8
Nedavno objavljena pilot studija o uticaju industrijske zagađenosti na zdravlje stanovništva u Boru, izazvala je lavinu reakcija. Dr Slavica Vučković otkriva kakav je dugoročni uticaj prekomernog zagađenja u Boru na ljudski organizam.
Ubrzo nakon objavljivanja studije, gradonačelnik Bora podneo je prijavu protiv kompanije Srbija Ziđin Koper Bor zbog prekomernog zagađenja, topionica je prestala sa radom, a građani Bora su se u najvećem broju do sada okupili na ulici tražeći svoje pravo na čist vazduh.
Pomenutu pilot studiju uradila je Agencija za zaštitu životne sredine, a publikovao Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.
Glavni nalazi studije potvrđuju da izloženost prekomernom industrijskom zagađenju povećava rizik od oboljevanja kod ljudi i to pre svega od malignih bolesti. Aerozagađenje je posebno štetno za razvoj dečjih pluća. Pre desetak godina u Švajcarskoj je urađena je studija o uticaju zagađenja vazduha na razvoj pluća fetusa i odojčadi. Utvrđeno je da bebe koje žive u sredini sa većim aerozagađenjem, a koje su mu bile izložene i u majčinoj utrobi, u izdahnutom vazduhu imaju povišene nivoe azot-monoksida, koji je pokazatelj zapaljenja u disajnim putevima.
Takođe je utvrđeno da bebe izložene aerozagađenju imaju ubrzanije disanje, što je direktni pokazatelj da su njihovi disajni putevi nedovoljno razvijeni.
U okviru Inicijative „Mladi protiv aerozagađenja“, neformalna grupa „Mladi menjaju“ je uradio intervju sa dečjim pulmologom dr Slavicom Vučković. Ona otkriva kakav je dugoročni uticaj prekomernog aerozagađenja u Boru na ljudski organizam.
Pročitajte još:
Možete li nam vi, kao pulmolog, na osnovu svoje dogogodišnje prakse i iskustva, reći kako napreduje bolest izazvana aerozagađenjem kroz godine?
– Respiratorni organi su prvi na udaru zagađenog vazduha. Nakon izlaganja štetnom agensu dolazi do aktivancije odbarnbenih efekata u disajnim putevima. Sekretorne ćelije omogućavaju stvaranje tankog filma na površini disajnog epitela u koji se utapaju štetni polutanti, a trepljaste epitelne ćelije pokušavaju da ga, pokretanjem treplji u jednom smeru, izbace napolje. Stalna izloženost agensu oštećuje rad treplji, povećava stvaranje sekreta, ali i menja njegovu viskoznost i čini ga gušćim, što dovodi do suženja promera, pre svega malih disajnih puteva.
Reakcija glatkih mišića tih istih puteva je da ih održi otvorenim, što dovodi do njihove hipertrofije (uvećanja njihove mase), što dodatno smanjuje njihov lumen. Uz oštećenja sluznice i naseljavanje bakterija, to je način na koji nastaje hronična opstruktivna bolest pluća. Kod predisponiranih osoba stalna iritacija dovodi do razvoja bronhalne preosetljivosti i ubrzava razvoj zapaljenjske bolesti, astme, koje se teško drži pod kontrolom, te vremenom može da dođe do promene u strukturi disajnih puteva.
Suspendovane mikročestice iz zagađenog vazduha vuku za sobom teške metale koje mogu da prodru u najsitnije ogranke disajnih puteva, sve do plućnih alveola, oštećuju ih, pa i prodiru u krv. Ovi metali se trajno talože u telu, bez mogućnosti da se izbace iz njega i povezani su sa nastankom maligniteta kako pluća, tako i drugih organa.
Da li su počeli da se manifestuju određeni simptomi u organizmu naših sugrađana, kao posledica taloženja štetnih supstanci tokom vremena? Kakve posledice trpi organizam?
– Rezultati pilot studije koju je uradila Agencija za zaštitu životne sredine o uticaju industrijske zagađenosti na zdravlje stanovništva u Boru, a koju je publikovao Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, pokazuju da su stanovnici ovog grada značajno izloženi većem riziku od oboljevanja i umiranja od više vrsta raka, osim tumora kože, a postoji i veći rizik smrtnosti od više drugih bolesti.
Pročitaj i:
Prete li nam neka teška i smrtonosna oboljenja zbog višegodišnje izloženosti aerozagađenju?
– Što je duža izloženost štetnim materijama svakako da je rizik od oboljevanja veći.
Kako komentarišete izjavu sugrađana da je Bor jedan od zelenijih gradova u Srbiji i da je to pokazatelj da, iako je aerozagađenje neprijatno, nije toliko štetno jer ne bi mogao imati postojeće zelenilo?
– Bor je pre svega jedna urbana sredina, koja je planski građena zajedno sa planiranjem i zelenila u gradu. Iz tog razloga Bor ima dosta zelenih površina. Ja nemam utisak da biljkama u Boru prija aerozagađenost. Sudeći po biljkama koje ja gajim na terasi moga stana, ne bih rekla da i njima ne smeta prekomerna količina dima.
Koja bi bila vaša poruka za sugrađane?
– Svako od nas ima prava na život. S obzirom da je disanje preduslov za život, svako ima pravo na udisanje vazduha koji nije zagađen toliko preko mere da je time ozbiljno ugroženo zdravlje. Stoga mislim da o ovom problemu ne treba nikako ćutati, već se treba boriti za bolji vazduh nad našim gradom.
*
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
