Tri testa krvi koje morate da uradite da biste videli da li ste u riziku od srčanog udara

Za većinu populacije laboratorijske analize krvi su tek nešto što obavimo tokom sistematskog pregleda. Ali nalaz krvi nam daje ključne informacije o nečijem zdravstvenom statusu i mogućem riziku od obolijevanja, rekao je magistar nutricionizma Nikola Talan.

Analiza krvnih biomarkera trenutno je najmanje korišćen alat u cilju postizanja optimalnog zdravlja. Ne zato što je loš, već zato što se koristi samo za identifikaciju bolesti, a ne i za prevenciju. U tom kontekstu, ističe Talan, postoje tri testa krvi koje bi svako trebalo da uradi kako bi dobio detaljan uvid u svoje kardiovaskularno zdravlje i identifikovao potencijalne probleme. Jer od svih hroničnih nezaraznih bolesti, kardiovaskularne bolesti su najveći uzrok smrti i invaliditeta u svetu.

Apolipoprotein B (ApoB)

Sigurno su vam nekad iz krvi analizirali standardni lipidni panel koji uključuje ukupni holesterol, HDL holesterol, LDL holesterol i trigliceride. Oni nam daju odlične informacije o riziku od kardiovaskularnih bolesti, posebno ateroskleroze.

Kada su nivoi holesterola, a posebno LDL holesterola previsoke, tada se on može ubaciti u zidove naših krvnih sudova i dovesti do nastanka plaka, a posledično ateroskleroze te srčanog ili moždanog udara, prenosi Ordinacija.hr.

Kako bi se maksimalno smanjio rizik od kardiovaskularnih bolesti, Evropsko kardiološko društvo (European Society of Cardiology – ESC) još je 2019. izdalo preporuku da se nivoi LDL kolesterola održavaju što je niže moguće. Zaključili su i da je ApoB tačniji biomarker kardiovaskularnog rizika od uobičajenog lipidnog panela.

Lipoprotein (a)

Lipoprotein (a) je uz ApoB najvažniji biomarker rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti. Zbog činjenice da se ne proverava na rutinskim kontrolama, većina ljudi nikad nije čula za Lp(a), a kamoli odradila analizu.

Lipoprotein (a) je posebno koristan kao dugoročni prediktor rizika od kardiovaskularnih bolesti. Ako dobijete povišene rezultate Lp (a) to za vas znači da imate 3-4 puta veću šansu od nastanka srčanog udara, 3 puta veću šansu od aortalne stenoze i 1,5 puta veću šansu od smrtnosti od bilo kojeg kardiovaskularnog uzroka.

Nivoi Lp (a) prvenstveno su uslovljene našom genetikom, a način života i ishrana imaju minimalan uticaj. Ako test pokaže da imate povećan nivo Lp (a), morate da učinite apsolutno sve što možete kako biste iskontrolisali druge faktore rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Homocistein

Ova aminokiselina je prirodno prisutna u krvi, nije esencijalna i nastaje normalnim metabolizmom. Osobe koje ne unose dovoljno vitamina B grupe ili imaju određene genetske predispozicije (MTHFR mutacija) imaju povećane nivoe homocisteina u krvi.

Vitamini B12, B6 i folat (vitamin B9) razgrađuju homocistein i stvaraju druge molekule potrebne vašem telu. U tom kontekstu visoki nivoi homocisteina mogu da znače nedostatak navedenih vitamina.

Bez lečenja, povišeni nivoi homocisteina povećavaju rizik od demencije, kardiovaskularnih bolesti i moždanog udara. Meta analiza iz 2022. godine pokazala je da se za svakih 5 µmol/L povećanja homocisteina, rizik od srčanog udara raste za približno 22%.

Kada povežete ove analize, uz adekvatnu interpretaciju rezultata i praćenje stanja tokom vremena, imaćete sve potrebne podatke za optimalan uvid u vaše kardiovaskularno zdravlje kako biste mogli preventivno delovati, piše Ordinacija.