4
Ko god ima problema s alergijama, zna koliko mučno može biti ovo doba godine, koje bi trebalo da je najlepše. U Agenciji za zaštitu životne sredine potražili smo odgovore na pitanja koje biljke su najveći okidači alergija i kada su najaktivnije i gde, a alergolog Sanvila Rašković savetuje najbolju terapiju.
Među najvećim alergenima svakako je polen, a iz Agencije kažu i da polenova zrna kod više od 20 odsto ljudske populacije izazivaju alergijske reakcije poput bronhitisa, konjuktivitisa, dermatitisa, polenske kijavice, što znači da svaki peti čovek ima problema sa ovim alergenom. Kod nas se njegova koncentracija u vazduhu meri od početka februara do kraja oktobra, dakle dok njegova emisija traje kod nas, i to na brojnim lokacijama u Srbiji.
Identifikacija polena radi se za 25 biljnih vrsta drveća, a dobijeni podaci, između ostalog, pokazuju i trendove za tekuću nedelju, pa se lako može naslutiti kojih se biljaka treba čuvati u danima koji slede.
Pročitajte još:
„U ovom periodu aktuelni su poleni drveća, trava, a krenule su i pojedine korovske vrste. Na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine www.sepa.gov.rs u delu izveštavanja o alergenom polenu može se videti da su od polena drveća prisutni jasen, hrast, tisa, čempres, četinari i lipa, ali u malim koncentracijama. Od korovskih vrsta tu su poleni koprive, konoplje, bokvice i kiselice, kao i poleni trava, ali su svi u zelenom polju, tj. u niskim vrednostima“, kaže Mirjana Mitrović, rukovodilac grupe za praćenje alergenog polena iz ove agencije.
Zanimljivo je da je emisija polena veća pri većoj temperaturi vazduha, nižoj vlažnosti i vetrovitom vremenu. Stoga ovo vreme, koje i ne podseća na letnje, donekle i godi svima onima koji muku muče s alergijama.
„Kišovit period koji je trenutno prisutan uticao je da vrednosti alergenog polena u vazduhu budu niske jer se posle padavina vazduh pročisti od svih zagađivača, pa i od polena kao prirodnog zagađivača.“
To potvrđuju i podaci Agencije, koji kažu da je ovih dana, recimo, na Novom Beogradu niska koncentracija alergena u vazduhu. Izuzetak je bio 2. jun kada je u vazduhu bilo dosta alergena četinara, a i poslednjih dana lipa je u porastu. Lipa je ujedno i jedina vrsta među drvećem koje može da pravi problem u junu, dok se među travama izdvajaju popino prase, ježevica, pšenica, raž, a od korova bokvica i kopriva.
Takođe, na prvi pogled možda deluje da se sa alergijom pate uglavnom oni koji odu u prirodu, ali veći problem mogu da budu veliki gradovi poput Beograda.
Naime, uzorci iz urbanih oblasti razlikuju se od ruralnih. Brojna zagađenja u velikim gradovima dovode do otežavajućih okolnosti kod osoba koje su alergične na polen jer se polen vezuje za čađ, prašinu i ostale aerozagađivače, poručuju iz Agencije za zaštitu životne sredine.
„Merenje alergenog polena je po evropskim standardima i vrši se pomoću tz. klopki za polen. Jedan uređaj – klopka pokriva prečnik od 30-50 km. U Beogradu postoje dva merna mesta, i to jedno na krovu Agencije za zaštitu životne sredine i drugo na krovu Opštine Novog Beograda, što je izuzetna pokrivenost u praćenju svih alergenih vrsta polena u vazduhu“, kaže Mirjana Mitrović.
View this post on Instagram
U tom smislu, napominje ona, ne može se govoriti o žarištima nego se na dnevnom nivou prati 25 alergenih vrsta polena od 1. februara do 1. novembra i izveštava da li su prisutni poleni u prekograničnim vrednostima, što je veoma važno osetljivim osobama da bi pravovremeno koristile svoje terapije i uskladile svoja kretanja.
„O žarištima izveštavamo u periodu emitovanja polena korovske vrste ambrozije na teritoriji Republike Srbije. U tom smislu dugogodišnja merenja koja obavlja Agencija pokazuju da su crvene zone u periodu emitovanja ovog polena Vojvodina, Valjevo i poslednjih godina u pojedinim danima Beograd“, kaže Mirjana Mitrović, rukovodilac grupe za praćenje alergenog polena.
Ona dodaje da ovaj monitoring nije automatski i da se podaci dobijaju na dnevnom nivou jer su upravo tada značajni kako alergičnim osobama tako i lekarima alergolozima.
Uz to, dobra vest je da i Srbija ima aplikaciju uz koju možemo da pratimo nivo polena u vazduhu i da na osnovu tih podataka iole sebi olakšamo život. Aplikacija Alergeni polen koju je izradila Agencija za zaštitu životne sredine prikazuje podatke o koncentracijama alergenog polena u vazduhu na mernim mestima u okviru Državne mreže za monitoring polena, a možete je preuzeti u Google prodavnici.
A kako se manifestuje alergijska kijavica , ali i šta može da pomogne kod mučnih alergijskih reakcija otkriva prof. dr Sanvila Rašković.
„Uobičajeni simptomi su svrab u nosu, učestalo kijanje, sekrecija iz nosa, svrab u očima, grepkanje. Nekoga svrbe uši iznutra, a nekoga grebe grlo“, priča doktorka i dodaje da drugih neuobičajenih tegoba osim toga uglavnom nema.
Ipak, česte su propratne pojave, odnosno posledice.
View this post on Instagram
„To je jedna psihološka komponenta – da neko zbog alergijske kijavice ne može dobro da spava, ne može da se koncentriše, ne može da da svoj maksimum na poslu, u školi. Njima je kvalitet života narušen i stalno su sa maramicom, neprijatno se osećaju, posebno mladi.“
Naša sagovornica kaže da je moguće da pored ovih gornjih disajnih tegoba neko ima i pridruženu alergijsku astmu, pa su mogući i kašalj, gušenje, pištanje i sviranje u grudima. Ipak, kako kaže doktorka, srećom je mnogo više osoba koje imaju samo alergijsku kijavicu.
„Osim na polene, te osobe mogu biti alergične i na, recimo, kajsije, jabuke, breskve, pa osete svrab i peckanje u ždrelu, oticanje jezika, svrab u grlu zato što u tom voću ima, kako mi to kažemo, antigena kao u polenu. To nije mnogo često, ali jasno je da postoji taj sindrom oralne alergije.“
Doktorka ističe i da svi oni koji su alergični na polen treba da pripaze ako bi da jedu med.
„Isto, mogu da dobiju svrab i koprivnjaču na koži. Zato ne treba da koriste med i propolis i razne biljne tinkture koje ih sadrže.“
Ne treba zaboraviti da pored onih koji se skoro celog života druže s maramicama, ima i dosta onih koji tek u tridesetim godinama upoznaju muke alergijske kijavice.
Pročitajte još:
„Obično se desi da u detinjstvu ili pubertetu postoje neke alergijske manifestacije, npr. kijavica, koprivnjača, a od 17, 18. godine, pa do 30, 40. te osobe nemaju nikakve simptome. I onda se u jednom trenutku sve to ponovo probudi kod njih. To je uglavnom genetski uslovljeno, pa je moguće da zato u nekom trenutku dobiju alergijsku kijavicu, koprivnjaču, astmu…“, priča doktorka.
Razlozi za to su različiti, a izdvajaju se urbanizacija, zagađenost, klima-uređaji u zatvorenim prostorijama, nedovoljno provetravanja…
Lečenje
Kod lečenja alergijskih kijavica najvažnije su tri stvari, ističe doktorka.
„Prvo treba izbegavati alergene. To nije tako lako, i kad smo u četiri zida, oni uđu u kuću. Ipak, ako imate tegobe, nije preporučljiv boravak u parku baš u sezoni alergija. Smanjite boravak u prirodi. Nezgodno je ako stanujete tamo gde su u blizini korovi, napuštena gradilišta. Tamo gde je manje rastinja, a više betona, manje smeta.“
Pošto je nemoguće izbeći alergene u potpunosti, tu je terapija lekovima.
„Postoji grupa lekova koji se zovu antihistaminici. Tu je pet, šest novih preparata koji su odlični, a i nesedativni su, tj. ne uspavljuju. Onda osoba može da radi, da vežba, da spava normalno, a ne da mu se spava ceo dan“, priča doktorka Rašković.
Ona napominje da ovi lekovi nekad ne mogu da pomognu sami bez lokalne primene nazalnih glikokortikoida. To su sprejevi, pumpice za nos, ali to nisu sprejevi za nos koje kupujemo u apoteci kad nam se nos zapuši.
„Ovi sprejevi za alergiju mogu da se koriste do mesec dana, nekad i duže. Recimo, sad kad je sezona, pacijent može da prska mesec, dva, pa posle do jeseni da bude miran, dok se ne pojavi ambrozija. Ovi sprejevi se u toku godine mogu koristiti više puta po mesec dva.“
Doktorka preporučuje i rastvore morske vode.
„To su hipertoni rastvori, dakle, gušči su od vode i oni se prskaju u nos. Morska voda u spreju se prska jer ona vlaži sluznicu i deluju povoljno, smiruju zapaljenje.“
Treća bitna stavka u lečenju alergije je imunoterapija.
„Alergolozi određuju ko je za tu terapiju, vrlo je komforno za pacijenta, ali samo lekar može da kaže ko ima indikacije za ovaj vid lečenja“, zaključuje doktorka.
Stoga, svi oni koji imaju ovaj problem, iako ne mogu sasvim da se sačuvaju od alergena, neka potraže savet lekara. Odgovarajuća terapija će makar smanjiti tegobe.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
