0
Ujedinjene nacije optužile su predsednika Venecuele Nikolasa Madura i njegove ministre za zločine protiv čovečnosti. Bivši vozač autobusa, političar sa dugom karijerom u radničkim sindikatima, prvi put je izabran za predsednika Venecuele 2013. a sa zločinima je, navode iz UN, krenuo još 2014.
Pročitajte još:
Član radničkih sindikata, Maduro je političku karijeru počeo u parlamentu 1998. gde je kasnije bio i potpredsednik skupštine. Njegova supruga Silija Flores – poznati advokat i nekadašnja članica Čavezovog pravnog tima – igra važnu ulogu u političkom životu Venecuele gde je bila državni tužilac i predsednica skupštine.
Maduro i njegova vlada još uvek se nisu oglasili povodom optužbi UN.
Maduro je 2013. nasledio Uga Čaveza, osnivača „bolivarske revolucije“ u Venecueli, jedne vrste socijalističkog populizma gde je glavni naglasak na dobrobiti društva.
U vreme Čavezove vlade, Maduro je bio ministar spoljnih poslova od 2006. do 2013., a posle smrti Čaveza, koji je umro od raka, bio je postavljen za privremenog predsednika. Poziciju je učvrstio na izborima mesec dana kasnije, kada je izabran za predsednika.
Često se poziva na svog prethodnika i voli da pokazuje, ali i da se slika sa fotografijom bivšeg lidera. Njihova saradnja vuče korene još od vojnog puča 1992. godine kada je Čavez bio uhapšen.
Sve veća ekonomska kriza izazvala je višemesečne proteste protiv vlasti 2014., koje su Madurove snage bezbednosti ugušile, ubivši pritom 43 osobe.
Opozicioni lider Leopoldo Lopez tada je uhapšen pod optužbom da je podsticao nasilje i zatvoren je. Pušten je u kućni pritvor 2017. i posle dugo skrivanja, azil je dobio u rezidenciji španskog ambasadora u Karakasu 2019.
U februaru 2015. godine, gradonačelnik Karakasa Antonio Ledezema je uhapšen i zatvoren zbog optužbi da je planirao pobunu protiv Madura. Pobegao je u Španiju.
U decembru 2014. godine cena nafte pala je na najniži nivo u proteklih sedam godina. Nestašica hrane i lekova izazvala je jednu od najvećih masovnih migracija u istoriji Latinske Amerike. Maduro je, međutim, za katastrofalno stanje u zemlji optužio protivnike koji protiv njega vode „ekonomski rat“.
Istog meseca, opozicija preuzima kontrolu nad Narodnom skupštinom.
U martu 2017. godine, Vrhovni sud prepun Madurovih sledbenika preuzima vlast nad Supštinom, što dovodi do novog talasa protesta i nasilja u kojima je stradalo 125 osoba.
Maduro saziva novu skupštinu prepunu njegovih pristalica i daje joj mandat da prepravlja ustav i preinačuje odluke Narodne skupštine. Ironično, novu skupštinu naziva sredstvom „mira i pomirenja“ koje opozicija bojkotuje.
U avgustu 2017. trgovinski blok južnoameričkih zemalja, Merkosur, na neodređeno vreme suspenduje članstvo Venecuele u svojoj organizaciji zbog „kidanja demokratskog reda“. Ujedinjene Nacije osuđuju „prekomernu upotrebu sile“, a Vašington uvodi nove sankcije Veneuceli.
U novembru, vodeće kreditne kuće proglašavaju bankrot Venecuele i njenog naftnog giganta PDVSA.
Uprkos tome, Maduro biva ponovo izabran za predsednika u maju 2018. Opozicija i međunarodna zajednica odbacili su izborne rezultate kao nefer i neregularne i pozvali na nove izbore. SAD i Evropska unija uvode dodatne sankcije.
U avgustu 2018, UN poziva latinoameričke zemlje da dopuste dolazak izbeglica iz Venecuele odakle milioni beže od hiperinflacije, bede i siromaštva.
Maduro stupa na dužnost u januaru 2019. položivši zakletvu u Vrhovnom sudu. Taj potez SAD i veći deo međunarodne zajednice proglasili su nelegalnim. Dve nedelje kasnije, novi masovni protesti protiv Madura ponovo izbijaju.
Predsednik Narodne skupštine Huan Guaido proglašava se predsednikom do sazivanja novih izbora i 50 zemalja ga priznaje za privremenog predsednika.
Krajem aprila 2019. Guaido objavljuje snimak na kome je okružen malom grupom vojnika, prvi put pokazavši sa ima podršku vojske koja je bila tradicionalno Madurovo uporište. Na snimku se vidi i Lopez koga je vojska oslobodila iz kućnog pritvora. Vlast taj snimak doživljava kao dokaz „pokušaja vojnog puča“.
Dok 25 vojnika utočište traži u brazilskoj ambasadi ostatak vojske javno polaže zakletvu lojalnosti Maduru.
Pročitajte i:
U maju ove godine, Karakas saopštava da su ubili naoružanu grupu ljudi, njih osam, koji su morskim putem pokušali da uđu u grad. SAD momentalno odbacuje svaju umešanost u incident. U avgustu dva bivša američka vojnika osuđena su na 20 godina zatvora zbog svoje uloge u osujećenom napadu.
Proizvodnja nafte u Venecueli pada na najniži nivo od 1943. godine.
U junu i julu, Vrhovni sud suspenduje vođe nekoliko opozicionih partija. U avgustu, glavne opozicione stranke predvođene Guaidom objavljuju da će bojkotovati izbore zakazane za decembar jer ne očekuju fer izbore. Kasnije tog meseca, Maduro je pomilovao više od 100 opozicionara.
Tim UN saopštio je da su Maduro i njegovi ministri odgovorni za zločine protiv čovečnosti, uključujući ubistva i sistematsko mučenje protivnika.
U izveštaju, UN navodi da su venecuelanske bezbednosne službe od 2014. godine bile angažovane u sprovođenju sistematskog nasilja, čiji je cilj suzbijanje političke opozicije, te generalno terorisanje stanovništva.
“Predsednik Maduro, ministri unutrašnjih poslova i ministri odbrane ne samo da su bili svesni zločina, već su izdavali naređenja, koordinirali operacije i snabdevali resurse”, navodi se u izveštaju.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
