Podeli:
Foto:EPA-EFE/Andreu Dalmau

Za zaokret guvernera Njujorka Endrua Kuomoa u optimizam kada je na dnevnom brifingu za medije 6. maja hrabrio Njujorčane da su spremni za promene odgovoran je CEO Gugla Erik Šmit koji se priključio konferenciji u video pozivu, piše za The Intercept Naomi Klajn.

U tekstu koji prenosi Gardijan, poznata autorka niza veoma značajnih antiglobalističkih studija i dokumentarnih filmova piše da će od pandemije koronavirusa najviše profitirati big tech, odnosno velike tehnološke kompanije.

Šmit je Njujorčanima poručio da će uskoro održati panel o postkorona etapi u koju će Njujork uskoro ući i da će živo posle pandemije podrazumevati trajno integrisanje tehnologije u sve aspekte života, a samo dan ranije je Kuomo saopštio da je Njujork sklopio partnerstvo i sa Fondacijom Bil i Melinda Gejts sa ciljem razvijanja “pametnijeg obrazovnog sistema”.

Klajn se poziva na “doktrinu šoka”, postavku o kojoj je napisala i knjigu. Dokrina šoka je politička strategija korišćenja kriza velikih razmera da se proguraju politička rešenja koja sistematski produbljuju nejednakost, obogaćuju elite, a podrivaju sve ostale. U trenucima krize, ljudi teže da se usredsrede na svakodnevne hitne potrebe da bi opstali u toj krizi, šta god to bilo, i teže da pruže suviše poverenja onima koji su na vlasti. U trenucima krize, mi delimično sklanjamo pogled sa lopte.

Foto:EPA/DEAN LEWINS

Istorija je hronika šokova – šokova rata, prirodnih katastrofa, ekonomskih kriza – i plodova njihovih posledica. Sada su na redu šok pandemije i njene posledice. Uslediće mnogo dublja integracija visoke tehnologije u naše živote, piše Klajn, nego što je to bio slučaj u pređašnjim katastrofama; hrlimo u budućnost bez fizičkog kontakta na kojoj će neko debelo zarađivati. Fizička izolacija koju smo preživeli u proteklim nedeljama nije služila da sačuvamo ljudske živote, već kao eskperimentalna proba takve budućnosti.

“To je budućnost u kojoj naši domovi više nikada neće biti isključivo lični prostor, kao ni škole, lekarske ordinacije, teretane, čak i zatvori, zahvaljujući digitalnom povezivanju”, piše Klajn. “U ovoj budućnosti će se privilegovanima sve dostavljati na kućnu adresu, bilo virtuelno strimingom i cloud tehnologijom, ili fizički samovozećim automobilima i dronovima. To je budućnost u kojoj će biti mnogo manje profesora, lekara i vozača. Neće se prihvatati keš ili kreditne kartice i biće mnogo manje žive umetnosti. Budućnost u kojoj će se svaki naš pokret, svaka reč, svaka veza pratiti zahvaljujući bezgraničnoj saradnji nacionalnih vlada i tehnoloških giganata.”

Zahvaljujući guverneru Njujorka, ova savezna država biće primer toga kako će izgledati svet, a ambicije tehnoloških giganata dopiru mnogo dalje od Kuoma.

U centru svega nalazi se Erik Šmit.

Foto:EPA-EFE/WU HONG

I pre nego što su Amerikanci razumeli koliku pretnju predstavlja Covid-10, Šmit je agresivno lobirao i vodio kampanju za svoju “Black Mirror” viziju društva. Centralni deo te vizije podrazumeva integraciju vlade sa nekolicinom giganata iz Silicijumske doline – sa javnim školama, bolnicama, ordinacijama, policijom i vojskom. Sve ustanove će, takav je Šmitov plan, delegirato svoje osnovne funkcije privatnim tehnološkim kompanijama – po visokoj ceni.

Šmit zapravo taba put Silicijumskoj dolini u Vašingtonu sa čela Alphabeta, kompanije u čijem je vlasništvu Gugl. Nastoji se da se vlada ubedi da veći deo budžeta odvaja za istraživanja veštačke inteligencije i osposbljavanje 5G infrastrukture – a od tih investicija direktno bi profitirale kompanije na čijem se čelu nalazi Šmit.

Šmit se lukavo služi i Kinom; on neprestano ističe da kineska vlada rado ulaže značajna sredstva u izgradnju infrastrukture za nadzor, a uz kineske tehnološke kompanije poput Alibabe, Baidua i Huaweia koje zarađuju na komercijalnim aplikacijama, dominantna pozicija SAD u globalnoj ekonomiji brzo će se naći na ivici propasti.

Alphabet je već pokušao da od Toronta napravi takav eksperimentalni grad pošto je sektor Sidewalk Labs dobio priliku da Toronto pretvori u prototip “pametnog grada”, ali je projekat ugašen posle dve godine neprestanih kontroverzi zbog enormnih količina podataka koje bi Alphabet na ovaj način prikupio, praktično nepostojanja zaštite privatnosti građana i vrlo upitnih benefita za sam grad.

Posle izjava da je “budućnost nacionalne bezbednosti u pitanju” i da je ovde reč o “strateškom nademtanju”, Šmit je u autorskom tekstu za Njujork tajms sa naslovom “Upravljao sam Guglom. Silicijumska dolina mogla bi da izgubi od Kine” pozvao na “dosad neviđena partnerstva vlade i industrije”.

Sve dok nije proglašena pandemija, nije bilo reči o zaštiti javnog zdravlja ili uopšte građana, već se sve vreme insistiralo na nadmetanju sa Kinom koje ne sme biti izgubljeno; sada se sve predložene mere i saradnje i partnerstva prodaju građanima kao jedina nada da se zaštite od novog koronavirusa koji će neupitno ostati sa nama i u narednim godinama.

Foto:EPA/BORIS ROESSLER

Šmit nije zaboravio da je sve donedavno otpor javnosti prema tehnološkim kompanijama neprekidno rastao. Predsednički kandidati otvoreno su polemisali o “razbijanju” monopola tehnoloških giganata i njihove moći. Amazon je bio prinuđen da povuče plan za izgradnju sedišta u Njujorku zbog protivljenja na lokalu, a Guglov projekat u Torontu se praktično raspao. Takođe, zaposleni u Guglu odbijali su da rade na izradi programa za nadzor sa vojskom.

“Ukratko, demokratija se ispostavila jedinom i najvećom preprekom Šmitovoj viziji”, ističe Klajn. “A sada, usred pandemije koja traje i straha i neuzvesnosti koju je ona donela, ove kompanije očigledno uviđaju priliku da steknu onakvu moć kakvu imaju njihovi kineski konkurenti, oni koji imaju luksuz da funkcionišu bez ikakvog uplitanja građanskih prava.”

Klajn ističe da tehnologija definitivno jeste ključni deo budućih strategija za zaštitu javnog zdravlja, ali da je prvao pitanje – hoće li ta tehnologija biti predmet demokratske discipline i javnog nadzora?

“Problem sa time što ćemo države i gradove poveriti ljudima kao što su Gejts i Šmit je što su čitave svoje živote proveli demonstrirajući da nema problema koji tehnologija ne može da reši”, piše Klajn. “Ali nije svako rešenje tehnološko.”

Za njih je, zaključuje Klajn, pandemija dragocena prilika da dobiju zahvalnost i moć koje smatraju da im javnost duguje.

Komentari

Vaš komentar