Šta vreme u koje ideš u WC govori o tvom zdravlju

Prethodna istraživanja su sugerisala povezanost zatvora i dijareje sa većim rizikom od infekcija i neurodegenerativnih stanja, ali pošto su to bili nalazi kod bolesnih pacijenata, ostalo je nejasno da li su neredovne posete toaletu uzrok ili rezultat njihovog stanja.

„Nadam se da će ovaj rad malo otvoriti umove kliničara za potencijalne rizike nekontrolisanja frekvencije pražnjenja creva“, rekao je stariji autor Šon Gibons sa Instituta za sistemsku biologiju za AFP, a prenosi Science alert.

Gibons i njegov tim prikupili su različite podatke (krvna slika, mikrobiom creva, genetika...) od preko 1.400 zdravih odraslih dobrovoljaca bez znakova aktivne bolesti.

Prema frekvenciji pražnjenja creva, koju su sami prijavili, učesnici su kategorisani u četiri grupe: konstipacija (jedno ili dva pražnjenja creva nedeljno), niska normalna (tri do šest puta nedeljno), visoka normalna (jedan do tri puta dnevno) i dijareja.

Zatvor doprinosi porastu toksina u organizmu

Kada se stolica predugo zadržava u crevima, mikrobi iscrpljuju dostupna vlakna – koja fermentišu u korisne kratkolančane masne kiseline – i umesto toga fermentišu proteine, proizvodeći toksine poput p-krezol sulfata i indoksil sulfata.

„Ono što smo otkrili je da čak i kod zdravih ljudi koji su imali zatvor, dolazi do porasta ovih toksina u krvotoku“, rekao je Gibons, napominjući da ovi toksini posebno opterećuju bubrege.

Dijareja u vezi s oštećenjima jetre

U slučajevima dijareje, tim je otkrio nalaze koje ukazuju na upalu i oštećenje jetre. Gibons je objasnio da tokom dijareje telo izlučuje višak žučne kiseline, koju bi jetra inače reciklirala da bi rastvorila i apsorbovala masti iz ishrane.

"Dobre" crevne bakterije, važne za zdravlje, funkcionisale su kod ljudi koji su "veliku nuždu" obavljali jednom do dvaput dnevno. Međutim, Gibons je naglasio da je potrebno više istraživanja da bi se preciznije definisao ovaj optimalni opseg.

Demografski gledano, mlađi ljudi, žene i oni sa nižim indeksom telesne mase su imali ređe pražnjenje creva.

Hormonske i neurološke razlike između muškaraca i žena mogu objasniti tu razliku, rekao je Gibons, zajedno sa činjenicom da muškarci generalno konzumiraju više hrane.

A kombinujući biološke podatke sa upitnicima o načinu života, tim je došao i do toga šta treba jesti da bi se postigao poželjan "ritam" - ispitanici koji su bili primer jeli su više voća i povrća.

Gibons dodaje uz to pijenje puno vode, redovnu fizičku aktivnost i, generalno, ishranu u kojoj je više biljaka.