depresija: tuga; samoća
Foto: Edward George / Alamy / Alamy / Profimedia

Broj ljudi s psihičkim tegobama će se povećavati kako raste broj zaraženih korona virusom, a posledice pandemije po mentalno zdravlje građana tek treba sagledati, ocenila je profesorka psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Tamara Džamonja.

Ona je za agenciju Beta rekla da je država odmah trebalo da angažuje timove stručnjaka koji bi besplatno svima ;pružali pomoć u KOVID-ambulantama.

„Veliki broj psihologa je obučen za pružanje psihološke pomoći u kriznim situacijama. Mnogi su se samostalno, volonterski angažovali da pružaju besplatnu pomoć onima koji se javljaju“, rekla je Džamonja.

Ocenila je da su u smislu psihičkih tegoba, najugroženiji oni koji su imali traumatska iskustva s težim oblicima bilesti ili su izgubili nekog bliskog tokom pandemije.

Upitana koje vrste psihičkih smetnji se najčešće javljaju, izjavila da su to pre svega anksioznost, briga, gubitak volje, neraspoloženje, povlačenje, pa i depresija, iritabilnost i bes.

Pročitaj i:

„Treći talas pandemije je gori i od prvog i od drugog, jer prvi talas je bio suočavanje s nepoznatim, pa je doneo puno strepnje, a mere zaključavanja su se teško podnosile. Drugi, teži talas, ipak smo dočekali spremnije, došlo je leto, mogućnost boravka na otvorenom i popuštanje svih mera, što je donelo olakšanje, ali je i poremetilo planove na duže vreme nego što se očekivalo. ;Treći talas je po razmerama i posledicama pandemije najteži, stigla je zima, kraj se ne nazire, a mere se preduzimaju kasno, što stvara konfuziju i osećaj gubitka kontrole. Zato su i posledice veće“, ocenila je psihološkinja.

Džamonja je dodala ;da pandemija različito utiče na starosne grupe: ;“Mladi se školuju pod otežanim uslovima, ima puno neizvesnosti u vezi s nastavom, a i uskraćena su im razna zadovoljstva koja su u tom periodu značajna, kao što su druženja i zabave. Odrasli teško usklađuju svoje radne obaveze i brigu oko mlađe dece, te uloge se obavljaju istovremeno, pa ometaju jedna drugu“, rekla je ona.

S druge strane, na starije građane je, kako je ocenila, pandemija posebno uticala dok je na snazi bila zabrana izlazaka, jer su se otežano snabdevali i jer su bili „socijalno izolovani, posebno oni koji žive sami, a ne koriste savremenu tehnologiju komunikacije“.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar