Aleksandrine providne maske vraćaju osmeh na lice

Kako si ti jedna duša i umetnost od čoveka – tako Aleksandri govore oni kojima su njene providne maske olakšale i ulepšale život u vreme korone.A sve je počelo kad je ona na jednom stranom blogu pročitala kako je studentkinja Ešli Lorens iz Amerike osmislila providne zaštitne maske.

"Ja sam onda tu ideju oblikovala po mom i počela da šijem maske od materijala koji su dostupni kod nas", priča Aleksandra za portal Nova.rs.Šivenje je usavršila pre pet godina kada je pošla na kurs, a zavolela ga i pre toga uz komšinicu."Imala je radionicu, šila je i meni haljine, komplete razne. Ja sam blenula u nju kako radi, ostajala sam kod nje satima, analizirale smo njene Burde od pre 10, 15 godina, upijala sam svaki kroj sa tih žutih stranica."To iskustvo sada joj znači, pa jednu masku može da napravi za 15, 20 minuta, s tim što dnevne obaveze diktiraju da li će u toku jednog dana napraviti tri, pet ili 10 maski.Naime, Aleksandra je pijanistkinja, diplomirala je etnomuzikologiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a potom upisala master studije Primenjenog pozorišta. Nakon studijskog boravka u Norveškoj, vratila se u Novi Sad da odbrani master rad na temu Interkulturalnost kroz nastavne jedinice predmeta muzičko i matematika. Danas je zaposlena u Radio-televiziji Vojvodine.I pored svega toga ona već mesecima uspeva da odvoji vreme za šivenje maski jer zna koliko ih čekaju oni kojima su najpotrebnije."Moje maske, koje ne prekrivaju usta nego su na tom delu providne, osobama oštećenog sluha omogućuju da čitaju s usana. Bilo bi idealno da te maske koriste svi kako bi osobe oštećenog sluha imale neometanu komunikaciju, ko god da je sagovornik. Uz njih dete može da razume šta nastavnica priča, šta prijatelj govori. Ima li šta lepše u celoj ovoj situaciji…"

Zato se Aleksandra nada da će šivenjem ovih maski podići svest o tome jer, kako kaže, važno je predstaviti javnosti da takve maske postoje i da su preko potrebne.Aleksandra se prethodno sa potrebama gluvih osoba susrela na časovima plesa. Danas joj je se oni zahvaljuju do neba, zovu je svojim herojem. Kažu da je jedna od retkih, ako ne i jedina, koja je u vreme pandemije ponudila rešenje za osobe sa oštećenim sluhom.I nisu samo oni zahvalni već svi kojima je poklanjala maske. Tako je Centar za romske inicijative istakao da se ona jedina odazvala pozivu da pomogne svojim sunarodnicima, lekari ističu da se sada bolje razumeju, kažu mnogi da je ona primer humanosti u ovom smutnom vremenu."Pre neki dan jedna žena mi je rekla da to što radim treba da ide u svet, da nikako ne stajem. I kad vidim i kad znam da toj osobi olakšava svakodnevicu, meni je srce ispunjeno. Nije mi teško da premorena sednem za mašinu do dva, tri sata ujutru", priča Aleksandra, koja je maske poklanjala i Udruženju romskih studenata, Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, Institutu za onkologiju i radiologiju u Beogradu, kao i pojedincima koji su joj se javljali.Priča i kako materijal kupuje u prodavnicama tekstila i pozamanterijama, a prozirni deo može da se nađe u prodavnicama kancelarijskog materijala.„To nije obična tanka folija nalik najlon kesi, nego je to čvršći materijal koji se ne haba i ne savija. Prilično je čvrst i postojan“, priča i kako se desi da zamagli kad se priča, ali je to samo trenutno.Aleksandra ističe i da je sve maske tokom prvog udara korone, od marta do juna, isključivo poklanjala. Ništa nije naplaćivala i sve je išlo od njene ušteđevine."Sve je bilo od mojih para, ali ja sam svu svoju ušteđevinu potrošila. Došla sam u minus, tako da ja više nemam od čega da pravim maske. Sada tražim od ljudi da plate materijal. Za moj rad ostavljam da da kako ko želi."Kaže i kako su porodica i prijatelji u početku bili ponosni na to što radi."Posle im nije bilo drago jednostavno jer sam potrošila sav svoj novac, jer nešto što sam zaradila za sebe poklanjam ljudima širom Srbije. Možda ne zvuči naročito lepo, ali kazali su mi kako jeste – stani sa tim, bankrotiraćeš. Upozorili su me i da možda neki ljudi uzimaju maske od mene, pa ih posle preprodaju, što je vrlo moguće."

Aleksandra je ranije već osetila koliko ljudi mogu da budu neprijatni, videla šta je diskriminacija prema Romima u Srbiji."Ja duže vreme, baš zbog diskriminacije koju sam mnogo puta doživela, dobro pazim sa kojim ljudima dolazim u kontakt. Izabrala sam da više vremena provodim za šivaćom mašinom i kompjuterom jer tu nema rizika od diskriminacije, emotivnog, duševnog bola. Možda ću se ja u nekom skorijem vremenu posvetiti više društvenom životu, upoznavanju ljudi, sklapanju prijateljstva, ali sada mi jednostavno odgovara ovako. Mada, ja jesam preko ovih transparentnih maski upoznala divne ljude koji mi daju nesebičnu podršku i daju mi vetar u leđa i njih jesam zadržala u svom životu i to je za mene dar", kaže za kraj Aleksandra.

***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram