2
Šta je lažno negativan test, šta brzi, šta PCR, a šta serološki test, šta koji govori... Kako neko sazna rezultate za dan, a neko za pet dana? Kao da strah od zaraze nije dovoljan, tu su i brojne nedoumice oko testiranja na koronavirus. Razgovarali smo sa dr sci. med. Vesnom Kovačević, specijalistom mikrobiologije, kako bismo raspleli klupko zvano test na koronu.
Pre svega treba definisati koji testovi na koronavirus se koriste u Srbiji.
„Postoje dve vrste testa. Jedan služi za detektovanje virusa i to je taj PCR test koji se radi iz nazofaringealnog brisa, tj, iz nosa i ždrela i on zapravo govori da li smo zaraženi koronom. Drugi test je serološki i on ne detektuje virus direktno nego konstatuje odgovor našeg organizma na eventualno prisustvo virusa, tj. otkriva antitela, a radi se iz krvi“, priča doktorka Kovačević.
Ukratko rečeno, prvi test, PCR, govori da li smo zaraženi, a drugi serološki, da li smo virus preležali.
Pitanje je i kada se koji test radi, odnosno kada su rezultati najprecizniji.
„PCR test se radi u prvih pet dana bolesti kada je virus u gornjim delovima respiratornog trakta. Znamo da se on kasnije spušta u pluća i može se desiti da nakon tih pet dana, dakle u kasnijim fazama bolesti, bude negativan“.
Pročitajte još:
Doktorka ističe da test onda retko bude lažno pozitivan, ali može biti lažno negativan, što smo čuli više puta. Osoba koja je radila PCR test mislila je da nema koronu jer je rezultat bio negativan, a negativan je bio jer virusa posle pet dana više nema u nosu, otišao je na pluća. Onda kasnije, ako bi uradila serološki test koji pokazuje antitela, ispostavilo bi se da je virus preležala, a možda nije ni znala.
Naša sagovornica priča i kako se PCR test radi u posebno opremljenim laboratorijama sa posebnom opremom i stručnim kadrom, kao što su Torlak i Infektivna klinika, Vatreno oko.
I kada stižu rezultati?
„U roku od 24 sata jer za samu obradu uzorka treba nekoliko sati, onda na aparatu treba još nekoliko sati“.
A šta je sa onim vestima koje smo svi slušali – da rezultate treba čekati i do četiri, pet dana?
„To su bili tehnički problemi, zagušenje, čekanje uzoraka, nekad nisu bili dobro transportovani, morali da se ponove. Ali po pravilu treba da budu gotovi za dan“, kaže dr Kovačević.
S druge strane, tu su serološki testovi na antitela, koja se stvaraju tek sedam do 10 dana od početka bolesti.
„Njih ranije i nema, pa ako uradite test prvog dana bolesti, logično je da će biti negativan.“
Doktorka napominje i da među ovim serološkim testovima postoje dve podvrste – jedan je takozvani brzi test i on se radi pojavom pozitivne linije na test-tračici. Može da se radi i iz kapi krvi iz prsta i gotov je za 15 minuta i zato je brzi. I drugi serološki test meri antitela, ali se radi na aparatu i za njega je potrebno par sati i radi se iz venske krvi. Oba su donekle brza, ali kada kažemo brzi, obično mislimo na onaj na test-tračici. Takođe, doktorka kaže, da sva tri testa objektivno mogu da budu gotova za 24 sata.
Sada je jasnije da, ako postoji sumnja na bolest, a negativan je PCR test, onda se dodatno radi serološki kako bi se videlo da li smo virus preležali.
S druge strane, ako je serološki test negativan, a PCR pozitivan, onda je virus tu, zaraženi smo.
Nedoumice oko kriterijuma
Kako je epidemija menjala svoj tok, tako su se, čini se, menjali i kriterijumi za testiranje na virus. Ako izuzmemo one koji se svojevoljno testirali, kandidati za test prvo su bili svi oni koji imaju neke simptome bolesti, pre svega temperaturu, disajne probleme, upalu pluća ili su bili u rizičnim područjima i u kontaktu sa osobama koje su mogle da se zaraze. Onda je sredinom aprila dr Predrag Kon podsetio da se ne može testirati svako već onaj ko ima temperaturu 38 stepeni, teškoće prilikom disanja ili obostranu upalu pluća.
Nedavno je pak dekan Medicinskog fakulteta Nebojša Lalić za portal Nova.rs izjavio da se prema novim uputstvima kontakti zaraženog ne testiraju već se simptomi prate ili se takve osobe stavljaju u samoizolaciju.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
