Predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović istakla je da je 10. maj okvirni datum za popuštanje mera koje su primenjene zbog pandemije koronavirusa, jer će do tada proći sva tri najvažnija praznika kada se očekuje masovno okupljanje građana - Vaskrs, koji je prošao, potom 1. maj i 6. maj - Đurdevdan.

Nakon što prođu svi ovi važni datumi, mogli bismo da relaksiramo mere koje su uvedene. Ali, sve će zavisiti od epidemiološke situacije u zemlji, rekla je Cvijanovićeva.

Ona je navela da je namera da se već od 27. aprila počne sa uvođenjem određenih olakšica kada je reč o ogranicavajućim merama, koje će se ticati pojedinih đelatnosti i zanatskih radnji koje ne podrazumijevaju masovni kontakt, ali najvidljivije opuštanje mera moglo bi da se očekuje 10. maja, preneo je sinoć RTRS.

Kada je reč o trenutnoj situaciji u vezi sa virusom korona u Republici Srpskoj, predsednica Srpske rekla je za Sputnjik da se svakodnevno prati epidemiološka situacija, a stručne službe redovno obavještavaju institucije i javnost o svemu.

Možemo biti zadovoljni cinjenicom da smo na vrijeme uveli sve mere, da su te mere dale efekte i da se sada nalazimo na nekoj prekretnici. Dovoljno smo brzo uspostavili i alternativne bolničke kapacitete, preduzeli sve one radnje koje su bile neophodne u slucaju da se desi veci broj oboljelih i da moramo imati angažman veceg broja zdravstvenih radnika. Pred nama je period kada se moramo pridržavati svih uputstava, naglasila je Cvijanovićeva.

Predsednica Srpske je pojasnila da je moguća relaksacija mjera, ali to podrazumijeva drugačiji režim rada, života i postupanja nego prije epidemije.

Socijalna distanca ostaje jedan od prioriteta, kao i zaštita koju će pojedinci morati da nose da bi situacija bila pod kontrolom. Nadamo se da brojevi zaraženih neće porasti, da će opadati i da ćemo moći postepeno, veoma blago i polako, da se vracamo u normalan režim, navela je Cvijanoviceva.

Na pitanje ko je Republici Srpskoj sve pomogao tokom borbe protiv epidemije virusa korona, ona je rekla da je to prvo bila Srbija, a potom Rusija.

Mi to svakako cenimo. U prvim danima kada niko nije imao jasnu sliku šta ce se dešavati u buducnosti, dragoceno je to što su uradili Srbija i Rusija, bilo da je u pitanju podrška u vidu slanja materijala, ali i angažman koji imamo od Ruske Federacije koja se manifestuje kroz dezinfekciju ustanova zdravstvenih pomoci, ali i davanja stručnih savjeta. To je sjajan timski rad i zaista smo zahvalni, rekla je Cvijanovićeva.

Takođe smo omogućili, opet zahvaljujuci našim angažmanima, da prva narudžba medicinskog materijala i svega što je potrebno u ovakvim vremenima, iz Kine stigne relativno brzo, a znamo koliko je otežano da se danas dođe do opreme i medicinskih sredstava. Dobili smo pomoć i od Mađarske, što veoma cenimo, naglasila je Cvijanovićeva.