Globalni indeks gladi pokazuje napredak u borbi protiv nedostatka hrane, ali pandemija bi mogla da ga ugrozi, kaže se u godišnjem izveštaju nemačke humanitarne organizacije koja se bori protiv gladi u svetu.
Ujedinjene nacije su pre pet godina zacrtale cilj da gladnih u svetu više ne bude već 2030. To bi značilo da i u najsiromašnijim zemljama sveta više ne bi bilo neuhranjenih. Da li je čovečanstvo na dobrom putu da ostvari ovaj cilj?
Pročitajte još:
Godine 2015. to je doduše zvučalo ambiciozno, ali i dostižno. Na svetskom indeksu uhranjenosti, gde je nula stanje bez gladi, a 100 potpuna glad, planeta je početkom milenijuma imala rezultat 28,2 – situacija je bila ozbiljna.
Danas, dvadeset godina kasnije, taj rezultat je mnogo bolji – 18,2.
Nemačka humanitarna organizacija Pomoć gladnima sveta procenjuje situaciju u nekoj zemlji na osnovu četiri indikatora:
Prvi je udeo onih ljudi u ukupnom stanovništvu koji ne mogu da pokriju svoju dnevnu kalorijsku potrebu. Drugi je udeo dece ispod pet godina koja imaju nedovoljnu težinu u odnosu na rast. Treći indikator se odnosi na brojnost dece koja imaju manji rast u odnosu na prosečan rast u svojoj starosnoj grupi. Naposletku, u pokazatelje spada i smrtnost dece ispod pet godina.
Uprkos napretku i najnovije brojke su strašne. Skoro 690 miliona ljudi u svetu je neuhranjeno. 144 miliona dece imaju usporen rast zbog neuhranjenosti. 47 miliona dece gladuje. 5,3 miliona dece umrlo je pre svog petog rođendana, često od posledica neuhranjenosti. Nemačka humanitarna organizacija smatra da je glad u svetu „najveći moralni pad naše generacije”.
Mada se stanje u proseku popravilo, razlike između pojedinih regiona su ogromne. Afrika južno od Sahare (27,8) i Južna Azija (26,0) imaju najviše gladnih.
Portparolka organizacije Simone Pot navodi kao uzroke krize i konflikte, sirimaštvo, nejednakost, loše zdravstveno stanje i posledice klimatskih promena. Ona navodi primer Madagaskara u kojem se stanje u odnosu na ono iz 2012 – pogoršalo. U izveštaju su na samom začelju Kongo i Centralnoafrička Republika.”Nasilje u konfliktima i ekstremne vremenske prilike koče pozitivan razvoj”, kaže Zimone Pot.
Postoje i pozitivni primeri. U Kamerunu i Nepalu je pre dvadeset godina situacija bila izuzetno teška. U Kamerunu se prema podacima Svetske banke bruto domaći prozvod po glavi stanovnika do 2018. povećao za više od dva puta – sa 650 na 1.534 američkih dolara. Angola, Etiopija i Sijera Leone su takođe postigli veliki napredak, redukujući svoj indeks gladi za više od 25 poena.
Godine 2000. situacija je u tim zemljama bila loša uglavnom zbog građanskih ratova koji spadaju u osnovne uzroke gladi. Zimone Pot objašnjava napredak u Nepalu investicijama u ekonomski razvoj koji su smanjile siromaštvo. „Investicije u zdravstvo su smanjile smrtnost dece i dovele do poboljšanja opšteg zdravstenog stanja. Više investicija u poljoprivredi dovelo je do veće sigurnosti u oblasti prehrane”, objašnjava ona.
Sada u računicu ulazi velika nepoznanica, koronavirus i njegove posledice. U izveštaju oni još nisu uzeti u obzir. Opadanje ekonomije dovodi do smanjenja dohotka, a to će u nizu zemalja dovesti do smanjenja sposobnosti uvoza hrane. Organizacija za hranu i poljoprivredu pri Ujedinjenim nacijama (FAO) procenjuje da bi to moglo dovesti do dodatnih 80 miliona slučajeva neuhranjenosti.
Matijas Mage, generalni sekretar humanitarne organizacije Pomoć gladnima sveta se pribojava da bi pandemija sa svim ekonomskim posledicama mogla da udvostruči broj ljudi koji su ugroženi akutnim krizama u proizvodnji i snabdevanju hranom.
I u zapadnim zemljama se postavlja pitanje da li su ekonomske posledice antipandemijskih mera teže od zdravstvenih posledica virusa, dakle, da li je lek gori od bolesti.
Za mnoge zemlje južne hemisfere to je tako, smatra Simone Pot: „Zabrana kretanja je imala fatalne posledice za milione ljudi koji rade u neformalnom sektoru. Preko noći su ostali bez prihoda, lokalne pijace su zatvorene, a seljaci sa malim posedima nisu više mogli da obrađuju svoju zemlju”.
Dakle, od zemlje do zemlje različito se procenjivalo šta nanosi veću štetu, i ta procena nije bila laka.
Okrenimo se opet pitanju, da li čovečanstvo može da ostvari cilj iskorenjivanja gladi na planeti do 2030. „Ne.Nažalost, nismo na tom kursu”, kaže Simone Pot i dodaje:
„Ukupan razvoj je razlog za radost, ali napredak je prespor. Ako se situacija sa ishranom bude razvijala kao do sada, 37 zemalja godine 2030. neće dostići nizak nivo na Globalnom indeksu gladi. Onda bi oko 840 miliona ljudi bilo neuhranjeno. A u ovo još nisu uračunate posledice pandemije” .
BONUS VIDEO:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar