Foto: Privatna arhiva, Shutterstock

Najmlađi travar u Srbiji, Marko Stevanović, otkrio nam je koje lekovite biljke rastu svuda oko nas u srpskoj prestonici, a mi toga nismo svesni.

Mnogi ljudi žive u uverenju da lekovite biljke rastu u netaknutoj prirodi – na vrhovima planinama i da ih nema u gradovima. Ali, nije tako. Biljke lekovitih stojstava obitavaju mnogo bliže nama nego što mi mislimo.

Najmlađi srpski travar Marko Stevanović nam je otkrio koje lekovite biljke rastu svuda oko nas u srpskoj prestonici, a nismo ni svesni njihove moći.

Pročitajte još:

Šipak 

Kako nam je objasnio Marko, šipak raste u okolini Beograda i prepoznaje se po svojim svetlim plodovima i trnjem na granama.

Kako dalje navodi, od ploda se pravi marmelada koja je izuzetno ukusna, ali je proces pravljenja malo teži.

„Plod se suši i na taj način se koristi u vidu čaja“, otkriva naš sagovornik.

Foto: Dragan Mujan/Nova.rs
WI/Sandra O’Connor / Garden world images / Profimedia

Prema njegovim rečima, šipak ima sposobnost da snizi krvni pritisak i smanji holesterol, što je i dokazano u kontrolisanoj studiji.

„U sebi ima dosta voćnih i pektinskih kiselina pa se smatra odličnim diuretikom i čisti bubrege. Šipak sadrži veliku količinu vitamina C koja jača naš imuni sistem i štiti nas odbolesti. Spušta temperaturu, poboljšava cirkulaciju, koristi se dosta u kozmetici( kreme i slično), povećava apetit“, kaže nam Marko.

Tušt 

PIBOR / Alamy / Profimedia

Tušt je biljka koja niče iz asfalta a raste po livadama, dvorištima, objašnjava Marko.

„Ljudi je najčešće sreću po saksijama. U narodnoj medicini se koristi za jačanje imuniteta, sprečava glavobolje, ubrzava zarastanje rana, jača kosti, obara holesterol, kod gljivičnih infekcija“, navodi on.

Prema njegovim rečima, koristi se cela biljka bez korena.

„Zanimljivo je da ova biljka sadrži veliku količinu omega masnih kiselina koje su bitne za naše krvne sudove i naše srce. Prepoznaje se po tome što ima žute cvetove, rozikasto stablo i puzi po zemlji. Tušt je samonikla jestiva i lekovita biljka. Koristi se za salate, variva kao ukusna biljka“.

Maslačak 

Steve Smith / Tetra Images / Profimedia

Kako navodi, maslačak se smatra za jednu od najlekovitijih biljaka na našem prostoru.

„Ljudi ga svuda susreću i prepoznaju. Čisti jetru i respiratorne organe, jača imunitet, poboljšava varenje, obara krvni pritisak, služi kao diuretik, poboljšava probavu.

Maslačak od lekovitih sastojaka sadrži eterično ulje, kalijum, gorke materije, inulin, vitamin C, gvožđe“, navodi travar.

Kako kaže, maslačak je neizostavna biljka prolećnih salata za čišćenje organizma, a koristi se cela biljka. koren, cvet, list i stablo)

„Najbolje je brati mlade listove koji su manje gorči nego stariji“, savetuje.

Mišjakinja 

Martin Fowler / Alamy / Profimedia

Ovu biljku najbolje poznaju ljudi koji imaju cveće, bašte jer je uvek tu prisutna, otkriva Marko.

„Listovi su u obliku zvezde ( zato joj je latinski naziv stellaria, stella – zvezda ). Stablo je razgranato i raste po zemlji“.

Samonikla jestiva i lekovita biljka, ističe on.

„Pomaže kod astme, bronhitisa, kašlja, hemoroida, reumatizma, povreda. Odlična je za salate i kao dodatak jelima“.

Trnjina

Nature Photographers Ltd / Alamy / Alamy / Profimedia

Kako nam Marko otkriva, trnjina je samonikla jestiva i lekovita biljka – u narodu poznata kao divlja šljiva.

„Od ove biljke koristimo list i plod za ishranu i lečenje. Plod je tamnoplave boje okruglog oblika veličine do 2cm. Od njega se pravi ukusan kompot, džem koji ima sličan ukus na šljivu. Cela biljka je izuzetno otporna na niske temperature kao i na druge bolesti. Najčešće se nalazi na otvorenim staništima u blizini šuma, livada, parkova, njiva, kraj puta“, objašnjava naš sagovornik i dodaje da trnjina sadrži tanine, fenolna jedinjenja, vitamine ( posebno vitamin C ), organske kiseline…

Čaj od lista trnjine

Kako navodi Marko, čaj od lista trnjine se koristi za jačanje želuca, čisćenje bubrega i bešike, a posebno se preporučuje kod problema uvećane prostate.

Kopriva 

Marcin Maslowski / Alamy / Alamy / Profimedia

Kopriva je samonikla jestiva i lekovita biljka koja raste pored puteva, na livadama, parkovima, šumama, objašnjava Marko.

„Mladi listovi su bogati gvožđem, kalcijumom, fosforom, vitaminom C. Lekovita svojstva koprive su poznata od davnina zbog svega što sadrži u sebi. Lekoviti delovi biljke su koren, list, seme. List je prekriven malim žarnicama zbog čega se u narodu zove i žara“, kaže nam on.

Čaj od koprive

„Koristi se kod reume , anemije ( kopriva sadrži veliku količinu gvožđa u sebi pa se svrstava u najbolje prirodne lekove protiv anemije ), bola u želucu, nesanice, cirkulacije, jačanja imuniteta, čišćenje jetre, regulisanja krvnog pritiska“, navodi on.

Hajdučka trava

TH FOTO / BSIP / Profimedia

Hajdučka trava je samonikla jestiva i veoma lekovita biljka, koja raste u parkovima, livadama i pored puteva.

Naziv je dobila po tome što su hajduci previjali rane ovom biljkom jer je ublažavala bol. Prepoznaje se po sitnim perastim kao i belom cvetu.Hajdučka trava sadrži vitamin K, flavonoide, etarsko ulje, smole, tanine. Koristi se kao snažno antibakterijsko sredstvo protiv stafilokoka, ešerihije, kandide“, objašnjava Marko.

Kako dalje navodi sveža biljka se koristi kod svih vrsta spoljašnjih povreda.

„Hajdučka trava čisti i jača krv, pomaže kod reumatizma i gihta. Posebno pomaže kod žutice, groznice, bolova u leđima, neredovnih menstruacija, hemoroida, nesanice“.

Pirevina 

FloralImages / Alamy / Alamy / Profimedia

Pirevina je jestiva i lekovita biljka i raste kao korov po baštama, pored puteva i u parkovima, objašnjava naš sagovornik.

„Pomaže kod upalnih procesa bešike, bubrega. Čisti krvni sudove, smanjuje nivo holesterola i triglicerida u krvi, deluje kao diuretik“, otkriva Marko.

Cikorija

Thomas Marent / Minden Pictures / Profimedia

Prema rečima našeg sagovornika, cikorija spada u samonikle jestive i lekovite biljke – u narodu poznate i kao vodopija, konjogriz, zmijina trava…

„U narodnoj medicini se koristi za lečenje organa za varenje, sprečava dijareju, reguliše krvni pritisak. Koren je bogat inulinom i kao takav se preporučuje za ishranu dijabetičara“, kaže nam on.

Kako dalje navodi, u ishrani se koriste listovi i koren za salate, variva, čorbe.

Pečeni koren od ove biljke služi kao bezkofeinska zamena za kafu i pre je dosta bila popularna u našem narodu. Danas je ova biljka sastavni deo kafe „Divka“.

Bokvica

Zoonar GmbH / Alamy / Alamy / Profimedia

Ova biljka je samonikla jestiva i lekovita. Koristi se sve osim korena, objašnjava Marko.

„Bokvica ima široke listove i naraste do 10cm, ljudi je uvek gaze jer raste svuda gde se krećemo“, kaže on i ističe da se koristi sve osim korena.

„List se svež stavlja na rane kako bi se ubrzao oporavak. Čaj olakšava mokrenje, zaustavlja krvarenje, sprečava upalu sluzokože grla i usta, ima antibakterijsko svojstvo. Može da se koristi u salatama, varivima i čorbama“, zaključuje Marko Stevanović.

BONUS VIDEO:

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare