0
Holivudske zvezde zaslužne su što se ovih dana priča o alopeciji i afaziji - bolestima za koje mnogi dosad nisu ni čuli. Doktok lekarke su nam objasnile o kakvim zdravstvenim stanjima je reč.
Šala na račun obrijane glave Džejde Pinket Smit, zbog koje je njen suprug Vil Smit udario Krisa Roka na dodeli Oskara, skrenula je pažnju i na alopeciju, bolest o kojoj glumica govori od 2018. godine. Najkraće, alopecija je gubitak dlake – i to se ne odnosi samo na opadanje kose u pečatima.
„Postoje različiti tipovi, najčešće je difuzno opadanje kose i kod žena i kod muškaraca, ali zapravo svaka regija na kojoj raste dlaka može biti zahvaćena alopecijom“, kaže dr Aleksandra Radosavljević, lekarka opšte prakse i specijalistkinja dermavenerologije.
O alopeciji se obično govori kad dnevno otpada više od 100 dlaka tokom dužeg perioda, a uzroci mogu biti različiti.
“Dlaka može da otpada zbog hormonskih poremećaja, autoimuno, ali i zbog neke infekcije, nakon kovida je to bilo dosta često, na primer. Može biti odvojeno stanje, ali i pridruženo nekoj drugoj bolesti, kao jedan od simptoma. Može da ima veze sa gvožđem; može da se javi u okviru određenih onkoloških problema ili traumatski, nakon operacije ili zračenja”, navodi dr Radosavljević.
Pročitajte još:
Alopecija areata s kojom se bori Džejda Pinket Smit je poremećaj imunog sistema, autoimuna bolest koja pogađa osobe oba pola i bilo kog uzrasta, a javlja se kada imuni sistem prepozna folikule kose kao strano telo i počinje da se brani odbacujući ih.
Nekad se kosa istanjuje na temenu, nekad opada u pečatima, a ekstremni oblici su alopecija totalis koja podrazumeva potpuni gubitak kose i alopecia universalis koja znači gubitak svih dlaka sa tela. Ponekad i nokti postaju krti i lomljivi.
Kako se leči alopecija?
“Bitno je naći uzrok, ako je infekcija tretirati je do kraja, ako je deficit gvožđa ili cinka, lečiti nadoknadom, ako je alopecija izazvana nekim lekom isključiti ga. Proces je u većini slučajeva reverzibilan, dlaka ponovo počinje da raste, osim ukoliko dođe do cikatricijalne alopecije. To je ožiljna alopecija i tad je gotovo”, ističe dr Radosavljević.
Brus Vilis je nedavno saopštio da se povlači iz glume nakon što mu je dijagnostikovana afazija. U pitanju je jezički poremećaj uzrokovan oštećenjem u određenoj oblasti mozga koji utiče na sposobnost komunikacije.
“Afazija je u principu simptom oštećenja centralnog nervnog sistema”, ističe dr Jovana Janjić. “Najtipičnije je oštećenje dela mozga zaduženog za motoriku, u šta spada i govor. Klinička slika se oslikava kroz otežani govor – osoba ima ideju šta bi rekla, ali nema sposobnost da to izgovori. S druge strane, postoji deo mozga zadužen za razumevanje govora, i ako tu dođe do oštećenja, imamo situaciju da osoba govori, ali ne zna šta. Ne postoji veza između razumevanja i jezika – vi je pitate kakvo je vreme, ona vam nabraja predmete u kuhinji”, ilustruje dr Janjić i dodaje da postoji još veliki broj afazičnih simptoma, ali ovi su tipični.
Pročitajte još:
Oštećenje mozga koje izaziva afaziju najčešće nastaje kao rezultat moždanog udara, ali i povrede glave, tumora na mozgu… I muškarci i žene su podjednako pogođeni, a mada je većina ljudi sa afazijom u starijim godinama, dr Jovana Janjić napominje da se ona može javiti i kod dece.
Kako kaže, pored sposobnosti govora, pogođena je i emotivna komponenta, motorika, često i polje mišljenja.
“Tretman je dosta kompleksan, a zavisi od težine kliničke slike. Lekovi su simptomatski, prepisuju ih neurolog i lekari, postoje različiti sistemi rehabilitacije u zavisnosti od nivoa moždanog oštećenja. Ali ekstremni oporavak nije moguć. Ako je u pitanju tranzitorni moždani udar, može da dođe do oporavka govora, ali retko u potpunosti”, kaže dr Janjić, s kojom se možete konsultovati preko Doktok portala.
***
Bonus video: Ima li leka za alopeciju?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
