2
Kad kažem da li predsednik Srbije može da postane "balkanski Erdogan", mislim na to da dobije grejs period za uvođenje sankcija Rusiji, da bar nekoliko meseci bude rasterećen što se tiče pritisaka u vezi s tim.
Da mu bude dozvoljeno kao i „sultanu“ da je kao strateški usmeren prema EU, generalno Zapadu, a da mu ne bude žestoko zamereno to kako će da cinculira u odnosima s Moskvom.
Šta god mislili o njegovoj politici umiljatog jagnjeta koje dve majke sisa (Zapad i Rusiju) ona mu je dosad omogućila i da ostane na vlasti i da dobije razumevanje za odnos prema Rusiji, s jedna strane, a s druge za uslove i ustupke koje Zapad traži od srpske vlasti. No, što je dobro za njega, ne mora da znači da je dobro i za građane Srbije.
Cela Evropa rešava energetski rebus, a i Srbija je započela aranžman sa Norvežanima u vezi sa EPS, traže se alternativni pravci snabdevanja i već se po tome vidi da se pravi odstupnica u odnosu na dosadapnju politiku. Još direktnije, odstupnica koja će amortizovati „energetski udar“ i zavisnost od ruskih energenata ukoliko uvedemo sankcije Kremlju.
2
0
0
0
U petak je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila 165 miliona evra direktne pomoći Srbiji od EU kako bismo izašli na kraj sa energetskom krizom. Velikodušno i korisno, ali pre svega jako znakovito. Evropa pokušava da nam kaže da će biti tu u slučaju rampe za ruske energente. Pored toga Fon der Lajen je najavila još pola milijarde evra za investicije u energetsku infrastrukturu u regionu – gradnju transbalkanskog strujnog koridora koji bi od Italije bio povezan sa svim zemljama Balkana, zatim u obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost… Predsednica EK pozvala je Srbiju da se pridruži EU u zajedničkoj nabavci gasa kako bi se postigao bolji efekat na globalnom tržištu. Dakle, teren za uvođenje sankcija se uveliko priprema i verovatno se već razmišlja o danu posle. No, na odluku o uvođenju sankcija utiče više faktora, a ono što je sigurno je da one za sada neće biti uvedene. Šta će biti za dva, ili tri meseca zavisi od jačine pritisaka sa Zapada.
Što se tiče gasa pokazuje nam se u u pravcu grčke luke Aleksandropolis i budući LNG terminal u tom gradu. Što se tiče izgradnje potrebnih gasnih interkonektora za to će biti sredstava u to možemo biti sigurni, naročito posle velikodušne najave Ursule fon der Lajen.
Deo dogovora sa Zapadom bi podrazumevao i eksploataciju litijuma, a upoznati sa ovom tematikom tvrde da je jedino što se po tom pitanju još možda može uraditi i što je Vučić već ispostavio kao zahtev jeste da ne izvozimo samo sirovu rudu već da ovde bude otvorena fabrika litijumskih baterija.
To znači da Zapad ima za njih preče stvari nego što su demokratija, sloboda medija i vladavina prava u Srbiji. Na tom polju Vučić će moći da radi kao što je i dosad ako bude kooperativan u stvarima koje su od važnosti zapadnim interesnim grupama i centrima moći.
Čini se da za Zapad stabilokratija, ipak, nema alternativu.
BONUS VIDEO: Zašto je vlada mimo procedura sklopila tajni ugovor sa Norvežanima