gluten
Foto: Profimedia

Da nije Novaka Đokovića, ko zna kada bismo toliko pažnje posvetili jednom naizgled običnom proteinu iz žitarica. Međutim, otkad je naš najbolji teniser iz ishrane izbacio famozni gluten i vinuo se u vrh tenisa, čini se da je u modi slična ishrana. A sve je to uglavnom na osnovu poluinformacija. Gastroenterolog Vladislava Bulat otkriva da li je gluten zaista opasan, kako da uopšte saznamo da li nam smeta i šta je u tom slučaju najbolje činiti.

„Gluten je inače zdrav i on je potreban telu. To je protein koji se nalazi u pšenici, raži i ječmu i testu daje elastičnost. Ipak, on može i da bude vrlo opasan po zdravlje, naročito kada se radi o celijakiji, pa tada nikako ne treba da bude deo ishrane“, kaže dr Vladislava Bulat, specijalista gastroenterologije i lekar opšte bolnice Euromedik.

Ipak, bitno je znati da problem s glutenom ne treba mešati s alergijom na brašno, jer se gluten tiče isključivo ishrane.

„Neki ljudi su alergični na brašno, ali to je inhalatorna alergija, tzv pekarska astma. To nije alergija na gluten jer se gluten unosi hranom.“

A kada gluten unesemo, postoje dve mogućnosti – da nam ne bude ništa, tj, da nam on ne smeta, i s druge strane – da izazove alergiju, ali u našim crevima.

Pročitajte još:

„Gluten kao alergen na ćelijama tankog creva izaziva reakciju kao odgovor imunosistema, te je zato neki zovu alergija. Inače, udisanje glutena samo po sebi nije opasno, može da smeta isto kao i udisanje bilo koje sitne prašine“, kaže naša sagovornica.

A baš zato što se alergija na gluten događa u crevima, ona nije obična, ne može da se vidi i prepozna i otuda delom toliko nedoumica oko ovog proteina.

„Ova alergija je skrivena i odvija se u crevima i krvi, odnosno u jetri koja skuplja krv iz creva. Uz to, teško se prepoznaje jer nema značajnog porasta imunoglobulina E u krvi, koji se kod drugih alergija inače brzo detektuje“, ističe doktorka.

Onda je lako pretpostaviti da ti prikriveni simptomi mogu da naprave ozbiljan problem. Intolerancija, tj preosteljivost na gluten, teško se otkriva i jer se simptomi, poput bola u stomaku, vrtoglavice, naglih promena raspoloženja, glavobolje, hroničnog umora, nadutosti, često preklapaju sa simptomima mnogih drugih oboljenja. Srećom, čini se da je rešenje brzo i lako.

„Intolerancija na gluten je skup simptoma, ali bez bolesti, dakle, nema značajnijih oštećenja na tankom crevu, i može se rešiti čak i lekom koji postoji u našim apotekama, tj. specijalnim probiotikom koji uklanja simptome“, kaže naša sagovornica.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Primo Maggio – Pães Artesanais (@primomaggiopaes) on


A u čemu leži uzrok preosetljivosti na gluten?

„Brojni su razlozi, a jedan od njih je i to što se pšenica danas značajno razlikuje od one koja se kod nas koristila u prošlosti. Jeste se hleb i ranije mesio od pšeničnog brašna, ali čekalo se da testo sarzi, da se digne, onda se lepo premesi, pa se na kraju peče. Danas ceo taj proces od mešenja brašna do pečenog hleba bude najviše 20 minuta. Onda nema vremena za fermentaciju i obradu proteina“, objašnjava doktorka.

Srećom, ova intolerancija se lako može rešiti, ali može li se i zakomplikovati?

„Ako se drži pod kontrolom, ne mora da preraste u bolest. Ali ako se zanemari, moguća su oštećenja na crevima, a to vodi gluten-senzitivnoj enteropatiji, tj. celijakiji“, upozorava doktorka Bulat.

Objašnjava i šta je tačno celijakija, o kojoj često slušamo, a zapravo malo znamo.

„To je zapaljenje tankog creva koje nastaje kao posledica napada imunosistema organizma na sopstvene ćelije. Uzrok je preosetljivost na gluten. Kod ovog doživotnog neprihvatanja glutena oboleli često imaju simptome koji na prvi pogled ne ukazuju na bolest creva. Ovo ozbiljno oboljenje oštećuje i slabi funkciju creva, tako se smanjuje apsorpcija hranljivih materija, pa telo ne može da dobije dovoljno vitamina, minerala, ugljenih hidrata, belančevina, masti iz hrane“, kaže dr Vladislava Bulat.

Ona objašnjava i kako se ova bolest može javiti u bilo kojim godinama, a uz to se dešava i da simptomi ne budu uvek očigledni, posebno ako se bolest nije sasvim razvila.

„Pacijenti se jave lekaru tek kasnije, kada osete izražene simptome, posebno bol u stomaku i dijareju. S druge strane, prvi simptomi su anemija sa nedostatkom gvožđa i blagi poremećaj funkcije jetre, ali to se često pripisuje virusnim infekcijama i lako se može zanemariti“, priča dr Bulat.

Takođe, ističe da su simptomi i dugotrajne, česte i jako neugodne stolice, gubitak apetita i težine i slaba mišićna masa. Problem sa ovom bolešću je i što može da se nasledi i da se dobije tokom života, a kako će organizam reagovati zavisi od imuniteta.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by BodyBuddy Café & Bakery (@bodybuddyfoods) on


„Često se povezuje sa vitiligom, alopecijom, tiroiditisom, Hašimotom, pa svi koji imaju neko autoimuno oboljenje moraju da se ispitaju na glutensku enteropatiju, posebno oni koji su celog života mršavi, imaju slabije mišiće i kosti“, upozorava doktorka.

Pažljivo birajte namirnice

Gluten sadrže pšenica, raž, ječam, zob i sve namirnice proizvedene od ovih žitarica, soja-sos, kečap, pivo, sladoled.
S druge strane, ko ima problema s glutenom može da konzumira kukuruzni hleb, meso, ribu, mleko, jaja, voće, povrće, krompir, pirinač, heljdu, lan, proso.

U suprotnom, ako se ne leči, celijakija može biti vrlo opasna, može da urzokuje teške posledice.

„Pored toga što narušava kvalitet života, celijakija oštećuje i creva, uzrokuje nizak rast, hroničnu upalu jetre, probleme sa radom štitne žlezde, izaziva brojne hormonske poremećaje, a istraživanja pokazuju da povećava rizik za razvoj nekih malignih bolesti.“

I tu, nažalost, nije kraj lošim vestima.

„Kod mnogih adolescenata s celijakijom zapažen je zaostatak u razvoju u pubertetu, a kod dojenčadi se može javiti nekoliko meseci nakon što im se u ishranu uvedu glutenske namirnice.“

Do dijagnoze možda jeste teško doći, ali makar nije nemoguće.

„To se može uraditi analizom krvi i biopsijom creva. Najčešće se prvo urade testovi iz krvi, ali biopsija uspostavlja definitivnu dijagnozu“, kaže dr Bulat.

Ona dodaje i da se u telu razvijaju antitela, antiglijadinska transglutaminska i endomizijalna. To znači da laboratorijske analize pokazuju da se organizam bori protiv alergena i stvara antitela.

Zato nema dileme da osobe sa celijakijom treba sasvim da izbegavaju gluten i da je to jedino rešenje za ovu bolest. Dobra vest je da studije pokazuju da se 70 odsto pacijenata već nakon dve nedelje bezglutenske ishrane oseti mnogo bolje, a organizam se potpuno oporavi obično posle tri godine takve ishrane.

A šta je sa onim bežanjem od glutena bez detaljne provere i bez posebnog razloga?

„Ne treba na svoju ruku potpuno izbaciti gluten iz ishrane jer su mogući problemi sa manjkom proteina, zdravljem jetre, mišića i drugih organa. Međutim, ako primetite simptome, obavezno se javite lekaru koji će savetovati šta je najbolje činiti“, zaključuje doktorka Bulat.

Život bez glutena izazovan, ne i nemoguć

Traganje za namirnicama i proizvodima bez glutena ume da bude stresno, ali kako je sve više onih netolerantnih na gluten i obolelih od celijakije, tako je i kupovina sve manje izazovna. Ipak, neke stvari nikad ne treba smetnuti s uma.

* U kupovini uvek pogledajte sastav proizvoda jer većina njih sadrži gluten. Najbolje je da birate one proverene, za koje znate da ne sadrže gluten ni u tragovima.

* I druge namirnice u kuhinji mogu da se kontaminiraju glutenom. Da biste to sprečili, nabavite nov toster za hleb i koristite ga samo za bezglutenske tostove.

* Važno je i da glutenska i bezglutenska jela nikako ne mešate istim priborom za jelo.

* Bezglutenska brašna je najbolje čuvati u odvojenim posudama koje ćete posebno označiti. A kada kuvate, gledajte da sve površine prethodno dobro očistite.

* Mada ovas zvanično ne sadrži gluten, često može da bude kontaminiran jer se brašno različitih žitarica prerađuje u istim mlinovima.

* Sve je više gluten-free restorana, ali i domaćica koje su se specijalizovale za pravljenje hrane bez glutena, a koje i same žive život bez glutena. One prodaju proizvode onlajn, pa lako i prilično povoljno možete da nađete razne vrste keksa, kore, pite, grickalice, slatkiše.

* Treba paziti i pri odlasku u drogerije i parfimerije. Obavezno gledajte sastav karmina, balzama, sjajeva jer je i tu moguć gluten u tragovima.

* Ako volite da šaljete pisma, pripazite jer i lepak na kovertama sadrži gluten.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

 

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare