Novi krug pakla: Moraju da biraju - manju platu ili otkaz

Nove mere odnose se na čak 450.000 ljudi manje nego do sada.Naime, dosadašnjim vladinim modelom očuvanja zaposlenosti, prema podacima Ministarstva rada i mirovinskog sustava, bilo je obuhvaćeno oko 550.000 zaposlenih. Sada, prema novim merama koje je u petak usvojio Hrvatski zavod za zapošljavanje, a koje se, osim na ranije najavljivane sektore turizma, ugostiteljstva, prevoza putnika i event industriju, odnose na još nekoliko manje zastupljenih delatnosti, merama bi trebalo biti obuhvaćeno do 100.000 zaposlenih, ili oko 450.000 manje nego dosad.U vladi se nadaju da neće biti masovnih otkaza, ali svesni su da će otkaza biti: "Novca više nema"U krugovima bliskim Plenkovićevoj vladi kažu da su svesni da će deo firmi verovatno morati da otpusti deo zaposlenih, ali nadaju se da to ipak neće biti u tako velikom broju kako se dosad najavljivalo. Uvereni su i da bi skoro uvođenje mere skraćene radne nedelje trebalo da amortizuje novi udar na tržište rada, a kažu i da će se o novim merama za očuvanje radnih mesta ubuduće odlučivati na mesečnoj bazi, što znači da bi se u njih mogli naknadno ubaciti i drugi sektori. Ipak, upozoravaju, dosadašnji model podsticaja za državu više nije finansijski održiv."Nadamo se da talasotkaza, o kome se već duže govori, ipak neće biti tako jak. Napravićemo sve što je u našoj moći da do toga ne dođe. Međutim, novaca za dosadašnji oblik pomoći više nema, a nastupile su i mere relaksacije, pa ni pad prometa više ne bi trebalo da bude onako velik kao u vreme karantina", objašnjava Indeksov sagovornik iz vladinih krugova.Samo za mart i april država je, prea podacima Ministarstva rada i mirovinskog sustava, u mere očuvanja radnih mjesta u uvjetima pandemije koronavirusa usmerila ukupno oko 3,5 milijardi kuna.Za razliku od vlade, ekonomisti i preduzetnici nisu preterano oduševljeni novim paketom mera, niti optimistično gledaju na kretanja na tržištu rada koja nas čekaju. Hrvoje Bujas iz udruge Glas poduzetnika kaže da će otkaza u hrvatskim firmama sigurno biti jer će doći do pada potrošnje, iako se nada da talas otkaza neće biti baš tako masovan. Može se očekivati i smanjenje plata.I analitičari strahuju da Hrvatsku narednih meseci tek čeka pravo suočavanje s posledicama lockdowna do koga je dovela pandemija koronavirusa. Deo radnika, kojima su se plate dosad isplaćivale i na osnovu toga što je država osiguravala, najpre u martu, 3250 kuna, a potom, u aprilu i maju, 4000 kuna po zaposlenom, sada bi mogao da se nađe u vakuumu. Brojne firme, naime, za isplatu plata kakve su bile pre krize jednostavno više neće imati novaca. Zato analitičari veruju da će dobar deo njih ići prema smanjenju plata, ali i u pravcu davanja otkaza.