8
Virusološkinja Ana Banko za "Probudi se" govorila je o svim vakcinama koje će biti dostupne u Srbiji, ali i objasnila zašto ni ruska vakcina nije "tradicionalna".
Banko je na početku otkrila da je ona već primila vakcinu, koju je, kako sama kaže, jedva čekala.
„Vakcinisala sam se pre dva dana, primila sam vakcinu koja mi je bila ponuđena. U tom trenutku, izbora nismo ni imali. To je Fajzerova vakcina. Potrebne su dve doze za većinu vakcina koje se daju u razmaku na dve ili tri nedelje“, objasnila je Banko.
Naglasila je da nijedan proizvođač ne zna koliko će dugo stečeni imunitet putem vakcine trajati – svi su saopštili da će trajati jednu sezonu odnosno šest meseci, ali se nadaju da imunitet neće zavisiti od antitela, već od od memorijskih T ćelija. To će tek biti ispitano.
„To znači da bez obzira da li ja imala antitela postoji velika šansa da moj memorijski imunitet to zapamti i da pri sledećem kontaktu s virusom ponovo pokrene sintezu antitela“, objasnila je Banko.
Virusološkinja je ukazala da bi i osobe koje su preležale koronu trebalo da prime vakcinu, jer ta vakcina stimuliše imuntet. Dovoljno je da prođe minimum mesec dana od infekcije koronom kako bi se primila vakcina.
„Samo je važno da vakcinu ne primite ako imate akutnu infekciju“, rekla je Banko.
Što se tiče izbora vakcina, Banko je naglasila da je odlično što na tržištu postoji veći broj proizvođača, s obzirom da veliki broj ljudi treba imunizovati. Veći izbor vakcina stoga znači da će one biti dostupnije, objasnila je Banko.
Pročitajte još:
„Kada je pandemija uzela maha, od nauke su se tražila instant rešenja i postavljala su se pitanja zašto nauka ne zaustavi pandemiju. A kada je konačno došlo do prvih vakcina onda je to prerano“, ukazala je Banko na paradoks.
Osnovni zadatak imunizacije vakcinom je da se stvore antitela na određene delove proteina virusa. Antitela se vežu za površinske virusne proteine, i time se zaustavlja vezivanje za naše ćelije, ili se virus čak uništava, objasnila je virusološkinja.
„Kada je vakcinacija počela pre više decenija, svodila se na to da u telo unesemo virus koji više nije živ, ili čak živ virus čija je virulencija odnosno snaga da izazove oboljenje smanjena – ali da ipak izazove imugenost, odnosno pospeši razvoj imuniteta. Svaka od ovih vakcina nosi male procente neželjenih dejstva, tako da je tendencija razvoja vakcina bila da mi potpuno izbegnemo unošenje virusa, s obzirom da on kod određenih pacijenata može da izazove neželjene efekte. A s druge strane, mi nikad ne znamo kako unošenje virusa može da se završi, iako smo svi mi primili te vrste vakcina u detinjstvu. Tendencija je da samo unesemo protein i tako razvijemo imunitet“, pojašnjava Ana Banko.
Novom RNK tehnologijom su napravljene Fajzerova i Moderna vakcina, međutim zabluda je da je ruska vakcina klasična, ukazuje naučnica.
„Ruska vakcina spada u inovativne vakcine. Jedina vakcina do sada registrovana na modelu ruske vakcine je vakcina protiv ebole registrovana 2019. godine. Dakle, mi nismo vakcinisani vakcinama koje su po konceptu adenovirusnog nosača“, objasnila je Banko.
RNK vakcine našem telu daju informaciju da samo stvori S protein i razvijemo antitela. Zbog tog genetskog dela funkcionisanja vakcine mnogi od nje zaziru. Banko objašnjava o čemu se zapravo radi.
„U našim ćelijama naš DNK je naš kod. On se nalazi upakovan u jedro naše ćelije. Sa tog DNK redovno se šalju poruke našoj ćeliji, zamislimo ih kao SMS poruke, a na osnovu toga pravimo sve ostalo u našem telu, odnosno proteine. Ta sinteza proteina dešava se van jedra, koje samo šalje SMS poruke. Informaciona RNK koju unosimo vakcinom je samo SMS poruka. RNK nije ni približno slična DNK molekulu. Ta informacija se u toku jednog do dva dana potpuno uništava, a na osnovu te informacije pravimo S protein, što prepoznaje naše telo i počinje da stvara antitela. Sledeći put će naše telo prepoznati taj S protein i sprečiti ga da se veže za naše ćelije“, objasnila je virusološkinja.
Vakcine se čuvaju na niskim temperaturama jer je RNK veoma osetljiva.
Što se tiče ruske vakcine, ona funkcioniše po principu adenovirusog nosača, kao i Astrazeneka vakcina.
„One funkcionišu po sledećem principu: isto nam treba informacija za sintezu proteina. Oni su tu informaciju spakovali u adenovirus, koji inače izaziva blage prehlade. Adenovirus je potpuno modifikovan da ne može da se umnožava u našoj ćeliji niti može da nam bilo šta uradi. U njega je upakovana informacija za sintezu S proteina, mi unesemo to putem vakcine i sintetišemo S protein“, objasnila je Banko.
Dakle, i Fajzerova i ruska su zapravo inovativne vakcine.
Pročitajte još:
Najzad, imamo vakcine koje su najtradicionalnije, inaktivisane, u kojima unosimo koronavirus koji je potpuno uništen – to su kineska vakcina Sinopharm i Sinovac i ruska Vektor vakcina. Putem ovih vakcina ne unosimo puno proteina već onoliko koliko ga unesemo, što smanjuje efikasnost. Potrebno je dodati adjuvanse da i se imunitet aktivirao, ispričala je Ana Banko.
Virusološkinja je naglasila i da se trudnicama ne preporučuje vakcina dok se ne budu uradila dalja ispitivanja. Postoji i bojazan od alergije, što je mogućnost koja preti od bilo kog leka, ali je učestalost 11 alergijskih reakcija na 11 miliona doza, što se toleriše, objasnila je Banko. Najviše osoba sa alergijama na vakcine bile su žene, a to su bile osobe koje su već imale neku vrstu alergija, i svi su preživeli i dobro reagovali na terapiju protiv alergije.
Osobe sa poznatom anafilaskom se u ovom trenutku odbijaju za vakcinaciju, objasnila je Ana Banko.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
