5
Psihološkinja Radmila Grujičić nudi za čitaoce Nova.rs odlične savete koji nam daju odgovor na ključno pitanje: kako ostati normalan u svom haosu koji je zadesio Srbiju?
Briga, anksioznost, tuga, bespomoćnost, neizvesnost, uznemirenost…
Mora da ste i vi poslednjih dana osetili bar neku od ovih emocija, ako ne i sve njih istovremeno. I to je potpuno razumnjivo.
Dok je sa jedne strane situacija sa koronavirusom izmakla kontroli, pa svakog dana nad nama visi pretnja moguće zaraze i novih restriktivnih mera, sa druge strane svedoci smo neverovatnog nasilja koje naša sopstvena država vrši nad građanima. Plašimo se za živote svojih bližnjih, ne želimo da postanu deo crne statistike, ne želimo da nastardaju od policijskih pendreka.
Ovakvo stanje u zemlji, sa opasnim virusom i političkim nemirima, izazovno je i za one koji su u psihološkom smislu „jake“ i „stabilne“ ličnosti. Ukoliko ste takve emocije primetili kod sebe ili svojih prijatelja, ne dajte da vas to poremeti. Jer ovo je udar na psihu svih nas, pojašnjava psihološkinja Radmila Grujičić. Ona ukazuje da je trenutna situacija zaista nestabilna i zastrašujuća kakvom je i osećamo.
„Obično mi psiholozi i psihoterapeuti radimo s ljudima koji često prenaglašavaju stvari, i osećaju se bespomoćno u odnosu na stvari u vezi sa kojima su moćni. Ali mi sad imamo realnu situaciju, koja je uznemiravajuća i svakako nas se dotiče, kao korona, koja menja život. A sa druge strane, i politička i ekonomska situacija, nestabilnost u zemlji koje smo svedoci, svakako jeste realno uznemirujuća situacija koja nije stabilna. Normalno je da provocira kod normalnih ljudi osećanje bespomoćnosti i nesigurnosti“, govori ona za Nova.rs.
Logično, postavlja se pitanje šta raditi u vremenima koja su nas snašla – kada strah i neizvesnost preovladavaju. Grujičić otkriva da postoji efikasan mehanizam koji nam može pomoći da se nosimo sa haotičnom svakodnevicom. Ona ukazuje na to šta bi trebalo prvo da uradimo.
„Ono što se na prvom mestu postavlja kao linija odbrane je pitanje: šta je od toga realna opasnost po mene? Pojedinac treba da se pozabavi analizom šta je ono što ga realno ugrožava, u datom trenutku, u smislu fizičkog ugrožavanja. To se radi da bi se akumulirale i pokrenule snage koje ličnost ima u odnosu na to da prevaziđe problem koji oseća“, govori Grujičić.
Postoji i praktičan način da ovo sprovedemo u delo.
„S obzirom na to da mi jesmo uznemireni realnom situacijom, treba da se osvetimo gde smo – vi recimo sedite u sobi ili kancelariji, i niko vas realno ne ugrožava. Dakle, nismo toliko bespomoćni. To osećanje nam je potrebno da bismo se ohrabrili i da bi se akumulirala snaga moći u odnosu na problem koji osećamo, kako bismo ga prevazišli“, dalje objašnjava psihološkinja.
Sledeći korak, savetuje Grujićić, bi bilo to da prepoznamo granice naših odgovornosti, i postavimo sebi naredno pitanje: šta mogu da uradim?
„Drugo što možemo da uradimo je to da osetimo granicu svoje odgovornosti. Šta je ono što ja mogu da uradim? Važno je da se kanališu snage i potencijali koje imamo, kako bismo konstruktivno radili na svemu onom što osećamo da nas ugrožava.
Ono što ja mogu vezano za koronu je da svedem kontakte na minimun, da držim rastojanje, nosim masku, perem češće ruke…To je ono što svako nas može.“, kaže ona.
Ipak, iako je po pitanju korona krize zaista jasno šta treba da uradimo da bismo bili odgovorni i bezbedni koliko možemo, kada se radi o političkim dešavanjima to je malo teže. I dosta komplikovanije.
Još o mentalnom zdravlju:
„U odnosu na celu situaciju u zemlji, šta je ono što možemo – tu se i sama osećam bespomoćnije, da budem iskrena. Možemo da se ventilišemo, da s prijateljima komentarišemo šta se dešava, da dajemo podršku jedni drugima, to možemo uvek. Da se ventilišemo preko Fejsbuka i drugih društvenih mreža, možemo uvek, više ili manje u zavisnosti koliko se neko oseća siguran u vezi sa tim. I da glasamo, ne znam šta drugo više možemo.Televiziju već niko ne gleda odavno“, iskrena je Grujićić.
Opet, ona naglašava koliko je bitno da delujemo, na način na koji možemo, ali i da pronađemo vremena za sebe i svoje blagostanje.
„Bitna je granica odgovornosti: dakle ono što ja mogu, i šta je ono što ja ne mogu, što nije u mojoj moći. I onda da se baci fokus na ono što možemo, i odnosu na to da budemo aktivni. Takođe, mislim da svi, u svakom trenutku života, imamo plus i minus. Imamo ono što nam se sviđa, i mnogo toga što nam se ne sviđa, u bilo kom procesu života. Mislim da je vrlo relevantno i da čovek ima konstruktivan stav, da se zapita šta može da uradi i da se na to troši. I važno je stavljati fokus na pozitivno. Da bismo bili funkcionalni, mnogo je važno da punimo baterije, kako punimo baterije i šta radimo za sebe. To je prirodan antidepresiv.“
Šta to zapravo znači? Psihološkinja nas podseća da je nekada lek u „malim stvarima“:
„Treba da pronađemo aktivnosti koje nas ispunjavaju, da radimo stvari koje nam prijaju, da se družimo sa ljudima koji nam prijaju, koji su pozitivni. Koliko god nama bilo teško, život svakako nije samo negativno. I dalje ima lepih stvari oko nas: ima dobre dece, ima pozitivnih ljudi, dobre muzike… I te kako ima dobrih stvari, pa stavite fokus na to“, savetuje Grujučić.
Ipak, ono što je negativno neće da nestane samo od sebe – ali iako je sa nama u suživotu, moramo naučiti da ga pobedimo.
„Važno je samo da vidimo šta mi možemo u vezi s tim. Jer čovek kad se bavi stvarima u granicama svoje odgovornosti i svog domena, odma anksioznost pada! U prevodu: ako sam ja recimo uzemirena kako ću da prođem na ispitu, što više učim, anksioznost će biti niža. Važno je da se čovek aktivira u vezi stvari“, zaključak je psihološkinja Grujičić.
***
KAKO POTRAŽITI POMOĆ
Ako nisi siguran kome da se obratiš za pomoć, a osećaš da ti je potrebna, za početak, imaj na umu da je tvoj lekar opšte prakse u mogućnosti da te uputi stručnjaku za mentalno zdravlje i konsultovanje s njim je prvi korak ka lečenju. Ipak, ukoliko iz nekog razloga ne možeš tim putem, u nastavku su navedena mesta i ljudi koji te mogu uputiti ili koji pružaju dijagnostičke i terapijske usluge za depresiju.
PRVA POMOĆ
Psihocentrala
Crnogorska 2/16, Savski Venac, Beograd
Telefon: 064 2288885
Email: [email protected]
Psihocentrala je psihoedukativna organizacija nastala zalaganjem grupe profesionalaca i entuzijasta okupljenih oko zajedničkog cilja da unaprede mentalno zdravlje nacije. Na sajtu https://www.psihocentrala.com nalazi se spisak institucija u Srbiji koje koje imaju zaposlene lekare specijaliste psihijatrije ili neuropsihijatrije, pomoć pri izboru psihoterapeuta ili psihologa, kao i “prvu pomoć” u borbi s depresijom.
Centar Srce
Telefon: 0800-300-303
Email: [email protected].
Centar “Srce” sa sedištem u Novom Sadu je volonterska, nevladina, neprofitna organizacija koja se bavi pružanjem emotivne podrške osobama u krizi i prevencijom samoubistva. Radno vreme je 17 do 23, svi pozivi su anonimni i pomoć je besplatna. Na sajtu www.centarsrce.org, se može naći dosta informacija i za osobe koje razmišljaju o samobistvu i za one koji žele nekom da pomognu, a postoji i android aplikacija centarsrce koja služi kao podrška, ali sadrži i lični plan podrške.
Klinika za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević
Višegradska 26, Beograd
Centrala 011/3636400
Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva
Telefon: 011/7777000
Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva otvorena je u Klinici za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević. Na telefonski broj 011/7777000 mogu se javiti oni koji pomišljaju na samoubistvo ili njihova porodica, a sa njima će razgovarati stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja – psihijatri, psiholozi, socijalni radnici. Svi pozivi su anonimni.
Institut za mentalno zdravlje
Palmotićeva 37, Beograd; telefon: 011/3307 500
Paunova 2; telefon: 011/2666 166, 011/2664 555
Institut za mentalno zdravlje je visokospecijalizovana ustanova koja obavlja bolničku i vanbolničku delatnost iz oblasti zaštite i unapređenja mentalnog zdravlja, psihijatrije odraslih, psihijatrije razvojnog doba, psihijatrije starih osoba, bolesti zavisnosti, neuropsihologije, epileptologije, kliničke neurofiziologije i psihofarmakologije. Pravo na lečenje na Institutu za mentalno zdravlje imaju svi građani Republike Srbije, a minimum neophodne dokumentacije koju je potrebno imati je:
– overena zdravstvena knjižica,
– uput za specijalistički pregled od lekara nadležnog Doma zdravlja.
– za pacijente koji nisu iz Beograda, uput mora biti overen od strane nadležne komisije.
Specijalistički konsultativni pregledi bolesnika sprovode se svakog radnog dana, na dve lokacije, u Institutu za mentalno zdravlje u Palmotićevoj 37 i u Paunovoj 2, od 8 do 20, bez prethodnog zakazivanja, ali uz obavezni prethodni uput lekara opšte prakse beogradskih opština ili lekara specijaliste psihijatrije drugih regiona Srbije.
Hospitalno (stacionarno) lečenje bolesnika u Institutu za mentalno zdravlje sprovodi se na kliničkim odeljenjima (Palmotićeva 37) ili u dnevnim bolnicama (Palmotićeva 37 i Paunova 2) uz neophodan uput regionalnog Zdravstvenog fonda o odobrenom bolničkom lečenju.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
