Svi znamo koliko su cigarete štetne. Neki pušači prihvataju rizik iako sa svake pakle vrišti napis: "Pušenje ubija". Neki prelaze na alternative, nadajući se da će bar malo ublažiti negativne uticaje. A posebna priča su oni koji se teše da je sve ok sve dok puše manje od pet cigareta dnevno ili "samo u društvu"... Nismo okolišali, pitali smo pulmologa: Koliko cigareta dnevno nas neće ubiti?
„Na kraju ćemo svi umreti. Samo neko pre a neko kasnije. Svi imamo tog jednog poznanika koji svako malo pomene prababu koja je pušila dve pakle dnevno i doživela 90 godina. I to je tačno, postoje ljudi čiji organizam je otporan na cigarete toliko da ga ne ubiju pre vremena. No, takvi ljudi su u pravom smislu reči izuzeci“, kaže Srđan Lukić, beogradski pulmolog koji poslednjih meseci živi i radi u Sloveniji.
Nastavlja o onima koji nisu „izuzeci“ – a realno, niko ne može da bude siguran da jeste.
„Konzumiranje cigareta oštećuje više organa, ne samo pluća. Pušenje je jedan od glavnih faktora rizika za srčani infarkt na primer. Koliko je to cigareta dnevno, to opet zavisi od građe organizma. Nekom će i pet cigareta dnevno posle određenog vremena napraviti štetu, ali generalno, a i logično je, više cigareta na dan podiže i rizik od nastanka hroničnih bolesti. Najveći problem kod tih pet cigareta dnevno, ili pušenja samo u društvu, je taj što retko kada to i ostane samo par cigareta dnevno. Većina ljudi koja danas puši po paklo, dve, pa i više je tako i počela. Niko nije počeo sa tri pakle dnevno“, podseća Lukić.
Kad se sve sabere, rizik je uvek prisutan, a nedavno istraživanje tima s Univerziteta Kolumbija upravo je fokus stavilo na one koji puše „samo nekoliko“ dnevno. Ispostavilo se da nisu učinili mnogo više za svoja pluća od onih koji su pušili po dve pakle.
„Mnogi pretpostavljaju da pušenje nekoliko cigareta dnevno ne može da bude štetno za pluća. Ali ispostavilo se da je razlika u gubitku funkcije pluća između osobe koja puši pet cigareta dnevno u odnosu na osobu koja puši dve kutije dnevno relativno mala“, istakla je dr Elizabet Olsner koja je vodila studiju.
U studiji je učestvovalo više od 25.000 ljudi, a istraživači su se posebno osvrnuli na funkciju pluća, količinu vazduha koju čovek može da udahne i izdahne, kod pušača, bivših pušača i onih koji nikada nisu pušili. Takođe, pošto je učestvovao veliki broj ljudi, mogli su da primete razlike u funkciji pluća kod „lakih“ pušača (osobe koje su pušile manje od pet cigareta dnevno) i kod „teških“ pušača (osoba koje su pušile više od 30 cigareta dnevno) koje druge studije nisu bile u mogućnosti da detektuju.
Njihova analiza otkrila je da funkcija pluća kod “lakih” pušača opada brzinom, koja je mnogo bliža funkciji pluća „teških“ pušača, nego nepušača. U poređenju sa stopom pada kod nepušača, koja je za analizu postavljena na nulu, dodatni pad za „lake“ pušače iznosi 7,65 mL / godišnje i za „teške“ pušače 11,24 mL / godišnje. To znači da bi „laki“ pušači mogli da izgube približno istu količinu funkcije pluća u jednoj godini kao što bi „teški“ pušači mogli da izgube za devet meseci.
„Pušenje nekoliko cigareta dnevno mnogo je rizičnije nego što se misli. Svakog bi trebalo ohrabriti da prestane da puši, bez obzira koliko cigareta dnevno koristi“, zaključila je dr Olsner, a preneo N1.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare