Prof. dr Tamara Džamonja Ignjatović objasnila kako izgledaju zdrave psihološke granice: Štite nas od negativnih spoljnih uticaja i pritisaka

„Mi svi imamo telesne granice, naša koža predstavlja telesnu barijeru između našeg telesnog i spoljne sredine. Integriše nas na neki način. Granice u psihološkom smislu imaju sličnu funkciju, da nas zaštite od spoljne okoline i da nas integrišu. Koža je selektivno propustljiva. Tako definišemo i zdrave psihološke granice. I u psihološkom smislu nije dobro da imamo rigidne granice, da sprečavaju interakciju sa spoljnom sredinom. S druge strane, nije dobro ni da su preterano propustljive. Onda ne znamo više tačno šta smo mi, a šta su drugi, mešamo tuđe sadržaje sa sopstvenim sadržajem, previše možemo biti pod uticajem onoga što je spolja, pa do nekih patoloških oblika funkcionisanja, kao kada u psihotičnim stanjima ne razlikujete sopstvene sadržaje od sadržaja tuđeg uma. U nekim simptomima imate doživljaje da vam drugi kradu misli, ubacuju tuđe misli ili da vam čitaju misli. To su ekstremni patološki slučajevi“, počela je priču profesorka Džamonja Ignjatović i dodala da se snaga karaktera upravo ogleda u tome do koje mere smo spremni da zaštitimo sopstveni integritet, želje i potrebe, ali i do koje smo tačke sposobni da osećamo odgovornost i saosećanje za druge.

BONUS VIDEO: Prof. dr Tamara Džamonja Ignjatović: Zašto neki ljudi lakše popuštaju pod pritiscima?