Piše Ranko Pivljanin: Rio Tinto, a rio bi i Vučić

Trenutno se na sve veća vrata pokušava vratiti priča o iskopavanju litijuma kod Loznice, pa se, uz Vučića kao glavnog „pi-ara“ rudarenja jadarita i Rio Tinta - izjavi naš Alija Sirotanović za „Fajnenšel tajms“, bulazneći o nekom „lancu vrednosti“, da bi „rudnik mogao da bude otvoren 2028“ - sve češće, po ovom pitanju, oglašava i aktuelna predsednica srpskog parlamenta. Tako u subotu Brnabićeva reče kako „nikada nije krila da se zalaže za iskopavanje litijuma“, da je to „nafta 21.veka“, „ da nije dobro odreći se takve šanse za budućnost zemlje“ poentirajući rečima „da Nemačka ima nalazišta litijuma oko Berlina, kopali bi i oko Berlina“. Pčelica je Ana Brnabić.

U redu, nemaju oko Berlina, ali imaju u dolini Gornje Rajne i u oblasti Zinvald na granici sa Češkom - po nekim proračunima Nemačka ima najveće zalihe litijuma u Evropi - pa ne kopaju. Imaju i Česi sa druge strane u oblasti Cinovec, pa ne kopaju.

Imaju i Austrijanci kod Volsfberga, pa ne kopaju. Imaju i Španci kod San Hozea, pa ni oni ne kopaju, osim što su tamošnji „vučići“ pokrajine Ekstremadura dali „punu podršku“ iskopavanju litijuma i na tome se završilo. Imaju i Portugalci kod Guarde i Borosoa, pa ni da zabodu pijuk. Imaju i Irci dva nalazišta, jedno imaju i Britanci, dva Finci, našlo bi se litijuma i u Francuskoj ali još nigde tamo u toj zaostaloj Evropi famozni Rio Tinto nije zabušio, nego se ukotvio u Srbiji, u dolini Jadra, računajući, valjda, na našu ekonomsku i civilizacijsku dalekovidost i naprednost u pogledu toga da obezbedimo evropsku zelenu agendu, a zažutimo Zapadnu Srbiju i, pride, njen dobar ostatak.

Istina je da je u Evropi u toku petnaestak projekata za eksploataciju litijuma, u različitim fazama razvoja, ali je istina i da još nijedan rudnik nigde nije otvoren i da Rio Tinto u tim zemljama ne može da vršlja. Srbija je jedina država u Evropi gde ova kompanija posluje.

Pa ćemo mi, jelte, biti „litijumski pioniri“ koji su prvi shvatili da je bolje, zdravije i isplativije da po Jadru oru bageri i rovokopači, nego traktori i da će tone sumporne kiseline kojima će se ispirati ruda moćni filteri pretvoriti u jutarnju rosu, a odlagališta jalovine će postati parkovi prirode.

Mi ćemo da „učinimo“ Evropi i spasimo je litijumske zavisnosti od Kine, a pri tom ćemo da se obogatimo i postanemo balkanski eldorado u kojem će da kaplju milijarde od rudne rente, da se štancuju baterije, prave električni automobili ( i to oni leteći), a onda ćemo, sa sve četiri uvis, ladovati i ispijati flašice „eviana“, jer će ove naše vode imati malo sumporast ukus.

Hoće li nas bezumna vlast ubediti da je Srbija veća od Australije ( najvećeg proizvođača litijuma na svetu) i da joj se isplati da žrtvuje ceo jedan region za posao sumnjive ad hok isplativosti i nesagledivih dugoročnih ekoloških posledica? Priča o tome kako će to područje „procvetati“ zahvaljujući rudniku je bajka za laku noć i notorna laž. Novac, ako ga i bude u optimističnim Vučićevim vizijama i fantazmagorijama, najmanje će ostajati u džepovima lokalnog stanovništva, već će, zajedno sa zagađenom vodom, Jadra, Drine i Save, oticati u džepove režimskih favorita i vlasnika i menadžera belosvetske kompanije koja je, gde god je kročila bagerom, za sobom ostavila pustoš, siromaštvo, čak i građanske ratove ( videti pod Papua Nova Gvineja).

Pošto smo slabo u čemu prvi, hajde i da ovde malo „zakasnimo“, stanemo u red, pa kad rudnik otvore Nemci, Portugalci ili Finci, da se onda, možda, i mi priključimo - neće prestati potražnja za litijumom, a ako prestane onda rudnik nije ni bilo potrebno otvarati. I hajde da o ovome ne odlučuje ni politička volja, ni partikularni interesi, pa ni laička javnost ( u šta i sebe ubrajam), čak ne i narod na referendumu ( znamo kako se ovde organizuju referendumi), nego stručni ljudi koji tačno znaju kako stvari stoje.

Neki takvi iz Akademije nauka su se oglasili radom u čijem zaključku piše: „Zbog očekivanih ireverzibilnih promena u pojedinim eko-sistemima, kao i rizika od značajnog ugrožavanja živog sveta Jadra, Drine i nizvodnih vodotokova, optimalna i osnovna mera za sprečavanje negativnih posledica na stanje biodiverziteta na ovom području je odustajanje od planirane eksploatacije i prerade minerala jadarita”. Ako sam dobro razumeo, ovo znači – ne kopajte. Ukoliko vlast ne razume, onda bi joj narod mogao objasniti i to ne na referendumu. I to bi mogla da bude zaista ona Anina „tačka“ ne samo na Rio Tinto, već i na njihovu vlast.