1
U zemljama kao što su Velika Britanija, SAD i Kanada, ultra-prerađena hrana sada čini 50 odsto ili više kalorija koje se konzumiraju.
Ovo je zabrinjavajuće, imajući u vidu da su ove namirnice povezane sa nizom različitih zdravstvenih stanja, uključujući veći rizik od gojaznosti i raznih hroničnih bolesti kao što su kardiovaskularne bolesti i demencija.
Ultra-obrađena hrana je mešavina različitih industrijskih sastojaka kao što su emulgatori, zgušnjivači i veštačke arome, spojenih u prehrambene proizvode nizom proizvodnih procesa, prenosi N1.
Slatka pića i mnoge žitarice za doručak su ultra-prerađena hrana, kao i u novije vreme takozvani „biljni“ hamburgeri, koji se obično prave od proteinskih izolata i drugih hemikalija da bi proizvod učinili ukusnim.
Intenzivni industrijski procesi koji se koriste za proizvodnju ultra-prerađene hrane uništavaju prirodnu strukturu sastojaka hrane i uklanjaju mnoge korisne hranljive materije kao što su vlakna, vitamini, minerali i fitokemikalije.
Mnogi od nas su svesni da je ultra-prerađena hrana štetna za naše zdravlje. Ali nije jasno da li je to jednostavno zato što su ove namirnice loše nutritivne vrednosti.
Sada su dve nove studije pokazale da loša ishrana možda nije dovoljna da objasni rizike po zdravlje. Ovo ukazuje na to da bi drugi faktori mogli da budu potrebni da bi se u potpunosti objasnili njihovi zdravstveni rizici.
Prva studija, koja je obuhvatila preko 20.000 odraslih Italijana, otkrila je da su učesnici koji su konzumirali najveći broj ultra-prerađene hrane imali povećan rizik od prerane smrti iz bilo kog razloga.
Druga studija, koja je obuhvatila preko 50.000 američkih muških zdravstvenih radnika, otkrila je da je visoka potrošnja ultra-prerađene hrane povezana sa većim rizikom od karcinoma debelog creva.
Ono što je najzanimljivije u vezi sa ovim studijama jeste da su zdravstveni rizici od ishrane bogate ultra prerađenom hranom ostali čak i nakon što su uzeli u obzir loš nutritivni kvalitet njihove ishrane. Ovo ukazuje na to da drugi faktori doprinose štetnosti koju izaziva ultra-prerađena hrana.
To takođe podrazumeva da dobijanje pravih hranljivih materija na drugim mestima u ishrani možda neće biti dovoljno da se poništi rizik od bolesti usled konzumiranja ultra-obrađene hrane.
Slično tome, pokušaji prehrambene industrije da poboljša nutritivnu vrednost ultra-prerađene hrane dodavanjem još nekoliko vitamina mogu zaobići fundamentalniji problem sa ovom hranom.
Italijanska studija je otkrila da su inflamatorni markeri, kao što je veći broj belih krvnih zrnaca, bili viši u grupama koje su jele najviše ultra-prerađene hrane.
Pročitajte još:
Naša tela mogu da izazovu zapaljenski odgovor iz više razloga, na primer, ako se prehladimo ili posečemo. Telo reaguje tako što šalje signale našim imunim ćelijama, kao što su bela krvna zrnca, da napadnu bilo kakve invazivne patogene, kao što su bakterije ili virusi.
Obično se naš inflamatorni odgovor povlači prilično brzo, ali neki ljudi mogu da razviju hroničnu upalu u celom telu. Ovo može da izazove oštećenje tkiva i uključeno je u mnoge hronične bolesti, kao što su karcinom i kardiovaskularne bolesti.
Mnoge studije su otkrile da loša ishrana može da povećati upalu u telu i da je to povezano sa većim rizikom od hroničnih bolesti.
S obzirom da su znaci upale primećeni kod učesnika italijanske studije koji su jeli najviše ultra-prerađene hrane, to bi moglo da ukaže na to da zapaljenje može da bude odgovor zašto ultra-obrađena hrana povećava rizik od bolesti.
Neki aditivi za hranu uobičajeni u ultra-prerađenoj hrani, kao što su emulgatori i veštački zaslađivači, takođe povećavaju upalu u crevima izazivajući promene u mikrobiomu creva.
Neki istraživači su teoretisali da ultra-prerađena hrana povećava upalu jer ih telo prepoznaje kao strano, slično kao bakterija koja napada. Tako telo pokreće inflamatorni odgovor, koji je nazvan „groznica brze hrane“. Ovo povećava upalu u celom telu kao rezultat.
Iako američka studija karcinoma debelog creva nije utvrdila da li se upala povećala kod muškaraca koji konzumiraju najviše ultra-prerađene hrane, upala je snažno povezana sa povećanim rizikom od kancera debelog creva.
Istraživanja pokazuju da drugi mehanizmi, kao što su oštećena funkcija bubrega i toksini u ambalaži, takođe mogu da objasne zašto ultra-prerađena hrana izaziva toliko opasnih zdravstvenih problema.
Pošto su inflamatorni odgovori čvrsto povezani u našim telima, najbolji način da se to spreči je da uopšte ne jedete ultra-prerađenu hranu. Neke biljne dijete koje sadrže mnogo prirodne, neprerađene sastojke, kao što je mediteranska dijeta, takođe su se pokazale kao protivupalne.
Ovo takođe može da objasni zašto biljne dijete bez ultra-prerađenih namirnica može da pomognu u sprečavanju hroničnih bolesti. Trenutno nije poznato u kojoj meri antiinflamatorna dijeta može da pomogne u suzbijanju efekata ultra-prerađene hrane.
Ultra-prerađena hrana je dizajnirana da bude hiper-ukusna, i zajedno sa ubedljivim marketingom, može da oteža nekim ljudima da joj odole.
Ove namirnice takođe nisu označene kao takve na ambalaži hrane. Najbolji način da ih identifikujete je da pogledate njihove sastojke. Tipično, stvari kao što su emulgatori, zgušnjivači, izolati proteina i drugi proizvodi koji zvuče industrijski su znak da je to ultra-prerađena hrana. Ali pravljenje obroka od nule koristeći prirodnu hranu je najbolji način da se izbegne šteta ultra-prerađene hrane, piše The Conversation, prenosi Science alert.
***
BONUS VIDEO: Šta je to intuitivna ishrana? – gosti Ana Gifing i Tanja Mraović
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
