Bilo je proleće pred Pashu 32 godine nove ere, apostoli sa Isusom su propovedali po Galileji, silan narod se skupio – samo je muškaraca bilo oko 5.000, a sa ženama i decom ih je moralo biti bar duplo više – ljudi su bili gladni i valjalo ih je nahraniti. A ni Lidla, ni Maksija, ni Volmarta u blizini, i da ih je bilo nije bilo para. Samo je jedan dečak imao pet hlebova i dve male ribe. Videvši mnoštvo gladnih ljudi Isus je rešio da izvede jedno od svojih čuda. Uzeo je one hlebove i ribe ( Eh, i Isus je prvo morao od nekoga da uzme), zahvalio Bogu, izlomio hlebove, razdelio ribu i dao učenicima da podele narodu. I, gle čuda, svi su se nasitili.

Dve hiljade godina kasnije, leto pred izbornu jesen, propovedajući po zemlji Srbiji sa oko pet miliona siromašnih a pola od toga i gladnih, direktni Isusov konkurent po svakovrsnim čudima, a imenom srpski predsednik, rekao je učenicima svojim, dok su se kamere brojnih televizija palile i žarile da najnovije čudo uživo prenesu:

– Dodajte mi onu korpu što sam doneo!

Ubrzo se na stolu čudotvorca našla crvena korpa iz supermarketa sa nekoliko proizvoda koje je on, jedan po jedan uzimao, zahvaljivao sebi i Tomi Moni, i obraćao se pastvi:

– Ovde su proizvodi koji će pojeftiniti od naredne nedelje i biće označeni logom „Bolja cena“. To je 20 proizvoda, među kojima su neki od osnovnih… Ja ću vam pokazati sad, evo za parizer da se uhvatim. Ovo je pileći parizer, redovna cena danas je 399 dinara, a od srede će biti 259,99 dinara – rekao je slavodobitno, vrteći onu komadešku podriguše u svemogućoj ruci.

A ispred malih ekrana su se oblizivala Srpčad:

– Mama, hoću i ja pileći parizer. Kad ćeš da mi kupiš?
– Hoću, sine, čim ti legne 10.000 dinara koje ti je predsednik obećao!
– Ovo je jogurt, redovna cena mu je 164, 90 dinara, a biće 130,90 dinara. Molim ljude da pronađu na rafovima gde piše „Bolja cena“ – demonstrirao je dalje čudesa predsednik, a penzioner se, čežnjivo gledajući tetrapak, obratio supruzi penzionerki:
– Mogli bismo da se častimo jednim litrom jogurta!

– Možemo, al prvo da nam legne onih 20.000 dinara što je rekao predsednik da ćemo dobiti.

Onda je Svemogući potegao neku flašicu sa zelenom tečnošću. Naš predsednik će, izgleda, i vanzemaljce da nahrani, pomislilo je oduševljeno srpstvo end građanstvo. Ipak, predsednik je mislio samo o njima. Valjalo je oprati tanjir u kom je bio parizer i plaknuti onu šolju od jogurta.

– Ovo je deterdžent za pranje suđa. Redovna cena je 126 dinara, a nova će biti 70 dinara – rekao je predsednik, gledajući u flašicu deterdženta kao u osmo svetsko čudo, ali ona je bila tek treće. Sledila su ostala:
– Ovo su neke špagete, 75 dinara je cena, a biće 49,99 dinara. Mleko dugotrajno, redovna cena je 109,99, a biće 95 dinara. Ovo je sok od jabuke, od 120 dinara, biće 80 dinara od srede. Krompir – redovna cena je 99 dinara, moći ćete da nabavite dobar krompir za 60 dinara. Imaćete domaći neki začin, domaći, tako se zove, dodatak jelima, redovna cena je 70 dinara, biće 50 dinara. Ima šampon za bebe, redovna cena 107,99, biće 69,99. To je veoma važno za majke i očeve ( A majke i očevi – vaauu, prim.nov.). I ovo je kafa, ona je 139,99, a biće 89,99 dinara – deklamovao je predsednik, a ovi iz Šopstera i ostalih TV prodavnica su grizli nokte što oni nemaju takvog prodavca.
– Ovaj bi prodao i pesak Arapima u pustinji. – primetio je neko.
– Nakon što im ispoklanja vojvođanske oranice – uvek je bilo nevernih Toma.

– Nama već deset godina prodaje m..a za bubrege, pa što ne bi i neki šugavi parizer – dodao je neko od mrzitelja.
– A tek što mu magla dobro ide. Šta je toga prodao za ovo svog vakta, čudo jedno – nadovezao se izdajnik iz opozicije.

Ništa ovde nije čud(n)o. Jeftina propaganda jeftine politike najposle završava jeftinom mesnom prerađevinom kao njenim logičnim dostignućem i prigodnom nagradom za osiromašeni puk, kojem će mrčendajzeri zlatnog doba zakačiti taj parizer na vrh udice bez osećaja da ga u njegovoj bedi još više ponižavaju. Na vrhu tog štapa je i još 285 miliona evra koje će krajem novembra stući u kupovinu penzionerskih glasova. E, to je već skupo, a koštaće nas. Prijatno vam bilo, kome se ne povraća.

***