0
Velike su šanse da ste bar jednom u životu dobili ožiljak, bilo da je od povrede ili od hirurške intervencije. Ipak, ako vam često ostaju ožiljci na koži - to bi moglo da ukaže i na neka druga zdravstvena stanja.
Važno je najpre imati na umu da čak i ako vam lako ostaju ožiljci, to ne mora nužno da znači da je nešto ozbiljno.
„Ožiljci mogu da imaju više veze sa vašom genetikom“, rekla je za Romper dr Suzan Fridler, dermatolog u medicinskom centru „Mount Sinai“ u Njujorku i dodala: „Ista osoba može da ima različite ožiljke na različitim mestima na telu. Oni u predelu grudi imaju tendenciju da teže zarastaju. Takođe, ljudima tamnije puti ostaju vidljiviji ožiljci nego ljudima svetle puti“.
Ožiljci mogu da se pojave čak i nakon povreda za koje mislite da nisu dovoljno teške da bi nakon njih ostali ožiljci, što znači da je teško predvideti kad će se pojaviti. Pored genetike kao glavnog faktora, postoje i drugi faktori koji mogu da budu uzrok.
U studiji iz 2017. objavljenoj u „International Journal of Molecular Sciences“ istraživači su tvrdili da dve vrste ožiljaka, keloidni i hipertrofični ožiljci, mogu da budu rezultat hronične upale u ćelijama donjeg sloja kože. I keloidni i hipertrofični ožiljci izdižu se iznad površine kože, što ih često čini uočljivijim od drugih vrsta ožiljaka.
Ako ne dobijate dovoljno vitamina E iz hrane ili suplemenata, mogli biste da osetite niz simptoma, uključujući veću sklonost ožiljcima. U ovom slučaju, najbolje je razgovarati sa svojim lekarom.
Ako vam se ožiljak čini udubljen ispod površine kože umesto tačno na površini ili je izdignut iznad nje, to bi moglo da bude uzrokovano gubitkom mišića ili masnoće ispod tog dela kože.
Vaša ishrana zapravo može da ima važnu ulogu u tome koliko ste skloni ožiljcima, ako se loše hranite to bi moglo da doprinese sporijem zarastanju rana, ali i gomili drugih zdravstvenih problema.
Ljudi sa skorbutom, koji nastaje usled dugotrajnog nedostatka vitamina C, imaju tendenciju lakšeg povređivanja i dobijanja ožiljaka.
Pročitajte još:
Sve što utiče na to koliko dobro krv cirkuliše kroz tkiva može da utiče i na zarastanje rana i, posledično, može da poveća mogućnost nastanka ožiljka. Na primer, stanja poput dijabetesa, gojaznosti i bolesti perifernih krvnih sudova mogu da utiču na cirkulaciju krvi, što može da spreči zarastanje rana i rezultira ožiljcima, prenosi Index.hr.
Pušenje cigareta dovodi do manje količine kiseonika u krvi. Zarastanje rana zavisi od sposobnosti tela da transportuje svežu krv bogatu kiseonikom i hranljive supstance prema mestu povrede i od njega, pa povreda ne dobija dovoljno kiseonika koji joj je potreban da bi pravilno zarasla.
***
Bonus video: Pazite da ne preterate – Trovanje alkoholom
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
