Predavač na Univerzitetu Džons Hopkins u Vašingtonu Edvard Džozef ocenio je da Rusija ima motiv i interes da izazove razdor u Crnoj Gori i podrije njen suverenitet i teritorijalni integritet, a srpski predsednik Aleksandar Vučić da podgreje nacionalistička osećanja uoči izbora u Srbiji.
Izvor: Beta
„Ruski interes je da unese tenzije u novu članicu NATO. Imati Crnu Goru i Severnu Makedoniju u alijansi, da ne pominjem Grčku koja je čvrsto u NATO-u, to je ogroman neuspeh za Rusiju koja želi da koristi svoj odnos sa pravoslavnim slovenskim državama na Balkanu da projektuje moć i uticaj i da destabilizuje zapadni projekat u regionu“, rekao je Džozef za Glas Amerike, komentarišući situaciju u Crnoj Gori.
Džozef je kazao da su poznate tri stvari koje „predstavljaju pozadinu“ dešavanja u Crnoj Gori, rekavši da se „zna da je pravoslavna crkva, naročito na Balkanu, prilično politički angažovana“, i da ne bi trebalo da „začudi da može da bude instrumentalizovana“ i da se zna da postoje podele između Srbije i Crne Gore, kao i interes da se nastavi sa pritiskom na Crnu Goru.
„Treće, znamo da je Rusija još ogorčena zbog toga što se Crna Gora pridružila NATO-u, da je veoma zabrinuta što je Severna Makedonija, koja ima svoju pravoslavnu crkvu, na putu da postane članica alijanse i da je bila nezadovoljna zbog dogovora Grčke i Makedonije“, naveo je Džozef.
Na pitanje ko bi mogao da instrumentalizuje Srpsku pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori i u koju svrhu, Džozef je rekao da može da se govori jedino o motivima, ali da je „teško izvlačiti zaključke“.
„Jasno je da bi Rusija imala motiv da izaziva razdor, ali nemamo dokaz da je ona umešana. Aleksandar Vučić ima motiv, naročito pre izbora, da podigne tenzije između Srbije i Crne Gore, jer je podsticanje nacionalističkih osećanja potez kojem se često pribegava na Balkanu“, kazao je Džozef.
On je dodao da „ne misli da je u interesu (predsednika Crne Gore) Mila Đukanovića da to radi“ i da „ne vidi kako bi to bilo u njegovom interesu“.
„Znači, to su postojeći motivi, ali ono što se zapravo događa je mutno i teško je znati šta je suština“, naveo je.
Džozef je ocenio da je „veoma sumnjivo“ što je pitanje crkvene imovine u Crnoj Gori „postao tako ogroman problem“, kao što je sumnjiva i „činjenica da ima toliko tenzija, interesovanja, medijske pažnje, javnih protesta, toliko godina posle raspada Jugoslavije i posle referenduma o nezavisnosti Crne Gore“.
„Moramo da tražimo političke interese, da vidimo kome to služi. To je uvek pitanje na Balkanu. Кome ide u korist da se sada pojavljuju ovakve tenzije? Nema razloga da između Srba i Crnogoraca postoje toliko preuveličane tenzije koje razumni ljudi mogu da reše, a da ne pribegavaju preuveličanim osećanjima kojima se stvaraju podele i tenzije i pokušava destabilizicija Crne Gore“, rekao je Džozef.
Masovni protesti zbog usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti i dalje se održavaju u gradovima širom Crne Gore. Dok crnogorske vlasti navode da tim zakonom nastoje da uvedu red u tu oblast, Srpska pravoslavna crkva, deo opozicije i zvaničnici Srbije tvrde da se tim aktom otvara put za otimanje imovine SPC u Crnoj Gori.
