Gostujući u emisiji "Insajder debata", savetnik za medije premijerke Srbije, Mladen Bašić istakao je da Skupština Srbije među prvim institucijama koje su prestale sa radom u našoj zemlji po ugledu na Evropski paralment. Međutim, činjenice govore drugačije - evropski poslanici, za razliku od svojih srpskih kolega, i dalje rade, navodi se u tekstu portala European Western Balkans.
„Isto tako je u Evropi zatvoren EP“, rekao je Bašić u emisiji „Insajder debata“, odgovarajući na pitanje novinarke zašto je u Srbiji prvo zatvorena Skupština, zatim kafane, a tek na kraju kockarnice.
I, zaista, istina je da Skupština Srbije nije aktivna od početka vanrednog stanja, 15. marta. Međutim, koliko je važan rad EP i u momentima kad je Evropa postala žarište koronavirusa, najbolje ilustruje izjava predsednika te institucije, Davida Sasolija, navedena u tekstu o portala EWB o radu Evropskog parlamenta.
„Evropski parlament mora da ostane otvoren, zato što virus ne sme da obori demokratiju“, izjavio je predsednik Evropskog parlamenta. U skladu sa njegovim rečima, evropskim poslanicima je omogućen rad na daljinu, a novo plenarno zasedanje zakazano je za 16. i 17. april.
Poslednje plenarno zasedanje “uživo” održano je 9. i 10. marta u Briselu, kad je planiran dnevni red skraćen sa četiri na dva dana zbog rizika od širenja virusa. Međutim, već 26. marta održano je prvo zasedanje „na daljinu“, na kojem su direktno izabrani predstavnici građana EU, u skladu sa osnovnim demokratskim standardima, potvrdili novu namenu novca poreskih obveznika.
Parlament je na ovoj sednici izglasao trošenje 37 milijardi evra dostupnih u trenutnim fondovima EU na zemlje najviše pogođene virusom, odnosno njihove zdravstvene sisteme, mala i srednja preduzeća i tržišta rada.
Kako evropski poslanici glasaju od kuće?
Do sada nisu postojale procedure za rad Evropskog parlamenta na daljinu, ali ih je ova institucija uvela samo nekoliko dana od kad je postalo jasno da većina poslanika neće moći da se sastaje uživo. Osim što poslanici mogu da prate zasedanja preko interneta, mogu i da se jave za reč, a obezbeđen je i simultani prevod, tako da, kao i do sada, mogu da govore na svom maternjem jeziku.
Prilikom glasanja poslanici preko imejla dobijaju obrazac sa opcijama “da” ili “ne” i prostorom za potpis, koji se potom skeniran ili fotografisan šalje sa zvanične adrese evropskog poslanika na poseban i-mejl. Predsednik Evropskog parlamenta i njegovi pomoćnici potom utvrđuju rezultate glasanja.
Na ovaj način 26. marta odobreno je korišćenje sredstava iz trenutnih fondova EU. Za je glasalo 683 poslanika, jedan je bio protiv, četiri uzdržana, a 17 nije glasalo.
Osim plenarnih zasedanja, Evropski parlament je omogućio i rad svojim odborima, koji imaju značajnu ulogu u procesu donošenja zakona i nadzora nad Komisijom.
Kada je reč o najrelevantnijem odboru Evropskog parlamenta za Zapadni Balkan, zaduženom za spoljne poslove, njegova sednica predviđena je za 20. april, kada će sa Visokim predstavnikom Đuzepom Boreljom biti raspravljano o situaciji vezanoj za COVID-19, a, prema agendi, poslanik Tonino Picula predstaviće svoje poreporuke za samit EU-Zapadni Balkan, koji je nedavno odložen za jun ili će se, u krajnjem slučaju, održati putem video-linka.
Srpski parlament bez zasedanja i rada na daljinu
Prethodnog meseca, predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković obavestila je poslanike koji su tražili da zakaže sedicu parlamenta da to nije moguće zbog toga što je u vanrednom stanju zabranjeno održavanje skupova sa više od 50 ljudi.
Zakazivanje sednice zvaničnim dopisom 23. marta su tražili Saša Radulović, Branka Stamenković, Vojin Biljić, Đorđe Vukadinović, Miladin Ševrlić, Srđan Nogo, Zoran Radojičić i Aleksandra Čabraja.
Da nema političke volje da Skupština bude jedan od glavnih aktera u vođenju zemlje, ranije je za Nova.rs istakla Tara Tepavac, koordinatorka Otvorenog parlamenta. Ona je navela da je zabrinjavajuća lakoća sa kojom je parlamentu oduzeta nadležnost oko uvođenja vanrednog stanja i ističe da je to znak niskog uticaja i snage parlamenta u donošenju važnih odluka.
“Drugo je pitanje tehničkih mogućnosti za održavanje sednica putem interneta. Parlament Srbije je u poslednjih nekoliko godina dosta radio na podizanju tehničkih kapaciteta, pa tako postoje i prenosi skupštinskih sednica, odbora i konferencija putem interneta”, rekla je Tepavac.
Ona je navela da ne postoji pravni osnov, ali ni prepreka da se ovako nešto uvede.
“Uvođenje bi podrazumevalo da se najpre sastane Skupština i da donese odluku o uvođenju elektronskog poslovanja”, istakla je Tepavac.
Pratite nas i na društvenim mrežama: