Potpredsednik Vlade Crne Gore danas je saslušan zbog pretnji koje su mu upućene putem društvenih mreža. Ipak, ovo nije prvi put da se Abazoviću upućuju pretnje. Štaviše, Abazoviću su prethodno, prema nezvaničnim saznanjima, pretnje upućivali najopasniji ljudi ne samo u Crnoj Gori, već i na Balkanu.
Potpredsednik vlade Dritan Abazović više je puta saopštio javnosti da osim pritisaka koji dolaze sa domaćih i regionalnih adresa, prima pretnje i iz kriminalnih krugova.
Kavčani i Škaljari
Abazović je jesenas u intervjuu na TV Face na pitanje ko je najopasniji ko mu je pretio, odgovorio: “Najopasnija su ovde dva klana koja su međunarodna poznata i koji su naš najveći brend – kavački i škaljarski klan, koji su deo velikog narkokartela. Važno je da ljudi razumeju da kriminalne strukture funkcionišu mnogo bolje nego političke“. Abazović nije tada želeo da odgovori ko mu je pretio.
Pročitajte još:
Kavački klan, iz kog su stigle pretnje i Abazoviću, prema mnogim izvorima, imao je navodno bliske veze sa crnogorskim bezbednosnim službama, ali se bezbednosna struktura značajno promenila sa dolaskom nove vlade.
U obračunima Škaljaraca i Kavčana, dva kotorska klana, ubijeno je više od 50 ljudi, a obzirom da su vođe ove dve kriminalne grupe na slobodi, borba će se voditi, prema mišljenju stručnjaka, do samog istrebljenja.
Kada se rat razbuktao, u Crnoj Gori su se likvidacije dešavale i usred bela dana, na javnim površinama, pa su u tom ratu stradale i osobe koje nisu deo podzemlja. Žrtve su bili i advokati, pa i bivši poslanik crnogorskog parlamenta.
Miodrag Laković, nekadašnji rukovodilac Odseka za borbu protiv droge i krijumčarenja u Crnoj Gori, izjavio je nedavno da su klanovi uspeli da napreduju jer, prema njegovim rečima, policija u tom trenutku nije imala potrebne resurse za borbu protiv kriminala.
„Sad se ođe Brano pita“
Podgorički mediji pisali su da je nakon izbora ponuda za razgovor Abazoviću stigla i iz kruga koji se vezuje sa Branislavom Mićunovićem.
Kontroverzni hotelijer, vlasnik kockarnica i više različitih biznisa u Crnoj Gori Branislav Brano Mićunović uhapšen je u Budvi nedavno zbog posedovanja oružja, ali mnogi u novoj crnogorskoj Vladi nadaju se da tužilaštvo i policija imaju nešto ozbiljnije protiv „dona“ koji 40 godina iz senke vuče konce u podzemlju Crne Gore, pa i celog regiona. Brano Mićunović pušten je potom na slobodu, ali je i dalje pod istragom.
Mićunović je bio blizak i sa predsednikom Milom Đukanovićem još od mlađih dana; Branovo ime nalazi se na dve međunarodne optužnice za šverc cigareta, a na onoj italijanskoj, sa Đukanovićem i još nekoliko ljudi iz Crne Gore, osumnjičen je zbog šverca cigareta.
Ime ovog Nikšićanina je kraj Đukanovića i na švajcarskoj optužnici. Direktorka MANS-a Vanja Ćalović podsetila je nedavno da su mediji preneli kako su švajcarski tužioci označili Mićunovića kao ,,sivu eminenciju svih ilegalnih aktivnosti u Crnoj Gori”.
Mićunovića su sumnjičili za dva ubistva, mada zvanično nikada nije dokazano da je Mićunović bilo šta drugo do uspešan i pomalo misteriozan biznismen.
Ipak, pad “gospodara Crne Gore” – u Crnoj Gori, kaže urbana legenda, postoji izreka “nema kralja, nema Tita, sad se ođe Brano pita” – predstavljaće prvi korak u borbi Crne Gore sa sopstvenim podzemljem, ali i važan signal da Crna Gora više neće biti Divlji zapad.
„Balkanski baron droge”
Podgoričke Vijesti su krajem novembra objavile da Uprava crnogorske policije preduzima sve mere da utvrdi da li je Abazoviću uzrožena bezbednost od jednog od šefova jednog regionalnog kriminalnog klana, iako crnogorska policija nije potvrdila ove navode.
Pročitajte još:
List Dan objavio je nezvanična saznanja koja kazuju da je reč o članu kriminalne grupe kosovskog narko bosa Nasera Keljmendija.
Sredinom decembra, Abazović je dobio policijsko obezbeđenje, kako je potvrđeno podgoričkim Vijestima iz više izvora. Iz Uprave policije nisu se oglašavali tim povodom kako bi objasnili da li su ustanovili da Abazoviću preti opasnost.
Izvor Vijesti tvrdio je da je Abazoviću obezbeđenje dato na osnovu mišljenja Agencije za nacionalnu bezbednost (ANB). Isti sagovornik rekao je da je ANB navodno i ranije predložila obezbeđenje za Abazovića, ali da su u policiji smatrali da za time ne postoji potreba.
Ni ta informacija nije potvrđena.
“Naser Keljmendi se više od 35 godina bavio kriminalnim poslovima kao vođa kriminalne porodice na Balkanu, s mrežom saradnika širom Evrope. Kriminalna organizacija Nasera Keljmendija upravlja mrežom distribucije droge koja se proteže od Afganistana, preko Turske do Evrope, prvenstveno radi prodaje heroina, ali i zbog trgovine kokainom i ekstazijem. Naser Kelmendi i njegova organizacija takođe su osumnjičeni za pranje novca”, navele su američke vlasti pošto je bivši američki predsednik Barak Obama potpisao početkom juna 2012. godine odluku kojom se Keljmendi stavlja na crnu listu SAD.
Balkanski baron droge, kako su mediji u regionu označavali Nasera Keljmendija, uhapšen je u maju 2013. godine u Prištini na osnovu međunarodne poternice BiH. Vlasti u ovog državi optuživale su Keljmendija za organizovani kriminal, pokušaj ubistva, prodaju i distribuciju narkotika u Južnoj Americi, Turskoj, Srbiji, Hrvatskoj i drugim zemljama Zapadne Evrope.
Istragu protiv Keljmendija preuzeo je tada EULEX, a suđenje mu je počelo u januaru 2015. godine.
Tužilaštvo BiH vodilo je protiv njega nekoliko istraga, od kojih i onu zbog naručivanja ubistva Ramiza Delalića Ćele, ali su odlukom državnog tužioca BiH, svi predmeti zatvoreni.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare