Tokisčna radna atmosfera može negativno da utiče na zdravlje, a hronični stres da pogorša probleme s mentalnim zdravljem, probleme s nesanicom, gojaznost, ali i da ugasi želju za seksom. Dobra ideja može da bude promena radnog mesta, ali ima i drugih rešenja.
Svi imaju loše dane na poslu, ali postoje znakovi na koje zaposleni moraju da paze pre nego što se loša nedelja u kancelariji pretvori u svakodnevicu, a učestali stres počine da ugrožava zdravlje, pišu na sajtu Hafington post.
Rad u toksičnom okruženju mnogo je češći nego što bismo isprva pomislili. Ipak, iako nam telo možda šalje znakove za uzbunu, desi se da ih ne povežemo automatski s poslom. Zato je, ako se neki pokazatelji istaknu, dobro razmisliti o promeni radnog mesta ili pak sreću potražiti u vežbanju, druženju s prijateljima, kraćim izletima jer zdravlje treba da bude na prvom mestu.
„Često od pacijenata prvo čujemo da pate od neprospavanih noći. Ljudi prijavljuju kako ne mogu da zaspe jer im mozak stalno radi ili, s druge strane, probude se usred noći razmišljajući o svojoj listi obveza“, kaže klinički psiholog Monik Rejnolds iz Centra za anksioznost i promene ponašanja u Merilendu.
Nekoliko nemirnih noći nije velika stvar, ali ako postane obrazac, to može da bude znak da je posao postao toksičan.
„Ako je nesanica dosledno povezana s poslom, to je znak da nešto nije u ravnoteži“, kaže Rejnolds.
Tvoji mišići se napinju kako bi zaštitili tvoje telo od povreda. Kad radno mesto vidiš kao opasnu zonu, prema Američkom psihološkom udruženju, telo često zgrči mišiće. Hronična napetost u vratu, ramenima i glavi može da bude povezana s migrenama i tenzionim glavoboljama.
„Stres stvara fiziološke simptome, a to se manifestuje kao bol“, kaže Rejnolds.
Ako je tvoj posao toksičan, neretko imaš utisak kao da se boriš protiv razjarene divlje mačke. Pod mogućom pretnjom mozak ti preplavi sistem adrenalinom i drugim hormonima stresa.
„Naš nervni sistem u toksičnim poslovima stalno je na ivici. Neprestano iščekujemo, spremni da reagujemo na neugodnog šefa ili saradnika“, otkriva Rejnolds.
Kada posao poneseš kući sa sobom, odnos s voljenima može da pati. Američko psihološko udruženje napominje da povećan profesionalni stres kod žena može da utiče na njihovu želju za reprodukcijom i uopšte da smanji seksualnu želju. Kod muškaraca ovakav hronični stres može da uzrokuje nižu proizvodnju testosterona, što zauzvrat smanjuje libido.
„Čovek treba da makar donekle bude opušten da bi se uzbudio. A pored toga, ljudi kažu i da prosto nemaju dovoljno vremena za seks“, kazala je Rejnolds.
Povećan stres može da pogorša postojeće probleme mentalnog zdravlja.
„Neko ko već ima određene probleme s mentalnim zdravljem u toksičnom radnom okruženju može da ih samo produbi“, dodaje Rejnolds.
Nepravda je još jedan od faktora koji može da pogorša mentalno zdravlje. E. Kevin Kelovej, kanadski istraživač sa katedre za psihologiju rada na Univerzitetu Meri, rekao je da nepravda na poslu može da uzrokuje stres koji nas obuzme u trenu.
„Nepravda je posebno toksičan stres jer udara u srž onoga ko smo. Kad prema meni postupate nepravedno, napadate moje dostojanstvo – u osnovi govoreći da ne zaslužujem pošteno postupanje ili da me tretirate isto kao i druge“, kaže Kelovej.
Probava, zatvor ili nadimanje mogu da budu povezani sa stresom jer on utiče na ono što creva probavljaju, pa se crevna folora može poremetiti, a to zauzvrat utiče na naše raspoloženje. Zbog toga se mogu javiti grčevi u stomaku kada ste uznemireni, rekao je Kelovej, koji je to sam iskusio kroz jedan toksičan posao.
„Otprilike šest meseci počeo sam da primećujem da me svake nedelje popodne boli stomak. Na vezu s poslom me nije upozoravao simptom, već tajming – baš kad sam počeo da razmišljam o onome što je trebalo da uradim u ponedeljak ujutru. Svi simptomi su nestali kad sam prestao s poslom i prešao na nešto drugo“, priznao je on.
Tvoj apetit je usko povezan s tvojim mozgom. Pod akutnim stresom tvoj odgovor na borbu ili beg oslobađa adrenalin, govoreći tvom telu da potiskuje probavu i da se usredsredi na to da nas spasi od uočene opasnosti, piše na sajtu Harvard Health Letter.
Međutim, pod dugoročnim stresom nadbubrežne žlezde u tvom telu oslobađaju i stvaraju kortizol, hormon koji može da pojača glad. Kad posao uzrokuje dugotrajne emocionalne nevolje, utehu neretko pronalazimo u hrani.
Oni koji su često prehlađeni, treba da razmisle kako se osećaju u vezi sa svojim poslom. Pojedina istraživanja su pokazala da hronični stres može da ugrozi imunosistem, pa postajemo osetljivi na bolesti. Takođe, toksični poslovi mogu da stvore začarani krug koji nas iscrpljuje i stvara konstantan osećaj umora.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: