Prvo su Kinezi došli u Beograd. Stigli su avioni puni medicinske opreme i šestoro medicinskih stručnjaka koji će pomoći Vladi da koordiniše borbom protiv koronavirusa. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u izlivu emocija, ljubio je kinesku zastavu i korio Evropu što nije pomogla kad treba.
Onda su došli Rusi. Doneli su manje važnu, ali svejedno dobrodošlu pomoć u vidu vojnih aviona, takođe uz veliku medijsku famu.
Evropljani su došli na kraju. Istakli su da su oni sve vreme bili tu i da su dali više sredstava Srbiji nego Kina i Rusija zajedno.
Ovako Gardijan piše o „diplomatiji koronavirusa“, odnosno nadmetanju Rusije, Kine i EU da pridobiju Srbiju, kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, koji se poslednjih godina jednako dodvorava i Moskvi i Pekingu.
Dok se pandemija širi, veliki igrači pokušavaju da iskoriste meku moć i pomoć u vidu neophodnih resursa, kako bi ostvarili svoje strane političke ciljeve. Šta svi rade u Srbiji?
Evropskla unija pokušava da dokaže da narativ o evropskim vrednostima i solidarnosti nije samo prazna priča. (Prisetimo se da je predsednik Aleksandar Vučić na početku krize govorio da „evropska solidarnost ne postoji“ i da je „sve bilo samo bajka“).
Kina nastoji da se predstavi kao svačije – pa i srpsko – ultimativno rešenje za koronavirus, umesto što se smatra uzrokom krize.
Za Rusiju je reč o korišćenju skromnih resursa za maksimalni efekat – ruska vojna vozila već su prodefilovala Italijom, a Kremlj je pomoć u vidu opreme isporučio čak i SAD, iako bi to mogla da budu ćorava posla pošto su Amerikanci dovoljno zaokupljeni domaćom politikom i Trampovom administracijom, odnosno donekle izolovani od spoljnopolitčkih diplomatskih igara i nadmetanja.
U Srbiji je sve počelo 15. marta, dana kada je predsednik Aleksandar Vučić proglasio vanredno stanje. Istog dana je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen saopštila da će evropski blok zabraniti izvoz medicinske opreme. Vučić je zato pobesneo i otuda, valjda, njegovi emotivni ispadi.
„Evropska solidarnost ne postoji. To je bila bajka“, rekao je Vučić i dodao da je uputio posebno pismo jedinoj zemlji koja nam može pomoći – Kini. Od Kineza je tražio opremu i savet kako da se zemlja izbori sa pandemijom. Nije prošlo mnogo i avion iz Kine sleteo je u Beograd.
Jedan evropski diplomata koji se nalazi u Beogradu rekao je da „to nije nešto što je poželjno čuti od vlade koja tvrdi da čini sve što može kako bi se pridružila EU“, ali Srbija u svom denunciranju evropske solidarnosti nije usamljena; čak su i Španci i Italijani nezadovoljni načinom na koji je Evropska unija odgovorila na koronavirus, odnosno disparitetom između članica. Zemlje poput Srbije koje se još uvek nalaze izvan bloka, odbijanje EU da proporcionalno distribuira opremu i resurse pogodilo je još snažnije.
„EU je ispočetka bila pomalo spora i nespretna. To se često događa, naravno da ne može da bude brza i da interveniše na način na koji to mogu Kina i Rusija“, rekla je Milena Lazarević iz beogradskog Centra za evopsku politiku.
Kina je jedva dočekala da popuni prazninu koju je EU ostavila. Srpski zvaničnici navode da eksperti iz Kine koji i dalje borave u Beogradu sada upravljaju nacionalnom politikom borbe protiv koronavirusa. Za razliku od ostatka Evrope, Srbija prati kineski model izolacije čak i blažih slučajeva, umesto da se pozove na odgovornost građana da se samoizoluju.
Jedan srpski zvaničnik rekao je i da kineski stručnjaci u Srbiji predlažu uvođenje apsolutnog karantina kakav je proglašen u Vuhanu, ali je predlog odbijen zbog pretpostavke da sprska javnost ne bi prihvatila takvu meru. Druge mere, takođe stroge, svejedno važe – od policijskog časa do toga da su oni stariji od 70 neprekidno izolovani u svojim domovima.
Režim masovnog testiranja koji je obećan i dalje nije pokrenut, a izveštaji i podaci pokazuju da je procedura testiranja potpuno haotična. Srpski zvaničnici svejedno se nadaju da će rano implementiranje strogih kineskih mera značiti da Srbija može da izbegne razmere koje je epidemija dostigla u zapadnoevropskim zemljama. Do nedelje je u Srbiji potvrđeno 3.380 slučajeva, a preminule su 74 osobe.
Rusija je takođe poslala pomoć, pretežno u vidu dezinfekcionih sredstava za bolnice. Opozicija u Moskvi tvrdi da Kremlj šalje opremu u inostranstvo u propagandne svrhe, dok lekarima u Rusiji nedostaju osnovna sredstva. Pomoć je u Srbiji dobrodošla, iako se čini da ona neće biti toliko korisna koliko se o tome pričalo.
Otkada je Vučić održao lekciju o nepostojanju evropske solidarnosti, i EU nastoji da pokaže na koje sve načine pomaže Srbiji. Delegacija EU istakla je da je Srbiji ispostavila više od ukupno 450 miliona evra za izgradnju i opremanje medicinskih ustanova u protekle dve decenije. Iz evropskih fondova Srbiji će biti upućeno dodatnih 93 miliona evra za borbu protiv pandemije.
Ovakav razvoj situacije je, piše Gardijan, samo produžetak pređašnjih dešavanja u Srbiji; istraživanje javnog mnjenja u decembru pokazalo je da većina Srba veruje da su najviše novca Srbiji dale Kina ili Rusija, iako je EU zapravo donirala sto puta veći iznos od obe ove zemlje.
Vučić je obrnuo ploču i u međuvremenu se osvrnuo i na pomoć EU, ali će po svoj prilici upravo kineska pomoć ostati urezana u kolektivnoj svesti Srbije. Premijerka Ana Brnabić rekla je da, kada pandemija prođe, želi da podigne spomenik srpsko-kineskom prijateljstvu, a na bilbordu u Beogradu koji je platio prorežimski tabloid piše jednostavna poruka: „Hvala, brate Si.“
