0
Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak izjavio je da Srbija nakon šest godina pregovora nije došla ni do pola puta i ocenio da se država ponaša kao da je zaboravila da vodi pregovore sa EU.
„Imamo ozbiljna kašnjenja od po tri godine u poglavljima 23 i 24, kao i sa promenom Ustava. Imamo još devet poglavlja za koja nismo ispuniili merila za otvaranje. Ne možemo da kažemo da je naš deo posla završen i da čekamo Brisel. Činjenica da nismo predali pregovaračku poziciju za poglavlja 10 i 28 već tri, odnosno četiri godine od kako smo dobili pozive za to, pokazuje koliko evropske integracije nisu prioritet“, rekao je Međak za VOICE.
Prema njegovim rečima, održavanjem onlajn Samita EU-Zapadni Balkan 6. maja, u vreme pandemije, Brisel je poslao jasnu poruku da proširenje jeste na njihovoj agendi.
„Problem je to što se iz načina na koji se Srbija ponaša čini kao da smo zaboravili na to da vodimo pregovore“, kazao je Međak.
VOICE podseća da je Srbija formalno započela pregovore o pristupanju u januaru 2014. godine.
Od tada je otvoreno 18 od 35 poglavlja, a dva su privremeno zatvorena.
„Hrvatska je za to vreme, tačnije za nepunih šest godina, završila celokupan proces pregovora. Za sada jedina država kandidat osim Srbije, jeste Crna Gora (Severna Makedonija i Albanija još uvek nisu formalno otvorile pregovore), koja je pregovore započela 2012, otvorila je 32 od 33 poglavlja, a privremeno zatvorila tri“, piše VOICE.
Međak je podsetio da je Evropska komisija još 2011. godine istakla da Srbija može da ispuni sve uslove u roku od pet godina, ako upregne sve svoje kapacitete.
„Članstvo u EU se kod nas predstavlja kao nešto na šta smo naterani. Imali smo izjave naših ministara da moramo da uđemo u EU zato što mozak kaže da je to dobro, dok je srce na drugoj strani„, podsetio je Međak.
Prema njegovim rečima, pisanje domaćih medija i izjave političara za vreme pandemije ostaviće ozbiljan trag u EU, a Srbija je zbog toga postala predmet analize i prismotre.
„Kad god neko priča o kineskoj kovid diplomatiji, on pokazuje slike bilborda iz Srbije. Postali smo predvodnik prokineske propagande u Evropi. Do sada su nas gledali kao ruskog trojanskog konja, sad smo postali i kineski. Dospeli smo na naslovne strane svetskih medija kada se priča o kineskoj ‘mekoj’ diplomatiji. Poruku predsednika o ‘smrti evropske solidarnosti’ su i te kako čuli u Briselu i prestonicama EU. Bojim se da će ostati trajna fleka i da je šteta učinjena, nepopravljiva“, ocenio je Međak.
Dodao je da postoji realna mogućnost da bi neko u EU ili neka članica EU mogla postaviti pitanje “zašto mi ovoj zemlji dajemo novac, povoljne kredite, i promovišemo investicije, kad nas ovako tretiraju”.
Podsetio je na peti član Zagrebačke deklaracije u kojem se navodi da podrška koju je EU dala daleko prevazilazi podršku bilo kog drugog partnera, i da to treba jasno da se promoviše.
„Ovo je ozbiljna poruka da komunikacija treba da se promeni. Ođednom je nakon usvajanja deklaracije usledila priča, čak i u skupštini (Srbije), od strane predsednika i premijerke, da EU daje novac. U Beogradu su se pojavili i bilbordi sa plavim zastavama uz zahvalnost EU što je najveći donator. Promena retorike u Srbiji je direktna posledica deklaracije“, rekao je Međak.
On je podsetio da se po prvi put prošle godine desilo da omladinska populacija bude više protiv EU nego za i dodao da je to direktna posledica postojeće medijske kampanje, koju je kovid-19 zapravo „demaskirao, i uveličao kao lupa“.
Burazer: Izvesno da Srbija neće postati članica EU do 2025. godine
Izvršni urednik portala European Western Balkans Nikola Burazer rekao je da je izvesno da Srbija neće postati članica EU do 2025, kako je predviđeno Strategijom za Zapadni Balkan.
„Ukoliko se brzina napretka ne promeni, pitanje je hoće li Srbija postati članica u toj deceniji. Čak i da ostavimo po strani utiske o uspešnosti, jasno je da Srbija nije ni blizu ispunila sopstvene zacrtane ciljeve, budući da je stupanjem na dužnost ove vlade 2016. godine najavila potpuno usaglašavanje sa zakonodavstvom EU, odnosno zatvaranje svih poglavlja do 2019. godine. Trenutno deluje da za sopstvenim ciljevima kaska najmanje još jedan mandat vlade“, naveo je Burazer.
Nikola Burazer za VOICE ističe da su građani Srbije i pre pandemije imali pogrešnu sliku o količini međunarodne pomoći i investicija koje dolaze iz različitih zemalja, budući da dominacija Evropske unije u ovim kategorijama nije bila adekvatno prepoznata.
„Ljudi su daleko potcenjivali količinu pomoći iz EU, a precenjivali pomoć iz Rusije, Kine i drugih zemalja. Bez sumnje je tome najviše uzrok medijska slika koje se stvarala. U vremenu pandemije, kada je međunarodna pomoć postala izuzetno važno i osetljivo pitanje, ovaj disbalans postaje još očigledniji. Kineska pomoć stiže uz pompu i obećanja o ‘čeličnom prijateljstvu’, dok pomoć iz EU dolazi gotovo neprimetno. Svakako da će sve ovo imati uticaj na negativnu percepciju građana Srbije o EU, budući da će se o njoj stvoriti slika da nije htela da pomogne kada je bilo najvažnije“, rekao je Burazer.
