0
Anja Vuković i Strahinja Tanasković postali su poznati javnosti kao Whatifness tandem, koji je pre nekoliko godina napustio posao "od devet do pet" i s 500 evra u džepu krenuo da ostvaruje snove. U Kambodži su prodavali krem bananice, celu Evropu su obišli u kombiju, a sada se spremaju za specijalan pohod na eks-Ju u kojem će pratiti tragove maršala Tita.
„Želeli smo da ove godine obiđemo Balkan, i igrom slučaja, dobili smo poziv od Centra za istraživanja i studije turizma, iz Novog Sada, koji su došli na ideju da promovišu turistički potencijal tromeđe Srbije, BiH i Crne Gore, kroz zanimljivu zaostavštinu stare Juge. Burna istorija, grandiozni spomenici i divlja priroda su ono što ćemo istraživati na ovoj turi koja se zove – Tragovima Maršala. Pravimo krug koji će obuhvatiti najvažnije spomenke Drugog svetskog rata, ali i istorijski važne lokacije u Titovom životu“, otkrivaju Anja i Strahinja za portal Nova.rs.
Prema njihovim rečima, plan je u kombiju obići lokalitete koje smo obilazili na ekskurzijama, ali će sada da ih dožive „sa malo više pažnje, a malo manje bambusa u krvotoku“. Na njihovoj mapi puta našli su se Sremski front, Kosmaj, Kadinjača, Tjentište, Trebjesa, Jašikovac, Dola, Mostar, Kozara, Sarajevo i Zenica, mada uvek ostavljaju prostora i za skretanja s puta.
„Još čekamo vesti o otvaranju granica, što malo otežava planiranje, ali s obzirom na to da ćemo, kao i obično, ležerno da putujemo, da posećujemo razna gazdinstva, upoznajemo ljude i otkrivamo prirodne dragulje na koje naletimo usput, sigurno će nam biti potrebno mesec dana i više… Između ostalog, krajnji cilj je da ove godine inspirišemo ljude da ne moraju ići na daleke lokacije da bi pronašli egzotiku“, objašnjava Whatifness tim.
Na pitanje o njihovom omiljenom mestu u Srbiji, nemaju dilemu.
„Obale vilinske reke Gradac u Valjevu, posute divljom nanom.“
Kuća putujuća
Anja i Strahinja i na ovo putovanje idu kombijem – domobil ga zovu.
Uradi San – Kuća na točkovima od starog kombija
S ponosom i radničkim manikirom, predstavljamo kuću na točkovima, koju smo posle 15 dana teškog rmbanja izgradili u tovarnom prostoru Volkswagena iz 86. godine. Evo ga pre-posle video da vidite šta je na kraju ispalo od vašarskog kombija koji je 30 godina razvozio balone ???VELIKO FALA:Wheeldom ekipi koja nas je spojila sa Draganom, vojvođanskom krotitelju i šaptaču za Volkswagen TransportereSamom Draganu, koji nam je pomogao da kupimo dobar kombi i tretirajući ga kao četvrto dete, dovedeo u red za put po Evropi. Našem prijatelju i vrhovnom vođi radova Vladimir Lončar -u, za svaki kvadratni centimetar metamorfoze i strpljivim pokušajima da od nas napravi manje vrljave majstore ?David Pavlašević koji ima oko da snimi sve ove sexy kadrove naše mikro kuće.Telenor Srbija za net naš nasušni i što podržavaju naše čergarenje ?I svima vama koji nas obasipate tonama dobrih saveta i napumpavate energijom ?
Posted by Whatifness on Уторак, 26. март 2019.
„Kombi je grandiozna kuća od celih pet kvadrata. Kada ste u tako malom prostoru, brzo naučite da se o svim neminovnim razmiricama diskutuje odmah, jer ne postoji soba za durenje gde može danima da se pravi đuveč od neproduktivnih emocija“, smeju se, sabirajući iskustva s ranijih putovanja u svojoj kući na točkovima.
„Uvek se najviše uželimo nedeljnih ručkova u dvorištu sa familijom kao i valjanog dugog i toplog tuširanja“, priznaju nam.
Osim kao prevozno sredstvo i smeštaj, njihov kombi je i „jedna legitimna mala kancelarija“ iz koje uspevaju da finansiraju svoje projekte.
„Svakog dana radimo onlajn marketing za nekoliko klijenata. Sve o tome crno na belo pisali smo na našem sajtu, u blog postu pod nazivom „Od čega leba jedemo?„, upućuje nas Whatifness tandem, a s posebnim ponosom ističe kako se kombi ispostavio i kao varijanta za prikupljanje pomoći. „Ove zime smo pred novogodišnje praznike pokrenuli humanitarnu akciju i renovirali naš kombi u „vozilo za tuđe potrebe“, sa idejom da sakupimo što više poklona za decu bez roditeljskog staranja ili porodice u teškoj materijalnoj situaciji. Nadali smo se da ćemo napuniti poklonima Anjinu garažu, a na kraju se akciji priključilo više od 5.000 ljudi i 35 kompanija, zbog čega smo sakupili dovoljno darova za 32 doma i oduševili oko 1.000 klinaca“.
Svet na točkovima
Naravno, ne kotrlja se uvek sve tako glatko. Na velikom putovanju kroz Evropu otkrile su se sve prednosti i mane života na točkovima.
„Delom podseća na igranje Monopola ali uživo, jer skačete sa mesta na mesto, samo što na svakoj od tih lokacija (da, čak i paprenoj Azurnoj obali) vi imate kuću. Na tom šest meseci dugom putu od Krfa do Portugalije i nazad, iskakala su razna iznenađenja, šanse, a bome i kazne, ali iz naše kuće na točkovima, imali smo privilegiju da gledamo najneverovatnije prizore od izlazaka sunca iza planine Atos, preko nepreglednih polja lavandi u Provansi do kupanje flamingosa u pink jezeru Aigues-Mortes. Mogli smo da biramo da li nam se skače iz kreveta pravo u vilinsku reku Cavu na Korzici ili na surf dasku, kad nam je dvorište bio Atlantski okean.“
S druge strane…
„Spavali smo 22 dana po automehaničarskim radionicama u Portugalu kad nam je riknuo motor. Ostali smo više puta bez love, pa prodamo telefon, pa izgubimo novčanik, ali nam upadne sekira u bagremov med u vidu e-maila da snimimo reklamu pa se izvučemo iz dekinta. Jednom smo se u Španiji smejali nekoj ženi što je krenula sa pumpe sa onim pištoljem za gorivo u kolima pa ga isčupala. A sutra uradili istu stvar i osetili udar karmagedona. Što se kaže – luda kuća putujuća“, priseća se mladi par.
Najduže su se, kažu, zadržali u Španiji.
„Na putu ka Barsi, napravili smo slučajno skretanje ka mestašcu Tamarius na obali vijugve Kosta Brave. U Barsi smo se predivno gubili nekoliko dana, spavajući, sada već tradicionalno u veoma opuštenom delu grada Rambla del Poblenou. Imamo vrhunsku lokaciju na tromeđi između savršene tapas birtije, bogomdane gradske česme i na pljuc od Barselonete. Posle Barse šmugnuli smo ka severu, sa ovlaš ciljem da saznamo nešto o hrani i veštičarenju u Baskiji. Usput smo gazili kilometre kroz nepregledne španske ravnice gde svako veče sa šoferke, puca pogled na spektakularne grimizne zalaske, pomešane tek sa malom primesom stajskog đubriva. Obilazili smo seoca za koja ne zna niko sem ljudi koji u njima žive i njihovih rođaka, spavali parkirani između masline i stada divokoza u nacionalnom parku Sierra y canones, svratili u San Sebastijan pa se okrenuli ka Leonu. Na povratku smo cunjali po Kadizu i Frigilianu, zaljubili se u Sevilju i Kordobu, i najzad završili turu time što smo se zamalo prijavili za permanentnu boravišnu vizu u Valensiji.“
Pročitajte još:
Sad sanjaju o putešestviju po Americi – „od obale do obale“ – i kažu da se ni na trenutak nisu pokajali zbog odluke da napuste sigurnost „običnog“ života i iskoče u svet.
„Zamislite otprilike ovako. Da nekim čudom postoji „UNDO“ dugme u realnom životu i da nama zapadne u ruke, nema šanse da bismo ga iskoristili za povratak na onaj stari život pre Kambodže. Nije stvar u putu, nego u odluci da od tada pa nadalje, budemo odvažni da pokušavamo da sprovedemo stvari koje sanjamo u delo, pa kud puklo da puklo, što se do sada pokazalo kao otvarač dobrih karata u životu“.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
