Sve o dijabetesu - koje vrste postoje, njegove komplikacije, simptomi i lečenje

Tim povodom smo razgovarali sa internistom-endokrinologom mr. sci. med. dr Tijana Dangubić iz Acibadem Bel Medic-a o tome šta je dijabetes, koje su njegove komplikacije, koje vrste dijabetesa postoje i kako se ova podmukla bolest leči.Šta je dijabetes?Dijabetes je hronična bolest kod koje organizam ili ne proizvodi ili neadekvatno koristi insulin, hormon pankreasa koji kontroliše koncentraciju šećera (glukoze) u krvi i količinu šećera koji se apsorbuje u ćelijama.

S obzirom na to da mozak koristi isključivo glukozu, u slučaju da je nivo šećera nedovoljan, odnosno nizak, osoba nije u stanju da postupa rezonski, a ukoliko je previsok, osoba ima dijabetes. Kako dijabetes oštećuje male krvne sudove bubrega, srca, očiju, nervnog sistema i kapilarne mreže na periferiji, kasno otkrivanje i nelečenje može da dovede do niza komplikacije, od kojih na godišnjem nivou premine 4,6 miliona ljudi.Šećerna bolest je takođe i među prvih deset uzroka invaliditeta jer dovodi do kardiovaskularnih bolesti, infarkta, šloga, slepila, amputacije nogu i oštećenja bubrega koje pacijenta može dovesti do hemodijalize.Kakve komplikacije izaziva?Kao hronično oboljenje koje odlikuje stalno povišena vrednost šećera u krvi, dijabetes zahvata više organa i sistema organa. On daje mnoge komplikacije koje se, nažalost, kasno otkriju, naročito kod onih pacijenata koji neredovno idu na kontrole kod endokrinologa, oftalmologa, kardiologa, vaskularnog hirurga i neurologa.Osobe sa dijabetom skoro uvek imaju i druge metaboličke poremećaje kao sto su povišen nivo triglicerida i holesterola u krvi, neretko i povišene vrednosti mokraćnih kiselina i C-reaktivnog proteina koji ukazuje da je u organizmu prisutna stalna inflamacija.Tokom ove bolesti se veoma rano javljaju mikro i makrovaskularne komplikacije zbog ubrzane ateroskleroze. Zbog toga, dijabetes zahteva jedan multidosciplinarni pristup u lečenju i samo tako se može držati pod kontrolom.Mikrovaskularne komplikacije zahvataju najmanje krvne sudove, što dovodi do oštećenje oka (dijabetesna retinopatija i dijabetesna makulopatija), koje mogu dovesti do slepila, do oštećenja bubrega koje veoma često dovodi do dijalize. Dolazi do razvoja polineuropatije na krvnim sudovima nervnih vlakana, koji opet dovode do oštećenja svih perifernih nerava, ali i nerava unitrašnjih organa.Makrovaskularne komplikacije su posledica ubrzane arterioskleroze, koja dovodi do promena na krvnim sudovima srca i pojave infarkta. Tu su i promene na krvnim sudovima donjih ekstremiteta, te dolazi do pojave ishemije i gangrene. A zbog promena na krvnim sudovima mozga dolazi do pojave šloga.

Koje su vrednosti šećera granične i kada treba posetiti doktora?Normalne vrednosti šećera u krvi su između 3.6 i 6.1 mmol/l, ali ukoliko je nivo šećera veći od 5.6 mmol/l, trebalo bi da razmišljamo o postojanju insulinske rezistencije, stanju kada je normalna vrednost šećera u krvi, ali osoba luči veće količine insulina. Tu je već bitno da se pacijent javi lekaru kako bi se sprečio nastanak dijabetesa.Dijabetes se dijagnostikuje ukoliko je glikemija veća od 7 mmol/l.Vrednost glikemije od 6.1 do 7 mmol/l naziva se predijabetes i tada predlažemo pacijentu da uradi test intolerancije na glukozu koji se radi tako što damo pacijentu 75 grama šećera razblaženog u vodi i merimo vrednosti šećera u krvi nakon dva sata. Ukoliko je ona veća od 11.1 mmol/l onda govorimo o dijabetesu.Koje vrste dijabetesa postoje i po čemu se razlikuju?Postoje dve vrste dijabetesa. Dijabetes tipa 1, koji se najčešće javlja kod mladih osoba i koji je autoimuna bolest. Ovakvi pacijenti su zavisni od inuslina od samog početka svoje bolesti. I postoji dijabetes tipa 2, koji se najčešće javlja kasnije u životu, između 40. i 60. godine. Nažalost, ta granica je sve niža, tako da ga sve češće dijagnostikujemo u mladoj populaciji.

Faktori rizika za nastanak ovog tipa dijabetesa su slaba fizička aktivnost, nezdrava ishrana, stres, uzimanje nekih lekova kao što su kortikosteroidi, pojedine endokrinološke bolesti i nasledni faktor.Koji su simptomi dijabetesa?U početku dijabetes ne daje nikakve simptome i zato ga je teško otkriti. Obično, kada se kod tipa 2 dijabetesa pojave simptomi, pacijent ima već neke od komplikacija bolesti. Simptomi dijabetesa su osećaj umora, osećaj žeđi i uzimanje veće količine vode nego inače, učestalo mokrenje, preznojavanje, gubitak na telesnoj težini, zamućen vid, teže zarastanje rana, pojava promena na koži u vidu čireva, svraba ili perutanja.Kako se dijabetes leči i da li je izlečiv?Dijabetes se leči promenom stila života. On zahteva jednu ozbiljnu disciplinu i samokontrolu osobe koja ga ima. Neophodno je potpuno promeniti način ishrane koji podrazumeva da se iz ishrane izbace šećer i belo brašno i da se uvede što više svežeg povrća, zdravih masnoća poput onih iz maslinovog ulja, ribe, koštunjavog voća, proteina i voća koje nije mnogo slatko - i to u manjim količinama.

Prema novim preporukama, fizička aktivnost u trajanju od 150 minuta nedeljno u vidu bržih šetnji, plivanja, vožnje biciklom koja se kombinuje sa jogom, gde su prisutne vežbe za balans i elastičnost su najbolja opcija za osobe sa dijabetesom.Na kraju dolazimo do terapije lekovima ili insulinom u zavisnosti koliko je očuvan pankreas. Dijabetes na žalost nije izlečiva bolest u svojoj odmakloj fazi, ali je reverzibilna u samom početku i može se držati pod kontrolom ukoliko se promeniti životni stil.