Krajem maja završio je tromesečni model podrške firmama za očuvanje zaposlenosti u Hrvatskoj. Umesto njega u Banskim dvorima su pripremili model po kome bi pravo na podsticaje imale firme iz samo nekoliko sektora, i to pod uslovom da im je promet prepolovljen u odnosu na razdoblje pre koronakrize. Ali, time bi se za veliki broj hrvatskih preduzeća i stotine hiljadaradnika u njima mogao otvoriti novi krug pakla, piše Index.hr

Nove mere odnose se na čak 450.000 ljudi manje nego do sada.

Naime, dosadašnjim vladinim modelom očuvanja zaposlenosti, prema podacima Ministarstva rada i mirovinskog sustava, bilo je obuhvaćeno oko 550.000 zaposlenih. Sada, prema novim merama koje je u petak usvojio Hrvatski zavod za zapošljavanje, a koje se, osim na ranije najavljivane sektore turizma, ugostiteljstva, prevoza putnika i event industriju, odnose na još nekoliko manje zastupljenih delatnosti, merama bi trebalo biti obuhvaćeno do 100.000 zaposlenih, ili oko 450.000 manje nego dosad.

U vladi se nadaju da neće biti masovnih otkaza, ali svesni su da će otkaza biti: „Novca više nema“

U krugovima bliskim Plenkovićevoj vladi kažu da su svesni da će deo firmi verovatno morati da otpusti deo zaposlenih, ali nadaju se da to ipak neće biti u tako velikom broju kako se dosad najavljivalo. Uvereni su i da bi skoro uvođenje mere skraćene radne nedelje trebalo da amortizuje novi udar na tržište rada, a kažu i da će se o novim merama za očuvanje radnih mesta ubuduće odlučivati na mesečnoj bazi, što znači da bi se u njih mogli naknadno ubaciti i drugi sektori. Ipak, upozoravaju, dosadašnji model podsticaja za državu više nije finansijski održiv.

„Nadamo se da talasotkaza, o kome se već duže govori, ipak neće biti tako jak. Napravićemo sve što je u našoj moći da do toga ne dođe. Međutim, novaca za dosadašnji oblik pomoći više nema, a nastupile su i mere relaksacije, pa ni pad prometa više ne bi trebalo da bude onako velik kao u vreme karantina“, objašnjava Indeksov sagovornik iz vladinih krugova.

Samo za mart i april država je, prea podacima Ministarstva rada i mirovinskog sustava, u mere očuvanja radnih mjesta u uvjetima pandemije koronavirusa usmerila ukupno oko 3,5 milijardi kuna.
Za razliku od vlade, ekonomisti i preduzetnici nisu preterano oduševljeni novim paketom mera, niti optimistično gledaju na kretanja na tržištu rada koja nas čekaju. Hrvoje Bujas iz udruge Glas poduzetnika kaže da će otkaza u hrvatskim firmama sigurno biti jer će doći do pada potrošnje, iako se nada da talas otkaza neće biti baš tako masovan. Može se očekivati i smanjenje plata.

I analitičari strahuju da Hrvatsku narednih meseci tek čeka pravo suočavanje s posledicama lockdowna do koga je dovela pandemija koronavirusa. Deo radnika, kojima su se plate dosad isplaćivale i na osnovu toga što je država osiguravala, najpre u martu, 3250 kuna, a potom, u aprilu i maju, 4000 kuna po zaposlenom, sada bi mogao da se nađe u vakuumu. Brojne firme, naime, za isplatu plata kakve su bile pre krize jednostavno više neće imati novaca. Zato analitičari veruju da će dobar deo njih ići prema smanjenju plata, ali i u pravcu davanja otkaza.