Šta je interleukin-6 koji ukazuje na teži oblik kovida

Podeli:
interleukin 6 korona
Foto: EPA-EFE/MARKO DJOKOVIC

U poslednje vreme sve češće čujemo za interleukin-6, protein za koji kažu da ukazuje na teže oblike kovida 19 ako su mu vrednosti povišene. Koliko je ova stavka važna u dijagnostici i lečenju bolesti i treba li tu analizu raditi na svoju ruku? Odgovor ima medicinski biohemičar Jelena Ungurjanović Milenković.

Ona za portal Nova.rs priča da interleukin-6 inače ukazuje na zapaljenski proces u organizmu i da nije specifičan samo za kovid. Taj marker je uvek povišen kada postoji infekcija i upala, odnosno kada organizam odgovara na neki spoljni agens.

„Interleukin-6 je protein koji pripada familiji citokina. Pojačana produkcija ovog proteina je odgovor organizma na infekcije i povrede tkiva. Povišene vrednosti znače da je pacijent u stanju inflamacije i mogu ukazivati na postojanje rizika za razvoj bolesti ili pogoršanje trenutnog stanja. Povišen nivo se sreće kod reumatoidnog artritisa, lupusa i drugih autoimunih oboljenja, infekcije, sepse, nekih kancera, dijabetesa, kardiovaskularnih oboljenja, moždanog udara.“

Pročitajte još:

Što se tiče kovida, rađene su brojne studije kako bi se našao idealan marker koji bi služio za procenu stanja pacijenata sa težim oblikom infekcije.

„Smatra se da su teška oštećenja organa kod nekih pacijenata inficiranih SARS/Cov-2 virusom u bliskoj vezi sa poremećajem u regulaciji i pojačanom produkcijom citokina (citokinska oluja). Nivoi interleukina-6 kod pacijenata sa težom kliničkom slikom su znatno viši neko kod onih sa nekomplikovanom slikom“, priča naša sagovornica.

Kako kaže, serijska određivanja ovog parametra (kao i ostalih markera za upale) kod kovid pacijenata služe u praćenju razvoja bolesti.

„Obično se za procenu procesa inflamacije prvo određuje CRP uz kompletnu krvnu sliku. Ukoliko su lekaru neophodne dodatne informacije, mogu se dalje određivati drugi parametri, među kojima i IL-6“, navodi Jelena Ungurjanović Milenković, medicinski biohemičar.

Ne raditi na svoju ruku

Dakle, kako kaže naša sagovornica, ako lekar smatra da analiza treba da se uradi, zajedno sa dodatnim parametrima, onda je treba raditi.

I dr Jovana Milić, naučna saradnica Univerziteta u Modeni, za portal Nova.rs objašnjava treba li sami da radimo ovaj marker.

„To je analiza koju nikako ne treba raditi na svoju ruku. To se radi samo hospitalizovanim pacijentima. Čak i kod njih nije parametar koji utiče na terapijske odluke jer drugi parametri presuđuju u tim odlukama za pacijenta“, napominje Jovana Milić.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar