0
LSD je dugo bio "proteran" iz medicine i sveden na zloupotrebu narkotika, ali naučnici su sad došli do otkrića da samo jedna doza pomaže kod anksioznosti. Naravno, postoji razlika između leka MM120 i LSD-a kupljenog ilegalno na ulici.
Američka agencija za hranu i lekove (FDA) je zbog ohrabrujućih rezultata kliničkih ispitivanja tretmanu s LSD-em dodelila status revolucionarne terapije za lečenje anksioznog poremećaja, objavio je juče Mind Medicine Inc., kompanija koja razvija pomenuti lek.
Lek MM120 još mora da prođe kroz standardnu proceduru kako bi dobio odobrenje FDA, što uključuje treću fazu kliničkih ispitivanja, kad se lek testira na najvećem broju ispitanika (od više stotina do više desetina hiljada), upoređuje s placebom da bi se ispitala stvarna uspešnost, dodatno se testira sigurnost i utvrđuju nuspojave.
Status revolucionarne terapije dobili su lekovi još dve kompanije: jedan za lečenje depresije psilocibinom, a drugi za lečenje posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP) putem MDMA, poznatijeg kao ekstazi, piše CNN.
A evo šta je do sada pokazalo ispitivanje.
Jedna doza MM120 je 12 nedelja nakon primene leka dovela do 48% stope remisije generalizovanog anksioznog poremećaja, navodi MindMed. Lek je takođe u roku od tri meseca poboljšao kliničke znakove anksioznog poremećaja kod 65% pacijenata.
Pročitajte još:
Anksioznost je najčešći mentalni poremećaj u SAD, koji svake godine pogađa više od 40 miliona ljudi u dobu od 18 i više godina. Ali i ne samo u SAD. Generalizovani anksiozni poremećaj karakterišu preterane, konstantne misli koje je teško kontrolisati i koje ometaju svakodnevne aktivnosti.
Bolesnici osećaju stalnu zabrinutost, nesigurnost u vezi budućnosti, strah od bolesti, strah za sigurnost ili zdravlje bližnjih, osećaju napetost, nelagodu i nervozu u radu s ljudima, prenosi Index.hr.
Ovakav poremećaj se najčešće leči antidepresivima i anksioliticima, odnosno tabletama za smirenje. Međutim, antidepresivima treba vremena da počnu da deluju, a lekari često moraju da eksperimentišu s dozama kako bi utvrdili šta je najpovoljnije za pacijenta.
Stručnjaci iz MindMeda su na ispitanicima testirali doze od 25, 50, 100 i 200 mikrograma i rezultate uspoređivali s grupom koja je uzimala placebo.
„Rezultati su pokazali da je doza od 100 mikrograma najbolja za treću fazu kliničkih ispitivanja. Kod doze od 200 mikrograma nismo videli dodatno poboljšanje, a uočili smo štetne učinke“, rekao je psihijatar Daniel Karlin s Medicinskog fakulteta Univerziteta Tufts i glavni lekar u MindMedu.
„Iako to nije bila primarna svrha studije, rezultati su pokazali da MM120 takođe poboljšava znakove depresije. Videli smo brzo i snažno poboljšanje simptoma depresije – depresija i anksioznost imaju preklapajuće definicije oboljenja“, dodao je.
Većina testiranja s MDMA-om i psilocibinom uključivala je psihoterapeute koji su služili kao podrška i pomoć ispitanicima pri uzimanju leka. Ali, studija s MM120 je sprovedena bez upotrebe psihoterapije. „Pratili smo ih putem monitora, a ispitanici su svoje vreme provodili uglavnom čitajući knjige“, kazao je Karlin.
„Dok su prethodna istraživanja dokumentovala prednosti kombinovanja LSD-a sa psihoterapijom za ublažavanje anksioznosti povezane sa uslovima opasnim po život, ova revolucionarna studija je prva koja pokazuje da jedna doza LSD-a može efikasno da leči generalizovanu anksioznost bez dodatne psihoterapije“, rekla je psihijatrica dr Gabrijela Gobi, profesorka i naučnica na Univerzitetu McGill Health Center u Montrealu i kanadskoj istraživačkoj katedri za terapiju mentalnog zdravlja. Ona nije bila uključena u kliničko ispitivanje.
U poređenju sa iskustvima sa varijantama LSD-a koji je ilegalno kupljen na ulici, čini se da je za MM120 ocena da nije izazivao „loše tripove“, rekao je Karlin.
„LSD je teško proizvesti sa visokom čistoćom i ima tendenciju da se brzo razgradi u prisustvu svetlosti i vode“, rekao je Karlin. „Proizvodimo ga prema standardima farmaceutske industrije, visoko čistu verziju koja je takođe stabilna. Dakle, to je kritična razlika.“
Učesnici su većinu štetnih efekata u studiji ocenili kao blage do umerene, a javljali su se uglavnom na dan studije, rekao je Karlin. Među njima su bila euforična osećanja, iluzije i halucinacije, anksioznost, abnormalno razmišljanje, glavobolja, vrtoglavica, mučnina, prekomerno znojenje, povraćanje, utrnulost ili peckanje kože i proširenje zenica.
Pročitajte još:
Kada je kliničko ispitivanje MM120 počelo u avgustu 2022, to je bilo prvi put da je LSD proučavan u medicinskom okruženju posle više od 40 godina, rekao je Karlin.
Tokom 1940-ih i ranih 1950-ih, desetine hiljada pacijenata uzimali su LSD i druge psihotropne lekove da bi proučavali njihove efekte na anksioznost zbog raka, alkoholizam, poremećaj upotrebe opioida, depresiju i posttraumatski stresni poremećaj ili PTSP. Istraživači su počeli da vide psihodelike kao moguće „nove alate za skraćivanje psihoterapije“.
Ali kada su psiholozi sa Univerziteta Harvard Timoti Liri i Ričard Alpert otpušteni iz Psilocibin projekta 1963. godine nakon što je univerzitet otkrio da su svojim studentima davali LSD, upotreba psihodelika u istraživanjima je bačena u senku.
Godine 1968. Sjedinjene Države su zabranile LSD i istraživački projekti su ugašeni ili prinuđeni na ilegalu. Zatim je došao Zakon o kontrolisanim supstancama iz 1970. godine, koji je potpisao predsednik Ričard Nikson. Klasifikovao je sve halucinogene, uključujući psilocibin, kao lekove sa liste I — supstance koje „trenutno nisu prihvaćene u medicini“ i sa velikom verovatnoćom zloupotrebe.
