Dekada života koja je najvažnija za zdravlje – tad je najbitnije uraditi ove tri stvari

Istraživači ističu da je decenija između 36. i 46. godine ključna za oblikovanje budućeg zdravlja i čak su izdvojili tri zdrave navike koje povećavaju šanse za dug i zdrav život.

„Decenija između 36. i 46. godine je važna jer predstavlja most ka kasnijim godinama života“, rekla je dr Angela Vilson, ginekološkinja u Montefiore Einstein Advanced Care u Njujorku, za NewYork Post.

„Rizik od različitih bolesti tada raste, pa su prevencija, rana dijagnoza i intervencija od ključnog značaja“, dodala je Vilson, koja nije učestvovala u novom istraživanju.

Studija je pratila nekoliko stotina dece rođene 1959. godine u finskom gradu Jivaskila, sve do njihovih ranih šezdesetih godina. Podaci o mentalnom i fizičkom zdravlju prikupljani su kada su ispitanici imali 27, 36, 42, 50 i 61 godinu.

Istraživači su im merili krvni pritisak, obim struka, nivo šećera u krvi, holesterol i druge masnoće u krvi, dok su učesnici odgovarali na pitanja o svom psihološkom blagostanju.

Tri navike koje prave zdravstvene probleme već od 36. godine

Autori studije beležili su da li su u nekom periodu života pušili, prekomerno pili alkohol ili vežbali manje od jednom nedeljno. Upravo su te tri navike bile povezane sa psihičkim i fizičkim problemima koji su se često javljali već sa 36 godina.

„Naši nalazi naglašavaju važnost ranog suzbijanja rizičnih zdravstvenih ponašanja, poput pušenja, prekomernog konzumiranja alkohola i fizičke neaktivnosti, da bi se sprečilo njihovo gomilanje tokom godina, što na kraju dovodi do lošeg mentalnog i fizičkog zdravlja u kasnijem životu“, izjavila je vodeća autorka studije Tija Kekelainen, naučnica koja se bavi zdravljem i starenjem.

Rezultati, nedavno objavljeni u časopisu Annals of Medicine, dolaze usred zabrinjavajućeg porasta bolesti srca, moždanog udara i određenih karcinoma kod ljudi mlađih od 50 godina.

Iako stručnjaci i dalje istražuju tačne uzroke, određeni faktori načina života i izloženost toksinima u okruženju sve se češće povezuju s ovim porastom.

Gojaznost, konzumacija alkohola, pušenje i izloženost toksinima iz okoline među vodećim su uzročnicima.

„Kada je reč o bolestima srca ili dijabetesu, oni koji žele da smanje rizik obično se fokusiraju na faktore ponašanja kao što su ishrana i fizička aktivnost“, rekla je za NewYork Post Maajan Jicak-Sade, epidemiološkinja za životnu sredinu.

„Čak i male promene u svakodnevnom životu — poput boljeg provetravanja dok kuvamo ili šetanja umesto vožnje kada god je moguće — mogu značajno da smanje štetnu izloženost i posledično smanjiti kardiovaskularni rizik“, dodala je Jicak-Sade, vanredna profesorka na Odeljenju za medicinu okruženja na Icahn školi medicine u bolnici Mount Sinai.

Dr Sanđaj Sinha, internista u ordinaciji Mount Sinai u Hadsn Jardu, rekao je da je važno izbegavati pušenje i alkohol i uspostaviti dobre navike kada je reč o vežbanju, ishrani i spavanju — ali ne nužno samo između 36. i 46. godine.

„Ne slažem se da postoji neka 'magična' decenija za zdrav život — što ranije, to bolje“, rekao je za The NewYork Post.

On ističe da je ključno da budemo proaktivni pre nego što nivo hormona prirodno počne da opada, što otežava promenu navika.

Snižen nivo testosterona „može da dovede do postepenog smanjenja mišićne snage i energije“, objasnio je Sinha. „Većina žena još nije ušla u menopauzu, ali kada do toga dođe (prosečna starost: 51 godina), problemi sa snom, bolovi u zglobovima, nedostatak energije i mentalna magla mogu postati izraženiji."

Dr Alis S. Tajh, lekarka opšte prakse u Montefiore Medical Group u Vestčesteru, složila se da je neophodno ostaviti cigarete, smanjiti unos alkohola i težiti svakodnevnom kretanju i fizičkoj aktivnosti barem jednom nedeljno.

Navela je da je veoma uobičajeno da se između 36. i 46. godine osete kumulativni efekti životnih izbora — poput povećanja telesne težine, povišenog krvnog pritiska, umora i ukočenosti.

„Ključ nije u savršenstvu — već u preduzimanju konkretnih koraka“, rekla je Tajh. „Uspostavljanje doslednih zdravih navika u ovom periodu može da značajno smanji dugoročni rizik i poboljša kvalitet života.“