Uvećana štitna žlezda veliki je zdravstveni problem koji ponekad prevdiimo uprkos upozorenjima. Bitnu ulogu u svemu ima ishrana, pa je važno tragati za pravim namirnicama i izabrati odgovarajuć jelovnik kako bismo sačuvali zdravlje štitne žlezde.
Kako pomenemo gušavost, mogi pomisle da je to bolest iz nekih davnih vremena koje danas više nema. Zapravo, uvećanje štitnjače je problem koji je i te kako prisutan i danas, i to kod otprilike 10 odsto populacije. A da bi naša najvažnija endokrina žlezda radila kako treba, za početak je dovoljno na sto izneti više namirnica bogatih jodom, ali i selenom i antioksidantima.
„Gušavost je gotovo uvek posledica slabog funkcionisanja štitnjače“, objašnjava dr Paskal di Leo, specijalista endokrinologije i onkologije i autor knjige Ishrana koja je prijatelj štitnjače.
„Štitna žlezda često povećava volumen gotovo neprimetno kako bi nadoknadila smanjenu sposobnost proizvodnje hormona T3 i T4 koji regulišu niz važnih funkcija u organizmu: od metabolizma do rasta kod dece, od sinteze proteina do srčanog ritma, od crevne pokretljivosti do rada bubrega, od plodnosti do trofizma kože. Kad štitnjača slabo radi, klasični simptomi su umor, slabost, osećaj hladnoće, slabost u mišićima i zglobovima, zatvor, bledilo i suvoća kože, opadanje kose i drugih dlaka, obrva, trepavica, smetnje vida, pojava duple slike, smetnje u vratu, osećaj knedle u grlu, otežano gutanje, smetnje disanja…“, najbraja Di Leo.
Kako bi sintetisala hormone, štitnjači je pre svega potreban jod. Naše telo nije sposobno da ga samo proizvodi, pa treba da ga svakodnevno unosimo ishranom. Jodirana so je najbolji način da se štitna žlezda održi u dobroj formi: nije skupa i lako se koristi kao začin u kuvanju.
U jednom gramu soli obogaćene jodom ima 30 mikrograma joda, što je jedna petina dnevne potrebe za odrasle osobe (deci je potrebno od 90 do 120 mikrograma dnevno, a trudnicama 200 mikrograma). Ipak, ne treba preterivati sa solju jer prekomerna konzumacija može da izazove zadržavanje vode u telu, opterećenje bubrega, visok krvni pritisak i da pogorša zdravlje srca i krvnih sudova.
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da se ne prekorači doza od pet grama soli dnevno, u šta je uključena i so koja je prirodno prisutna u namirnicama. Ali da bismo štitnjači obezbedili jod koji joj je potreban, ne moramo da se oslanjamo samo na obogaćenu so, već možemo da u ishranu uvedemo i druge namirnice koje sadrže taj važan mikronutrijent. To su alge, riba, mleko i jaja, dok voće i povrće sadrže minimalne količine joda.
Alge pak treba koristiti s oprezom kako se ne bi previše stimulisala štitnjača i od preslabog rada došlo do drugog problema – pojačanog rada štitnjače, tj. hipertireoze. Samo nekoliko grama alge nori i nekoliko stotina grama kombu alge dovoljno je da se pokriju dnevne potrebe za jodom. Stoga je ipak bolje da se oslonimo na ostale pomenute namirnice i da ih uvrstimo u jelovnik po barem jednu za ručak i jednu za večeru svaki dan u nedelji, pišu na sajtu Gloria.hr.
Osim joda, u ishrani ne sme da manjka ni selen. Naime, štitnjača sadrži (po gramu tkiva) više selena od bilo kog drugog organa u telu. Taj mikronutrijent služi za zaštitu ćelija od oksidativnog stresa i, ako ga ne unosimo dovoljno, manjak može da izazove oštećenja štitnjače i progresivne fibroze žlezde, kao i razvoj hipotireoze.
Najbolji izvori selena su brokoli, pečurke, kupus, celer, krastavac, beli i crni luk, rotkvice, pivski kvasac, riba, alge i iznutrice. Te namirnice je najbolje konzumirati sirove kako bi se sačuvao njihov nutritivni sadržaj ili kuvane na pari jer će gubitak korisnih nutrijenata tako biti minimalan.
Za zaštitu štitnjače potrebno je popuniti zalihe vitamina i drugih antioksidantnih materija konzumirajući sezonsko voće i povrće i pijući čašu crnog vina dnevno, dok kao začin treba koristiti maslinovo ulje. Među namirnicama koje treba izbegavati, naročito u slučaju hipotireoze, jesu one koje sadrže tiocijanate (materije koje nastaju i od dima cigareta), koji utiču na apsorpciju joda.
Dakle, oprezno s raznim vrstama kupusa, crnom rotkvom i rotkvicom, ali i s kruškama, breskvama, jagodama, bademima, sojom, slatkim krompirom. Na kraju, važno je podsetiti da visoka temperatura delimično uništava štetne tiocijanate, pa je te namirnice bolje konzumirati kuvane, a kad to nije moguće, kloniti ih se.
Evo šta bi trebalo da uvrstite u jelovnik da biste popunili zalihe joda, selena i antioksidanata – neophodnih nutrijenata za optimalan rad štitne žlezde. Kao začin koristite samo maslinovo ulje i jodiranu so.
Doručak
– jogurt ili sveže, delimično obrano mleko ili neki drugi topli ili hladni napitak
– dvopek (ili hleb ili pirinčane pločice i druge zamene za hleb) s pekmezom ili mala porcija kolača sa sezonskim voćem (svežim, ne kuvanim)
Užina
– 1 šaka suvog voća u ljusci (brazilski orasi, orah…) ili semenke čije, lana, susama
– sveže delimično obrano mleko ili beli nezaslađeni jogurt ili 1 sveže isceđen voćni sok (bez dodavanja šećera) ili 1 sveža sezonska voćka
Ručak
– testenina ili pirinač s ribljim prilogom ili od mahunarki ili od povrća ili od mesa ili varivo sa žitaricama kao prvo jelo, a drugo jelo neka bude na bazi ribe, mesa, jaja ili svežeg sira
– povrće sezonsko (sirovo ili kuvano na pari)
Poslepodnevna užina
– 1 sezonska voćka
– 1 šolja čaja po želji
Večera
– supa s povrćem i mesom ili sos od povrća ili pirinač kuvan na pari ili varivo od mahunarki ili jelo na bazi ribe ili mesa ili jaja ili svežeg sira
– mešana salata ili kuvano povrće
– sezonsko voće
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: