Većina ljudi teško ustaje iz kreveta, ali nekima je to mnogo teže jer pate od stanja zvanog disanija.
Nije lako odvojiti se ujutru od tople posteljine, s tim što je nekima taj čin ustajanja znatno teži. U pitanju može da bude retko stanje zvano disanija, pišu na sajtu Gloria.hr.
Najčešće se opisuje kao stanje koje podrazumeva da je teško ustati iz kreveta. Oni koji pate od disanije teško ustaju iz kreveta, a stanje je puno ozbiljnije od same pospanosti. Čak i ako su oboleli spavali satima duže od preporučenog, i dalje im je teško da napuste krevet. Takođe će osećati čežnju za svojim krevetom i povratkom u njega kad ga napuste.
Disanija još nije priznata kao formalno stanje, ali to je izraz koji medicinski stručnjaci povremeno koriste. Oni koji pate od disanije obično imaju ozbiljno mentalno stanje, poput depresije.
Osim depresije, postoji povezanost s tugovanjem, problemima sa štitnom žlezdom, srčanim bolestima i poremećajima spavanja.
Postoji velika razlika između disanije i jednostavnog umora. Naime, mnogi ljudi su umorni i iscrpljeni kad im ujutru alarm zazvoni, ali to ne znači da imaju disaniju.
Umesto da se osjećaju umorno i frustrirano idejom o napuštanju kreveta, oni koji imaju disaniju osećaće se pod stresom, teskobno ili čak oslabljeno zbog same pomisli da treba da ustanu iz kreveta.
Iako ne postoji službeno lečenje ili lek za one koji pate od disanije, postoje neki mali koraci koji se mogu preduzeti kako bi se iole smanjili simptomi.
Korišćenje aplikacija za ciklus spavanja, odlazak na spavanje znatno ranije od uobičajenog ili čak korišćenje različitih alarma moglo bi vam pomoći da ustanete iz kreveta.
Ako ste zabrinuti za svoje zdravlje, razgovarajte s lekarom. Ne morate čekati dok simptomi postanu ekstremni. Budući da disanija može biti simptom nekih drugih zdravstvenih stanja, važno je razgovarati s lekarom ako osetite neki od sledećih simptoma:
otežano disanje ili bol u grudima
jaka glavobolja, bol u stomaku, bol u leđima ili bol u karlici
misli o samopovređivanju ili povređivanju drugih
Kako bi otkrio šta uzrokuje vašu disaniju, lekar vas može pitati o:
istoriji bolesti, uključujući lekove i suplemente koje uzimate
istoriji bolesti vaše porodice
drugim simptomima koje imate
svakodnevnom snu, vežbama i navikama u ishrani
stresu i nedavnim promenama u vašem životu
Zavisno od vaših simptoma, lekar može da zatraži i analizu krvi, urina, laboratorijske ili druge testove koji pokazuju koliko dobro radi vaše srce. Takođe vas može uputiti specijalisti.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
BONUS VIDEO: Šta nam se dešava dok spavamo