0
Ako utvrdi da na sednici 29. decembra nije bilo kvoruma i obori donesene zakone, Ustavni sud bi morao da stavi van snage i 60 drugih zakona koje je proglasio Đukanović, upozorava pravnik Boris Bogdanović.
Pročitajte još:
Ukoliko bi Ustavni sud ocenio da na sednici Skupštine Crne Gore od 29. decembra nije bilo kvoruma, te s tim u vezi oborio sve zakone i odluke donete na tom zasedanju, onda bi morao da stavi van snage i 60 drugih zakona koje je proglasio predsednik Milo Đukanović, uključujući i Zakon o rebalansu budžeta i niz drugih veoma važnih.
To je za “Vijesti” ocenio šef Poslaničkog kluba Demokrata, pravnik Boris Bogdanović, nakon što je iz Đukanovićevog kabineta saopšteno da je vratio na ponovno odlučivanje zakone koje je Skupština donela 29. decembra prošle godine. Na toj sednici je, između ostalih, usvojen i predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodi veroispovesti.
“Potpuno je jasno da Đukanović opstruira parlament i novu parlamentarnu većinu, jer to potvrđuju sednice koje je prethodna vlast održavala u periodu od marta do juna meseca, sa svega 20 poslanika u sali. Tada je Đukanović proglasio više od 60 zakona ne ceneći nepostojanje kvoruma. Važno je naglasiti da je skandalozna činjenica da predsednik Crne Gore preuzima ulogu Ustavnog suda, pa umesto njega odlučuje”, rekao je Bogdanović.
Pitanje kvoruma
Iz Đukanovićevog kabineta je saopšteno da je otvoreno pitanje da li je prilikom početka sednice i usvajanja dnevnog reda postojao kvorum. Navodi se da je, shodno Poslovniku Skupštine, propisano da se kvorum utvrđuje primenom elektronskog sistema za glasanje, tako što je svaki poslanik dužan da se lično identifikuje (prijavi) ubacivanjem identifikacione kartice u poslanički pult, ili na osnovu evidencije generalnog sekretara Skupštine.
“Stoga je otvoreno pitanje da li je prilikom početka sednice i usvajanja njenog dnevnog reda postojao kvorum, a samim tim i pitanje demokratskog legitimiteta, kao i usaglašenosti usvojenih zakona sa Ustavom Crne Gore i važećim pravnim propisima”, navodi se u saopštenju iz predsednikovog kabineta.
To je na sednici sporio i opozicioni DPS, jer se poslanica Demokratskog fronta (DF) Maja Vukićević, koja je bila u izolaciji, u rad sednice uključila onlajn.
Iz najveće opozicione partije ranije su saopštili da neće učestvovati u radu Skupštine dok Ustavni sud ne odluči o njihovoj inicijativi za ocenu ustavnosti odluka Skupštine.
Đukanović je, kako se navodi u saopštenju iz njegovog kabineta, ukazao i na otvoreno pravno pitanje konstatovanja prestanka mandata poslaniku GP URA Filipu Adžiću i potvrđivanja mandata Suade Zoronjić, s obzirom na većinski donesenu negativnu odluku Državne izborne komisije (DIK) i ukupnu parlamentarnu praksu u Crnoj Gori da se poslanički mandat utvrđuje tek na predlog tog nezavisnog institucionalnog autoriteta.
DIK je u ponedeljak odbila da verifikuje mandat Zoronjić, nakon što ih je Skupština obavestila da je Adžić sa iste liste podneo ostavku. Pet članova DIK-a izjasnilo se negativno, četvoro pozitivno, dok je predsednik Aleksa Ivanović bio uzdržan. Tako se prvi put desilo da DIK osporava mandat…
Skupština je u noći između ponedeljka i utorka sama potvrdila mandat Zoronjić i time omogućila kvorum, nakon čega je usvojeno više zakonskih propisa…
Đukanović je na ponovno odlučivanje vratio zakone o izmeni Zakona o radu, izmenama i dopunama Zakona o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica, izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima i nameštenicima. Na ponovno odlučivanje vratio je i zakone o dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, o izmenama i dopunama Zakona o kreditnim institucijama, izmenama Zakona o sanaciji kreditnih institucija i o izmenama i dopunama Zakona o fiskalizaciji u prometu proizvoda i usluga.
”Završni čin opstrukcije”
S obzirom da je Đukanović zakone vratio Skupštini na ponovno odlučivanje u zakonskom roku od tri dana, sada je na potezu Skupština. U slučaju da poslanici ponovo usvoje izmene vraćenih zakona, Đukanović je u obavezi da ih ukazom proglasi.
Đukanovićeva jučerašnja odluka naišla je na brojne negativne reakcije funkcionera i partija na vlasti.
U zajedničkom saopštenju poslaničkih klubova Demokratskog fronta, “Demokrate – Demos – Mir je naša nacija”, Socijalističke narodne partije, Pokreta za promjene i “Crno na bijelo” navodi se da je Đukanovićeva odluka završni čin opstrukcije opozicionih partija, pokušaja blokade institucija i sistema u celini.
Ističu da se ovim činom Đukanović “očito pod pritiskom destruktivnih i radikalnih struktura u svojim redovima koje se pripremaju za predstojeći kongres”, nažalost pokazao da su priče o demokratskoj tranziciji vlasti i kooperativnosti njega i opozicije samo bili jeftini marketinški trikovi.
“Da ne govorimo kakvu je bombu u sistemu izazvao…, imajući u vidu da stupanje na snagu nekoliko zakona koji uređuju pitanja rada i opšteg kolektivnog ugovora, kreditnih institucija i bankarskog sistema, fiskalizacije i drugih, jesu pitanja koja su strogo vezana za rokove i čije prolongirane može da izazove ogromne posljedice po radnike, bankarski sistem i privrednike”, navodi se u saopštenju.
Navode da je predsednik, osim pokušaja uzimanja nadležnosti drugih grana vlasti i ulazeći u ono što nije njegov posao, pokušao da manipuliše u obrazloženju razloga za donošenje odluke: “Tako je citirajući član 90 Poslovnika Skupštine, izbegao da citira stav 4 navedenog člana koji kaže da kvorum na zahtev 10 poslanika utvrđuje prozivkom, kako je i učinjeno. Zaboravio je i da pomene da je dopunama Poslovnika iz novembra meseca predviđena mogućnost učešća u radu sednice na daljinu poslanika koji su u samoizolaciji”.
U saopštenju navode da je Đukanović “otišao i korak dalje pokušavajući da sa pozicije predsednika Crne Gore abolira pokušaj krađe jednog poslaničkog mandata URA, odnosno protivrpravno delovanje članova DIK-a iz reda opozicionih partija”.
“Navodeći da je parlamentarna praksa da se mandat potvrđuje tek na predlog DIK-a, zaboravljajući da DIK ne utvrđuje predloge, da je DIK obavestio Skupštinu da nije u mogućnosti da dostavi izveštaj o tome ko je naredni kandidat na listi ‘Crno na bijelo’, a da su mandate zaradile partije na izborima, da je to potvrđeno konačnim rezultatima izborima i da saglasno Ustavu i Zakonu o izboru odbornika i poslanika, niko ne može suspendovati pravo izabranog predstavnika naroda koji je sledeći na izbornoj listi da započne svoj poslanički mandat ukoliko to želi”.
Navode da bi bilo zanimljivo da predsednik Crne Gore odgovori javnosti da li je vraćao na ponovno odlučivanje na desetine zakona koji su usvojeni na sednicama Skupštine u aprilu, maju, junu i julu prošle godine, a na kojima je i prilikom početka i rada na sednicama bilo prisutno 20-ak poslanika, dok je 50-ak učestvovalo putem informaciono-komunikacione tehnologije, iako tadašnjim Poslovnikom nije bila predviđena mogućnost učešća u radu sednice na daljinu.
Poručili su da će saglasno Ustavu i drugim propisima ponovo izglasati sve zakone i staviti tačku na, kako su saopštili, ovako jeftin i prizeman pokušaj blokade države, institucija, radnika, privrednika i mnogih drugih.
Žuti karton pred smenu?
Premijer Zdravko Krivokapić je rekao da Đukanović ne dozvoljava mirnu tranziciju vlasti i nastavlja u višegodišnjem maniru da Crnu Goru tretira kao svoj feud, te da njegova odluka najbolje pokazuje kako proces kohabitacije funkcioniše u praksi. Krivokapić je na Tviteru napisao, da se, osim što krši Ustav, zakone Crne Gore, Đukanović igra građanima, njihovom imovinom i pravima koja proističu iz Ustava.
Odluka predsjednika Crne Gore Mila Đukanovića, da vrati nekoliko zakona koji su usvojeni na sjednici Skupštine 29. decembra 2020, na ponovno odlučivanje, najbolje pokazuje kako proces kohabitacije funkcioniše u praksi. 1/3 pic.twitter.com/5ovyqwrmuF
— Zdravko Krivokapić (@profKrivokapic) January 2, 2021
“Udarom na bankarski sektor i male privrednike predsjednik Crne Gore nam poručuje da ga nije briga za državu ukoliko neće biti njen vlasnik”, naveo je Krivokapić.
Potpredsednik Vlade Dritan Abazović saopštio je da je Đukanović “dao sebi žuti karton”.
“Ako prekrši Ustav, smijenićemo ga”, napisao je Abazović na Tviteru.
Vraćanjem zakona na ponovno glasanje, Djukanović dao sebi žuti karton.
Ako prekrši Ustav smjenićemo ga! pic.twitter.com/jJ2NnIWltx— Dr Dritan Abazovic (@DritanAbazovic) January 2, 2021
Predsednik Skupštine Aleksa Bečić rekao je da će, u skladu sa Ustavom i pozitivnim propisima, ponovo biti izglasani svi zakoni. “Na treći pokušaj opstrukcije i blokade sistema od strane opozicije, odgovorićemo ponovo mirno, demokratski i evropski. U skladu sa Ustavom i pozitivnim propisima, izglasaćemo ponovo sve zakone. U ponovnom glasanju se ne vodi rasparava, već se samo glasa”, naveo je Aleksić.
Svaki pokušaj podizanja tenzija rješavamo u skladu sa Ustavom i demokratskim principima. Svih ovih godina učili smo šta znači nepravda, sad moramo naučiti kako se boriti protiv nje. Na nasilje se uvijek odgovora demokratijom i mirom. 1/2 pic.twitter.com/23cAwjMXOx
— Aleksa Bečić (@BecicAleksa) January 2, 2021
Predsednik Ujedinjene Crne Gore Goran Danilović ocenio je da nema kohabitacije i da Đukanović ne razume demokratiju: “Celo vreme stoji iza podmukle i dvostruke politike DPS-a. Pokušaj da glumi paralelnu Vladu i ponižava Skupštinu treba da dobije adekvatan odgovor. Za početak svesti obezbeđenje i budžet predsednika na minimum. Pa redom…”.
Predsednik Radničke partije Maksim Vučinić poručio je da gradeći neki novi antidržavni poredak lider crnogorske opozicije ne haje za kolateral svog poteza, i teško ugrožava prava desetine hiljada radnika: “Jedino ostaje nedoumica da li želi da okonča svoju funkciju predsednika tako što će i drugi put odbiti da potpiše zakone, ili samo želi da izazove tenzije homogenizujući svoje biračko telo koje se polako, otkako je bez stega režima, osipa“.
Iz DPS-a su juče poručili da su Đukanović, kao i partija kojom rukovodi, pokazali puni demokratski kapacitet u prethodna četiri meseca, mirnom i demokratskom tranzicijom vlasti bez ijedne opstrukcije. Podsetili su da je DPS čak davao kvorum i većinu za izmenu poslovnika kako bi se uvelo online glasanje i kako bi Vlada mogla biti izglasana u situaciji kada je jedan deo poslanika parlamentarne većine bio odsutan zbog koronavirusa.
“Ipak, demokratski kapaciteti naše partije ne podrazumevaju da ćemo trpeti bezakonje, otpočinjanje sednica bez kvoruma, uzurpiranje nadležnosti DIK-a i uvođenje pravnog nasilja od strane nove vlasti. Takvom ponašanju ćemo se jasno suprotstaviti na institucionalan način u skladu sa Ustavom i zakonima Crne Gore“, navode iz DPS-a
Poslanik DF-a Milan Knežević je rekao da Crna Gora ulazi u dodatnu institucionalnu krizu, ako Đukanović ne potpiše zakone.
On je agenciji MINA kazao da lideri stranaka parlamentarne većine i premijer Krivokapić moraju zauzeti jasan stav u vezi sa institucionalim i ustavnim opstrukcijama.
#related-news_0
Ako prekrši Ustav, Skupština ga može razrešiti dužnosti
Bogdanović je naglasio da ustavna mogućnost da Đukanović drugi put vrati zakone – ne postoji: “U tom slučaju Đukanović bi prekršio Ustav, dok bi parlament s tim u vezi mogao pokrenuti proceduru razrešenja predsednika Crne Gore”.
Istakao je da je “ovo klasičan pokušaj udara na parlament i državu od onih kojima su usta puna državnosti”.
Ocenio je da je parlamentarna većina spremna da na ovu opstrukciju odgovori mirno, demokratski i u skladu sa Ustavom, i da će taj problem ponovo biti rešen u najkraćem mogućem roku. “…Potpuno je jasno da opozicija pokušava da blokira državu, što joj sigurno nećemo dozvoliti. Sada će videti kako parlamentarna većina lagano i demokratski, za samo 15 minuta rešava opstrukciju opozicije”, naveo je on.
Spajić: Sada je nelegalno 99 odsto privrednih subjekata
Ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić naveo je da je zbog Đukanovićeve odluke, “99 odsto privrednih subjekata u Crnoj Gori sada nelegalno”.
“Odbijanjem da potpiše set ekonomskih zakona koje je nova vlada donela kao vid pomoći privredi usled kovid krize, predsednik Đukanović pokušava da nastavi svoju ‘politiku ekonomski spržene zemlje’. Zbog ovog poteza, 99 odsto privrednih subjekata u Crnoj Gori je sada nelegalno…”, napisao je Spajić na Tviteru.
On je za danas najavio hitan sastanak sa guvernerom CBCG Radojem Žugićem kako bi se pomoglo privredi.
Ministarka zdravlja Jelena Borovinić Bojović saopštila je da je Đukanović odbijanjem da potpiše izmene Zakona o zdravstvenoj zaštiti, “nastavio da urušava zdravstveni sistem”.
Kako je navela na Tviteru, Đukanović tom odlukom “podržava svoja dugogodišnja politička kadrovska rešenja na rukovodećim pozicijama u zdravstvu. Na vašu žalost, predsedniče, do promena će uskoro neminovno doći”, poručila je ona.
Radnici bez prava nakon 7. januara
Opšti kolektivni ugovor (OKU), a time i znatan deo radničkih prava, prestaće da važi 7. januara, jer je predsednik Crne Gore odbio da potpiše izmene Zakona o radu koje važenje OKU produžuju do kraja godine. Đukanović je Zakon o radu vratio u paketu sa izmenama Zakona o slobodi veroispovesti i nekoliko drugih koji su usvojeni 29. decembra prošle godine, pozivajući se da je sporna skupštinska većina koja je glasala.
Postojećim Zakonom o radu, trajanje OKU je oročeno do 7. januara 2021. godine. Tekst novog OKU trebalo je da pripremi tripartitna radna grupa Socijalnog saveta, koja je formirana u maju prošle godine, ali zbog pandemije kovida nije mogla da završi posao.
Predstavnici obe sindikalne centrale, Saveza sindikata Crne Gore i Unije slobodnih sindikata, Duško Zarubica i Srđa Keković, 10. novembra su podneli Skupštini inicijativu da se kroz izmenu zakona produži rok važenja OKU do 31. decembra 2021. Izmenu zakona prihvatili su klubovi poslanika nove parlamentarne većine, ali i sadašnje opozicije iz DPS-a, SD-a, SDP-a i Bošnjačke stranke.
Nakon 7. januara važiće samo osnovni deo radničkih prava predviđen Zakonom o radu, ali je i njihova detaljnija razrada predviđena OKU, tako da je politizacijom spora doveden u pitanje celi sistem radnog prava. Naročito će biti ugrožena radnička prava zaposlenih u delatnostima koji nemaju važeće granske kolektivne ugovore, a to je više desetina hiljada radnih mesta, većinom u privatnom sektoru.
Ugrožen rad malih privrednika i banaka
Odbijanje predsednika Mila Đukanovića da potpiše usvojene izmene Zakona o fiskalizaciji napraviće haos malim privrednicima i oterati ih u sivu zonu, a bankama zakomplikovati posao jer nisu potpisane ni izmene zakona o kreditnim institucijama i o sanaciji kreditnih institucija.
Izmenama zakona predviđeno je da elektronska fiskalizacija počinje 1. januara 2021. godine, ali je poreskim obveznicima dat prelazni period do 1. juna 2021. godine za uspostavljanje sistema.
Rok je produžen, sa čim su se ranije usaglasili svi predstavnici stranaka u Skupštini, jer mnogi mali privrednici nisu mogli da obaveze o elektronskoj fiskalizaciji završe u ranije predviđenom roku do 1. januara.
Sada su u prekršaju svi privrednici koji nijesu završili elektronsku fiskalizaciju poreskih registar kasa do 1. januara, odnosno rade “na crno”, zbog čega im prete visoke kazne ako inspektori ne budu imali sluha za pravnu zavrzlamu nastalu zbog političkog nadgornjavanja.
Banke su u problemu jer su izmenama zakona bili odloženi rokovi za primjenu velikog broja novina u njihovom radu, ali sada zbog Đukanovićeve odluke sve obaveze za banke važe od 1. januara, bez dodatnih rokova za prilagođavanje.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
