1
Kao mala, Sara Bošnjaković iz Pančeva je imala veoma česte upale uha, zbog čega joj je sluh oštećen. Vremenom se stanje pogoršavalo, pa sada sa 22 godine može da čuje samo pomoću slušnih aparata i razume govor ako čita sa usana. Za portal Nova.rs Sara, koja se četiri godine bavi digitalnim marketingom, otkriva kako se dovija i koje alatke joj život čine lakšim.
„Ranije sam gubitak sluha doživljavala daleko teže nego sada. Vršnjaci iz srednje škole umeli su da se baš grubo šale i dovikuju mi sa drugog kraja prostorije znajući da ih neću čuti. Pojedini profesori su takođe bili izuzetno neprijatni jer nisu želeli da ponavljaju ono što nisam čula. Ja znam da oni nisu imali istinski loše namere, ali me je tad gubitak sluha u kombinaciji sa pubertetom izuzetno boleo“, seća se Sara.
Pročitajte još:
Mnogo se plašila da ne ostane sasvim gluva jer voli muziku.
„Toga se i dalje bojim iako sam prihvatila da bez veće medicinske intervencije za desetak godina više neću moći da čujem. Pevam od svoje treće godine, a danas komponujem, sviram klavir, gitaru i ukulele“, priča Sara, koju su odgajili baka i deka.
Kako kaže, baka joj je, uz najbolju drugaricu, kroz život bila jedina podrška, posebno otkad je deka umro.
„Kad je saznala da mi trebaju aparati i koliko se u stvari moje oštećenje sluha pogoršalo, noćima nije mogla da spava, izgubila je apetit i veoma se brinula za moju budućnost. Volela bih da sam tada mogla da joj kažem da će sve biti u redu, ali ni sama nisam znala da li ću uspeti da se izborim sa tim.“
Sada je svesna da svaku prepreku može da prebrodi, mada ih je dosta.
„Poslodavci imaju prepdrasude, pa sam ja sam naučila sve o Faceebook adovima, Google adovima, SEO optimizaciji, kreiranju vizuala i video materijala za društvene mreže, prikupila gomilu sertifikata i radila mnogo više nego što treba, svaki dan, u strahu da ne budem otpisana pri samom intervjuu. S jedne strane je dobro što znam sve to, a sa druge ta ogromna želja za znanjem može da uzrokuje ozbiljne probleme sa mentalnim zdravljem jer se preforsiraš.“
Sara priča i koje alatke za komunikaciju joj u poslu i svakodnevnom životu dosta pomažu i čime mogu da se posluže oni koji su u sličnoj situaciji kao ona.
„Call Recorder je alatka za snimanje poziva. Ja ih snimam sve, pa ih onda prebacim na računar gde pomoću programa Audacity pojačam zvuk i tako mogu da čujem sve što sam eventualno propustila. Takođe, za svakodnevnu komunikaciju koristim dve aplikacije koje su odlične ukoliko si u istom stanu ili kući sa nekim, ali ne u istoj prostoriji gde možeš da čitaš sa usana. To su Apower Mirror i Speech to text. Prvo je potrebno uključiti Apower Mirror i pomoću njega svoj telefon povezati sa telefonom osobe sa kojom želite da pričate. Nakon toga se uključuje Speech to text, aplikacija pomoću koje se glas osobe sa kojom se priča pretvara u tekst koji se pojavljuje na ekranu. Za sada nažalost, ne postoji aplikacija koja pretvara srpski jezik u tekst, tako da je potrebno pričati na engleskom, na kom ja i obavljam svakodnevnu komunikaciju.“
Još jedna sjajna aplikacija koju koristi tokom pandemije kada naručuje hranu u restoranima (jer ne može da čita sa usana zbog maske) zove se Cardzilla.
„Pomoću nje možemo da napišemo sve što želimo da naručimo, radnici u restoranima mogu da postavljaju dodatna pitanja, a ukoliko želite da obrišete tekst, dovoljno je samo da protresete telefon. Alatka koju sam skoro otkrila i zaista mnogo pomaže je Petralex. Nakon instalacije aplikacija vas vodi kroz test sluha i podešava parametre specifične za vaše oštećenje, Takođe, nudi kompresiju zvukova, što je naručito korisno jer osobe sa oštećenim sluhom uglavnom ne mogu da se fokusiraju na jedan zvuk već im se sve meša. Petralex takođe nudi automatsko pojačavanje zvuka tokom telefonskih poziva, što je ogromna olakšica jer više ne moram da svaki put koristim dva različita programa, već tokom samog poziva mogu prilično dobro sve da razumem.“
Pročitajte još:
Što se tiče poziva onlajn, Sara insistira na Google Meets pozivima, jer nudi uključivanje „captions-a“ svakom članu poziva, dok Zoom to nudi samo ukoliko onaj ko je napravio poziv to dozvoli.
Sara priča i kako je mladima u Srbiji sa hendkepom, ali i bez njega, izuzetno teško da nađu posao jer im država prosto ne pruža resurse koji su im potrebni za zaposlenje.
„Najteže je dobiti taj prvi posao. Meni se izuzetno posrećilo jer sam imala praksu na lokalnoj televiziji nakon čega sam i bila zaposlena sa 18 godina. Onda sam prešla u produkcijsku kuću, a nakon toga u marketinšku agenciju, gde danas radim sa divnim ljudima. S druge strane, mnogi poslodavci ne znaju da zapošljavanje osobe sa hendikepom donosi benefite firmi u kojoj ta osoba radi. Prvo, firma može državi da traži refundaciju sredstava za prilagođavanje radnih uslova osobi sa invaliditetom (rampe, bilo kakav vid tehnologije) u iznosu od oko 400.000 dinara. Firma takođe može o trošku države da plati npr. tumače za znakovni jezik ili pomoć slepima u iznosu do oko 50.000 mesečno po osobi. Poslodavac koji zaposli na neodređeno vreme osobu sa invaliditetom bez radnog iskustva ima pravo na subvenciju zarade za tu osobu u trajanju od 12 meseci. Takođe, svaka firma sa najmanje 20 zaposlenih mora da ima makar jednu osobu sa nekom vrstom hendikepa.“
Zato ona mladima sa hendikepom poručuje da rade na sebi, da se ne plaše da traže pomoć i ne gube veru u sebe.
Providne maske
I pre korone i sada, Sari je ogroman stres odlazak u bučan objekat jer se zvukovi mešaju.
„Ranije je makar čitanje sa usana bilo moguće. Sada ukoliko mogu, uvek naručujem onlajn, ali desi se da moram da odem negde, što je problem, jer ljudi prosto nisu obučeni da rade sa onima koji imaju oštećen sluh. Kao glavnu alternativu običnim maskama koje onemogućuju čitanje sa usana navela bih providne maske, mada njih nije baš lako nabaviti“, kaže Sara.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
