U danu kad je prva osoba na planeti van laboratorije primila vakcinu protiv korone, izdvajamo kako deluju četiri vodeće vakcine i po čemu su specifične.
Ova vakcina, za koju proizvođači tvrde da je efikasna 95 odsto, koristi potpuno eksperimentalni pristup koji uključuje ubrizgavanje dela genetskog koda virusa ili RNK kako bi se ojačao imunosistem. Prethodna ispitivanja pokazala su da vakcina vežba telo da stvara antitela i T-ćelije za borbu protiv koronavirusa.
Potrebne su dve doze u razmaku od tri nedelje, a kako je naveo dr Albert Burla, predsednik i izvršni direktor kompanije Fajzer, zaštita se postiže 28 dana nakon početka vakcinacije. Takođe, članica upravnog odbora BioNTeka dr Ozlem Tureči izjavila je da je njihova vakcina protiv koronavirusa bezbedna i za ljude koji su već imali kovid 19.
Međutim, s druge strane, zbog nedovoljno sprovedenih istraživanja, britanska vlada je dala preporuku da Fajzerovu vakcinu ne prime trudnice, dojilje, žene koje planiraju trunoću i oni sa slabim imunitetom.
Najveća mana Fajzerovoj vakcini je to što prilikom distribucije i skladištenja mora da se čuva na minus 70 stepeni Celzijusa.
Vakcina Sputnjik V koju proizvodi Naučno-istraživački institut Gamaleja dobila je 11. avgusta potvrdu o registraciji od Ministarstva zdravlja Rusije, postavši tako prva registrovana vakcina protiv virusa korona na svetu. I za nju tvrde da je efikasna preko 90 odsto.
Nedavno su analitičari Kredit Svisa istakli da se vakcina Sputnjik V izdvaja jer se za prvu (rAd5) i drugu (rAd26) dozu vakcine koriste dva različita adenovirusna vektora. Po svemu sudeći, to omogućava prevazilaženje problema povezanih sa mogućim prisustvom već postojećeg imuniteta na ove vektore čoveka, naglašavaju analitičari.
Imunolog Emina Milošević objasnila je za portal Nova.rs razlike između Fajzerove i ruske vakcine protiv korone.
„Kao i Fajzerova, i ruska vakcina Sputnik V nosi informaciju za sintezu proteina virusa potrebnog za ulazak u ćeliju. U Fajzerovoj vakcini je ta informacija u vidu RNK, a u Sputniku V informaciju nosi adenovirus koji je DNK. Razlika ima više: RNK se brzo razgrađuje, pa zato i potreba da se čuva na vrlo niskoj temperaturi, ali kod ruske postoji bojazan za manju efikasnost kod osoba koje imaju antitela na adenoviruse“, objašnjava doktorka Milošević.
Kako navodi, mada za razliku od Fajzerove, za rusku vakcinu nema podataka da je testirana na hroničnim bolesnicima, za obe vakcine proizvođači prijavljuju sličnu efikasnost, sposobnost da spreče bolest.
Nedavno je ruska služba za fitosanitarni nadzor usvojila je pravila transporta i čuvanja ruske vakcine protiv korone Sputnjik V. Transportovaće se u termičkim kontejnerima na temperaturi -18 i nižoj, a čuvati u zamrzivačima.
Vakcina koju je razvio Univerzitet u Oksfordu efikasna je od 62 do 90 odsto kod ljudi koji razviju simptome kovida, pokazalo je veliko ispitivanje. Smatra se da je jeftina Prednosti ove vakcine su to što je jeftina i laka za čuvanje i transport. Vakcina je napravljena pomoću adenovirusa koji napada šimpanze. To je bezopasni, oslabljeni adenovirus koji obično uzrokuje prehladu kod šimpanzi. Genetski je promenjen tako da je nemoguće da se razvija u ljudima. Bilo je problema tokom ispitivanja vakcine, ali ispostavilo se da testirana osoba koja preminula nikada nije primila vakcinu, već placebo.
Takođe, početne doze Fajzer vakcine predviđene su za EU i SAD. A snabdevanje Moderne biće povezano sa SAD-om bar u prvoj polovini 2021. godine, tako da u svetlu toga, Okford/AstraZeneca vakcina je zaista dobra vest za ostatak sveta, rekla je Andrea Tejlor, pomoćnica direktora programa u Duke Global Health Innovation Center, za CNN.
Naime, AstraZeneca je obećala da će isporučiti stotine miliona doza zemljama sa niskim i srednjim prihodima i da će vakcinu dostavljati na neprofitnoj osnovi tim zemljama u kontinuitetu.
Američka kompanija Moderna objavila je da njihova vakcina protiv kovida 19 pokazuje 95 odsto efikasnosti. U pitanju je RNK vakcina – to znači da se deo genetskog koda koronavirusa ubrizgava u telo. Onda telo počinje da proizvodi virusne proteine, ali ne i ceo virus, što je dovoljno za osposobljavanje imunološkog sistema za napad.
Trebalo bi da obuči telo da stvara i antitela i T-ćelije za borbu protiv koronavirusa.
„Naši rezultati pokazuju da vas ova vakcina može sprečiti da se razbolite, može sprečiti i ozbiljnu bolest. Oni ne pokazuju da vas ova vakcina može sprečiti da privremeno prelazno nosite virus i zarazite druge“, priznao je Tal Zaks, jedan od medicinskih stučnjaka iza vakcine.
Imunitet do dve godine
Sve farmaceutske kompanije koje su ušle u trku za proizvodnju vakcine prave ih tako da su „nosači“ vakcine bezazleni adenovirusi u koje je ugrađeno parče RNK koronavirusa koji je trenutno u cirkulaciji ( SARS-CoV-2) a koji je zadužen za stvaranje antitela, kaže virusolog Ana Gligić.
Ona kaže da su po tom principu napravljene sve vakcine koje pretenduju da u uđu u masovnu upotrebu, među njima i ruska Sputnjih V, Fajzerova, Oksfordska AstraZeneca.
Gligić je objasnila da tako napravljena vakcina ne iziskuje dugotrajna ispitivanja, da daje kratkotrajan imunitet do dve godine, ali da je to dovoljno da se zaustavi epidemija i pandemija.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: