Povećanje temperature skraćuje ljudski život

Jedan od autora projekta Amit Roj rekao je da su tokom tog istrazivanja korišceni i upoređivani parametri kao što su prosečna temperature okoline, količina padavina i prosečna dugovečnost stanovnika u 191 zemlji sveta u periodu od 1940. do 2020. godine.

Od tih faktora, uz upotrebu godišnjeg bruto proizvoda po glavi stanovnika radi lakšeg i preciznijeg poređenja prilika u različitim zemljama, formiran je i specifičan indeks koji, kroz kombinaciju tih faktora, čini merljivim negativane uticaje klimatskih promena na zdravlje.

Rezultati ispitivanja ukazuju da samo jedan stepen porasta temperature smanjuje očekivani životni vek ljudi za 0,44 godine, odnosno za pet meseci i sedam dana kao i da negativna klimatska kretanja još pogubnije utiču na smanjenje životnog veka stanovnika nerazvijenih, odnodno siromašnih zemalja.

Da bi se stekla još jasnija slika o tim negativnim uticajima naučnici predlažu da se izračunavanja putem tog indeksa sprovode lokano radi sakupljanja preciznijih podataka, ali i da se posebno proučavaju velike vremenske nepogode i njihove posledice po životni vek, jer se uticaj dugotrajnih suša, velikih zahlađenja, šumskih požara i poplava tim indeksoim ne mogu tačno izmeriti.

Slična naučna istraživanja obavljena pre dve godine o relaciji između dugovečnosti i života u toplijoj klimi ukazuju na to da ljudi koji žive u umerenim klimatskim uslovima u proseku žive duže čitavih 2,21 godinu.

Protekla godina bila je najtoplija od preindustrijskog perioda pa do danas, a i za 2024. naučnici projektuju moguće globalno povećanje temperature za skoro 1,5 stepen.

Takođe, dokazano je da je povećana telesna temperatura povezana sa kraćim životnim vekom, dok niža telesna temperatura može da utiče na njegovo produženje.