Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama i posvećena je mentalnoj snazi koju zahteva istrčavanje maratona i polumaratona. Gošća Miljane Nešković je trkačica i marketing menadžerka Nela Bunčić Vukomanović, popularna kao Yugoslovenka koja je "iako običan čovek", istrčala Njujorški i Čikaški maraton, ni sama ne zna koliko Beogradskih polumaratona, a sada priprema ekipe isto tako "običnih ljudi" za predstojeći Beogradski maraton. Nela je govorila o odnosu fizičke i psihološke pripreme koju iziskuje ovako zahtevna trka, načinu na koji rastemo i jačamo na svim poljima kroz trčanje, ali i o svom iskustvu kada je nakon protrčanog cilja u Čikagu sela u invalidska kolica od umora.
„Kada sam stigla na cilj u Njujorku osećala sam se kao šampion, uz sve te ljude koji navijaju za vas, to nije samo trka nego i jedan festival trčanja. To mi je jedno od najlepših trkačkih iskustava. U Čikagu sam razmišljala kako da preživim da stignem do cilja, jer je bio mnogo težak dan i nizak pritisak“, rekla je Nela i objasnila da je to sve deo iskustva. Psihološka priprema se svodi i na to kako da probijete taj zid u glavi kada imate osećaj da ne možete više. „U tim situacijama sebi govorim, ajde još malo, ajde još malo…“, objasnila je.
Sada prirpema ljude za polumaratonsku distancu u Beogradu među kojima ima i onih koji nikad pre nisu potrčali ili su bili u zapostavljenom stanju što se fizičke kondicije tiče. Kako kaže, svako je drugačija osoba i ne odgovara svima isti pristup, ali na kraju se sve svede na to da se ljudi odreknu preterane ušuškanosti u kojoj smo svi navikli da živimo i izađu iz zone komfora: „Shvatila sam da njima najviše odgovara kad vičem na njih. Kad kažem: Trči!!! Ajde, brže, bržeeeee! I kažu mi da kad čuju da neko viče da treba da se trči, instinktivno kreću da trče. Neko ti je viknuo trči. Nekima je i teže fizički, onda im priđem pa im objasnim da mogu da nastave. Mi smo stvarno skloni da lako sebi kažemo da ne možemo više. Umorila si se? Majke ti? Pa i ja sam se umorila. Ajde se umori još malo pa stigni do cilja. Volimo da nas svi razumeju, da je sve udobno, pobogu toplo mi je, sve je mekano… Tako živimo. Teško je izaći iz zone komfora. Ali oni su izašli iz svojih zona komfora više puta. I svaki put kad se završi trening šalju poruke na grupu kako je bilo super i sledeći put ih bude više na treningu, iako su mnogi kukali da im je bilo teško. Mi i posle treninga ostanemo da pričamo, istežemo se i da se družimo jer su svi presrećni zbog osećaja. Ne moramo uvek sebe da tetošimo na prvo – umorila sam se“, istakla je Nela koja je objasnila da smo mi projektovani za mnogo više kretanja nego što se u životu krećemo i da se zbog toga tako dobro osećamo kada krenemo da trčimo i izađemo iz naviknute ugodnosti.
Nela je govorila i o strahovima koje ljudi imaju od umora usled trčanja, razlozima zbog kojih je u nekim kompanijama trčanje polumaratona obaveza, o komentarima koje je slušala kada je počinjala da trči dok su joj svi govorili da je luda zato što trči, odnosu mentalnog blagostanja i fizičke aktivnosti, ali i svim drugim stvarima koje će vas sigurno zanimati ako planirate ovo proleće da iskoristite i za fizičke aktivnosti. Tako da, nema odustajanja, ako vam treba neko da vas „malo potera“, obavezno poslušajte Nelu, nećete zažaliti!
Bonus video: Podcast „Snaga uma“ – Voja Žanetić
Naše podcaste možete slušati i na platformama Google podcast, apple podcast, soundcloud, spotify, stitcher, castbox i deezer.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: