Svi koji ne smeju da daju krv - kompletna lista

Generalno, svi oni koji su dobrog zdravlja mogu da dobrovoljno daju krv. Ipak, za taj potez koji može da znači nečiji život postoje određeni uslovi.Svetska zdravstvena organizacija ističe nekoliko važnih opštih kriterijuma.Da biste bili davalac krvi, treba da imate između 18 i 65 godina i da imate najmanje 50 kilograma. Takođe, morate biti dobrog zdravlja u vreme kada donirate. Ne možete donirati ako imate prehladu, grip, upalu grla, herpes, stomačni virus ili bilo koju drugu infekciju. Pritom, iz SZO poručuju da krv privremeno ne treba da daju ni oni koji su nedavno putovali u područja gde su česte infekcije koje prenose komarci, poput malarije i zika virusa, kao i oni koji su u prethodnih 12 meseci imali rizične seksualne odnose. Navode i da krv ne treba davati u trudnoći, devet meseci nakon trudnoće, tokom dojenja, kao i tri meseca nakon što beba prestane da sisa.

Privremeno odlaganje davanja krvi

A pošto se smernice o davanju krvi neretko razlikuju od zemlje do zemlje, iz Instituta za transfuziju krvi Srbije navode u kojim konkretnim situacijama osoba ne sme da daje krv.Izdvajaju da, recimo, krv ne treba dati ako imate visok ili nizak pritisak – dok se stanje ne normalizuje. Slično je i sa akutnim infektivnim i zapaljenskim bolestima, poput lajmske bolesti (krv ne treba dati 360 dana) ili urinarne infekcije (21 dan), upale pluća (90 dana)…Takođe, krv ne treba da daju osobe koje su radile tetovažu ili pirsing, i to 180 dana od zahvata, ali ni žene dok imaju menstruaciju. Što se tiče trudnoće, odnosno porođaja, iz ITKS kažu da krv možete dati nakon 180 dana, što se donekle razlikuje od smernica SZO.Krv ne treba dati ni posle uzimanja pojedinih lekova poput antibiotika, aspirina, diuretika, kao ni nakon vakcina protiv, recimo, rubeola, besnila, hepatitisa A i B.

Kriterijumi za trajno odbijanje davalaca

S druge strane, Institut za transfuziju krvi Srbije ističe da postoje i kriterijumi za trajno odbijanje davalaca.U pitanju su, između ostalog, hronična sistemska oboljenja, maligna oboljenja svih sistema i organa, astma, hronična opstruktivna bolest pluća, hepatits B i C, HIV, kao i visoko rizično seksualno ponašanje, hronični alkoholizam, narkomanija.

Bezbednost i davaoca i primaoca

Takođe, iz Instituta napominju da je pri konzumiranju većine lekova potrebno da prođe pet poluživota eliminacije leka iz organizma - da bi se lek eliminisao više od 90 odsto iz krvi. Isto toliko vremena je potrebno da prođe od popijenog leka i davanja krvi, ukoliko je moguće iz zdravstvenih razloga da osoba bude to vreme bez leka (na primer antihipertenzivnih lekova). Detaljne informacije o razlozima za odlaganje davanja krvi se dobijaju od lekara na lekarskom pregledu.Dodaju i da se selekcija davalaca vrši prema ustanovljenim, isključivo medicinskim, kriterijumima za privremeno odlaganje davanja krvi ili trajno odbijanje zbog nepodobnosti za davanje krvi, bilo da bi davanje krvi moglo da ugrozi potenicijalnog davaoca ili primaoca. Na izbor davalaca nikako nemaju uticaja pol, religija, nacionalnost, seksualno opredeljenje, politička orijentisanost, zanimanje, socijalni status ili neki drugi sličan razlog.BONUS VIDEO: Novinari Nova.rs donirali krv

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=zavodzatransfuzijukrviik-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3817907"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram