Piše Ivan Mrđen: Servis od milion dolara

Lako, odgovorih nesuđenoj šampionki koja se u međuvremenu sa tenisa prebacila na odbojku, odaberem temu a onda pratim one duele za koje mislim da će se najbolje uklopiti u moju priču. Pošto nemam obavezu da javljam rezultate (sve je to na internetu u istom trenutku), a nisam ni među onim kolegama koji u ovakvim prilikama ne vide ništa drugo osim Novaka Đokovića, pokušavam da bar donekle svojim (istina, malobrojnim) čitaocima dočaram ukupnu atmosferu i pojedinačne podvige nekih koji su, ruku na srce, veoma daleko od glavne scene i svekolike pažnje.

Tako sam ovog „veselog četvrtka“ u kome je završeno kvalifikaciono čistilište, obavljen žreb za pakao koji predstoji i povrh svega održano rajsko „Veče sa Novakom“, čekajući odlučujući meč naše Nine Stojanović (28 godina, 237 na WTA listi) sa Kineskinjom Sijia Wei (21, 119), tačno dva sata i deset minuta na terenu broj 14 posmatrao meč dve Francuskinje, u kome su Selena Janićijević (22, 188) i Leolia Jeanjean (29, 149) što dobile, što izgubile ukupno jedanaest (i brojkom 11) „brejkova“.

Što bi rek’o moj prijatelj Saša Ozmo „pa se ti onda kladi na ženski tenis“... Prvi set je dobila starija i iskusnija (6:3), a u drugom je igran mali „tajbrek“, onaj do sedam poena. Kod rezultata 5:5 devojka koju su iz njenog tima bodrili sa „ajde“ i "idemo" servirala je i izgubila, pa sam u tom trenutku pomislio koliko nekad može da vredi taj jedan jedini servis. U Seleninom slučaju 13.000 australijskih dolara (u našoj domaćoj valuti oko 7,800 evra), kolika je razlika u nagradi između pobede u drugom i trećem krugu kvalifikacija.

* * *

Iznenadio me je mali broj francuskih navijača na ovom meču, da bih ubrzo saznao da se većina opredelila za dramu koji su im na obližnjem terenu broj 12 priredili njihov ljubimac Clement Chikekh (23, 191) i Libanac Hady Habib (26, 219). Ispratio sam samo završnicu trećeg seta u kome je igran veliki „tajbrek“, onaj do desetog poena, da bih posle dva sata i 38 minuta pri rezultatu 9:8 za protivnika Francuz izgubio svoj servis.

Na neviđenu radost isto tako mnogobrojnih i veoma bučnih Libanaca (kojih inače u Melburnu i okolini ima oko 50.000), koji su skoro čitav čas posle meča strpljivo čekali da se slikaju sa svojim pomalo neočekivanim herojem. Ne ulazi se baš često u glavni žreb nekog gren slem turnira sa tako visokim brojem na ATP listi, kao predstavnik države kojoj tenis svakako nije najvažnija preokupacija, pa još pobedama protiv jednog Amerikanca (Patrik Kypson, 25, 208), Kineza (Chun Sin Teng, 23, 118) i sada Francuza...

Zato sam imao utisak kao da će taj jedan servis, onaj kojim je poveo sa 9:8, u Habibovom životu vredeti mnogo više od već pomenutih 13.000 dolara. To sam mu i rekao, a kad sam mu prilikom slikanja pomenuo da sam iz Srbije i da u porodici imamo zeta iz Libana, on se samo nasmejao i rekao mi na srpskom: „Idemo, brate!“

* * *

Verovatno ste već iscrpno informisani da je Novak Đoković imao prilično sreće na žrebu, bar što se tiče prva četiri meča, da će Srbija garantovano imati predstavnika u drugom kolu jer će se u prvom sastati Dušan Lajović i Miomir Kecmanović, te da i Olga Danilović ima dobru priliku da preskoči prvu rundu (protivnica joj je 34-godišnja Holanđanka Arantha Rus)... O svemu tome više od nedelje, kada počinju oba glavna turnira...

Ovom prilkom samo bih dodao da će moj prijatelj Hady debitovati na nekom gren slem turniru (kao prvi Libanac u open eri) protiv Kineza Yunchaokete Bua (22 godine, 65 na ATP listi), pa ću morati da ispratim i taj meč. U skladu sa onim što sam napisao u uvodu kako nekad ja biram temu, a nekad mi se one same nametnu...

* * *

Taj jedan jedini servis za korak do snova imala je i Nina Stojanović, u završnici trećeg seta protiv mnogo mlađe i mnogo bolje rangirane Kineskinje. Posle 6:4 u prvom i obrnutog rezultata u drugom, usledila je serija „brejkova“, što je logično dovelo do odlučujućeg „tajbreka“. I onda posle dva časa i 45 minuta, kod rezultata 9:9, sve odlazi u nepovrat - 9:10, da bi Wei konačno razočarala i utišala ovog puta mnogo brojnije i mnogo bučnije srpske navijače...

Svako ima nekakav svoj limit, ali svakome se makar jednom u životu pruži prilika za nešto veće i značajnije. Ponekad za to treba imati i sreće, ponekad je, uz sve što smo prethodno uradili i uložili, zaista potrebno još samo to da žuta loptica sa vrha mreže odskoči na drugu stranu...