist je i na Floridi i u Arizoni.
U praktično svim swing states Tramp zaostaje, a sagovornici Tajma ističu i da će predstojeći izbori predstavljati svojevrsni referendum o Trampu.
Pandemija koronavirusa je otkrila da nije svaki Trampov glasač ujedno i odan predsedniku. Izbori 2016. godine su bili takmičenje dva najnepopularnija kandidata u istoriji Amerike i značaj broj onih koji su glasali za Trampa zapravo su odlučili koga manje ne vole, a ne ko im se više dopada. I tada se govorilo o tome da je Tramp pobedio Hilari Klinton samo zato što ljudi jednostavno nisu želeli da glasaju za nju. Tramp jeste izgubio popular vote, ali je u glasovima elektora pobedio sa razlikom od skoro 80.000 u Mičigenu, Viksonsinu i Pensilvaniji.
Podrška onih koji su tada oklevali ili glasali za njega zato što dati glas Hilari nije bila opcija sada bi mogla da izostane. Tajm piše o Pameli Rodrigez, 60-godišnjoj učiteljici iz Arizone koja je 2016. glasala za Trampa. Celog svog života je republikanka, ali je u svoj izbor počela da sumnja kada se Tramp rugao pokojnom senatoru Džonu Mekejnu. I za nju je, kao i za Denisa i Hajdi Hodžis, pandemija bila kap koja je prelila čašu.
„Ovo mi je potvrdilo da više ne pripadam Republikanskoj stranci“, rekla je Pamela i dodala da planira da na izborima u novembru glasa za Bajdena.
U crvenim državama je situacija slična.
„Mislim da nije uradio ništa da nas zaštiti“, rekla je Džejmi Kol, 48-godišnjakinja uz Oklahome koja je podržavala Trampa do 2018. godine. „Pandemija je to samo potvrdila.“
Na Fejsbuku je čak pokrenuta grupa koja okuplja „bivše Trampove pristalice“ – razočarani glasači diskutuju o tome zašto su promenili mišljenje. Pokretač je Trampov glasač sa Floride koji i na Tviteru često piše o svojoj transformaciji u liberalnog demokratu, a grupa sada broji oko 1.500 članova.
Pročitaj i:
Za Tajm su govorili i Trampovi birači iz Džordžije i Kentakija koji takođe kažu da bi, da ih je neko pitao pre godinu dana, bez razmišljanja opet glasali za Trampa. Sada stvari stoje drugačije. Oni koji su glas dali Trampu jer su tada smatrali da je Hilari Klinton još gori izbor, sada se neretko stide svoje odluke.
Istraživanja Galupa, sa druge strane, pokazuju da se ovo ne odnosi na većinu Trampovih birača – oni njemu odani ističu da nije predsednik kriv za virus i amnestiraju ga od odgovornosti upravljanja krizom.
Takođe, republikanski stratezi veruju da postoji velika šansa da se stvari preokrenu pred izbore – pre tri meseca svi su bili uvereni da će glavna tema na izborima biti impičment, a tri meseca pre toga da će izbore odlučiti polemika o zidu na granici sa Meksikom. Okolnosti se stalno menjaju i niko ne može da sa sigurnošću tvrdi na čemu će se u novembru lomiti koplja.
Ako oni razočarani u Trampa budu strateški raspoređeni, iako su – zasad makar – u manjini, možda svejedno budu imali konačnu reč, odnosno uspeju da preokrenu rezultat.
„Postoji grupa ljudi koja je glasala za njega zato što je bio manje od dva zla i oni će sada verovatno glasati protiv njega“, kaže Denis Hodžis. „Ja nisam za Bajdena, ali će on dobiti moj glas, i glasove moje porodice, samo zato što je odgovor na pandemiju od vrha do dna na svakom polju bio potpuno neadekvatan.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
