1
Režimu na čelu sa predsednikom pristalica SNS Vučićem ovih dana ne ide od ruke guranje pod tepih. Ne ide mu naruku ni stavljanje tačke. Zbog toga je ipak Vučić odlučio da stavi zarez na slučaj „Vesić“, za slučaj da nekadašnji „žuti“ ne odluči da proda svoju kožu skuplje od onog što je bila računica vođe naprednjaka.
Oslobađanje Vesića je samo rasplamsalo pobunu koja ne staje zbog tragedije u Novom Sadu, u kojoj je petnaestoro ljudi nastradalo, a još niko nije odgovarao.
Poruka da je sa ostavkama gotovo takođe je trebalo da bude tačka na tu priču. Međutim, od te vrste zamajavanja niko mnogo nije očekivao, sem možda onih koji su morali da „zglajznu“ po naređenju. Izlizala su se svakodnevna obraćanja Vučića naciji do te mere da je morao da ih pojača na dva puta dnevno, ne znajući šta bi drugo.
Popušta pod pritiskom javnosti dok neubedljivo, poput Ane Brnabić koja u Skupštini okružena transparentima „krvave su vam ruke“ viče „nikad nas nećete pobediti“, poteže veštačku inteligenciju kao odgovor na snimak Zobenice.
Probao je i da pričama o rekonstrukciji kupi vreme. I to je propalo.
Režimski mediji – njegovo najjače oružje, deluju istrošeno, a njihove poruke kao već viđene. Ni on ne uspeva da sakrije pad rejtinga. Pravosuđe koje drži pod kontrolom se već razotkrilo i temeljno obrukalo.
Od ranije strategije „pa šta“, sada je prešao na onu u kojoj poručuje „ne dam“.
Hoće da pokaže kako izgleda teror „većine“, mada nje nema, već samo nekih brojki na papiru dobijenih krađom izbora. Njegove pione postavljene po javnim preduzećima hapse zbog trgovine kokainom, a oni čija se ostavka traži su se zavukli u mišju rupu. Isplivava na čistinu činjenica da su njegovi funkcioneri batinaši koji su ta mesta zaslužili zastrašivanjem građana.
Šapić deluje potpuno izgubljeno pa i on u očaju poručuje šefu da mu je ok da funkcioneri ulaze u sukobe.
Međutim, čini se da će njegov balon od sapunice raspršiti jedno drugo „ne dam“.
PROČITAJTE JOŠ:
Ono koje dolazi iz Novog Sada i širom Srbije. Nepristajanje na pravljenje građana ludim. Nepristajanje na korupciju koja sada odnosi ljudske živote. Zahtevi za utvrđivanje odgovornih za tragediju su sve glasniji. Svakog petka Srbija sve gromoglasnije zaćuti na 15 minuta zbog poginulih u Novom Sadu.
„Krvave ruke“ osviću na sve više institucija. Ne vredi pranje, jedini način da se skinu poruke urezane u pamćenje svakog građanina je da se utvrdi odgovornost, a to je ono od čega ova vlast već više od decenije pokušava da pobegne.
Vučić sada, potezima kojima poručuje „ne dam“, na test stavlja svoju moć i priznaje da je sve slabiji.
Njegovih pristalica je sve manje. Ostaju oni koji su se od bliskosti vrhu SNS obogatili, a koji brinu da ne budu žrtvovani na oltaru opstanka Vučićeve vlasti. Neće mnogo proći kada će svoj opstanak oni najbliži Vučićevom kazanu kupovati snimcima poput onog Šurlanovog ili onog na kojem je Zobenica.
Građana „zabrinutih“ zbog blokada biće sve manje. Građana zabrinutih zbog potpunog urušavanja države u korupciji i bezakonju je sve više.
Kad to vide, Vučićevu vlast srušiće one pristalice koje gledaju kako se ekipa oko Vučiča godinama bogati, a oni jedu sendviče i vodaju ih autobusima po Srbiji da bi stekli privid većine.
Biće ih sve manje na mitinzima, sve teže će lokalni batinaši/funkcioneri uspevati da namaknu kvote koje su im određene odozgo. Onda mu preostaju samo gostovanja na prorežimskim televizijama koja niko odavno više ne gleda.
Sve manje će ga se plašiti, svakim danom će više biti onih svesnih da im on „ne plaća penziju“.
„Ne dam“ građana će samo još jače odjekivati.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
