0
Zdrav život i uravnotežena ishrana su imperativi savremenog doba - međutim, čak i s pažljivim biranjem onoga što jedemo može se otići u krajnost. Tada se javlja ortoreksija, odnosno opsednutost zdravom ishranom.
Saveti za zdravu ishranu su svuda oko nas, a u želji da živimo što kvalitetniji i duži život, uglavnom moramo da se odreknemo dosta ukusnih namirnica koje su loše za naš organizam. Ipak, koliko god se trudili da jedemo namirnice dobre po zdravlje, kao i da ih spremamo na zdrav način, čak i u takvom pristupu ishrani mora da postoji mera. Jer, lako je skliznuti u vrtlog strogih pravila i preterane izbirljivosti koja najzad može da nas povede u pravcu opasnog poremećaja u ishrani.
Pročitajte još:
Ortoreksija još uvek nije zvanično priznata kao poremećaj ishrane, a termin je skovan relativno skoro – 1998. godine. Nema ničega lošeg u tome da osoba pažljivo bira hranu koju unosi u sebe, i da vodi računa o ishrani, međutim kada to pređe u opsesiju koja paradoksalno ugrožava zdravlje pojedinca, onda to prepoznajemo kao ortoreksiju.
Psihološkinja i psihoterapeutkinja Radmila Grujičić, iz Psiho-centra „Psihomedica“ u Jagodini ukazuje na glavni kriterijum koji nam može pokazati da smo u paženju na unos zdravih namirnica ipak preterali.
„Da bismo za nešto smatrali da smo prešli granicu, neki pokazatelj jeste isključivost. Dakle, isključivo jedemo zdravu hranu, isključivo sve što stavimo u usta mora da prođe test da li je zdravo. Onda, ništa što nije na spisku dozvoljenih namirnica ne smemo da jedemo“, objašava Grujičić.
Zdrava hrana polako prelazi iz našeg tanjira na sve druge sfere našeg života, odnosno postajemo potpuno zaokupljeni isključivo time.
„Jedan od kriterijuma je takođe opsednutost – stalno mislimo o tome, sakupljamo recepte, slušamo na Jutjubu one koji govore o tome, a sve druge aktivnosti su u senci toga. Vrlo često se opsednutost širi se na druge aspekte života. Onda čitamo knjige i gledamo filmove koji se time bave, družimo se samo sa ljudima koji isto tako žive. Sve aktivnosti postaju podređene tome“, objašnjava psihološkinja.
Dakle, ukoliko osoba opsesivno proverava sastojke i nutritivnu vrednost namirnica, broji kalorije, stalno o brine o tome, ukoliko je iz ishrane izbacila brojne grupe namirnica (ugljene hidrate, šećer, meso, životinjske proizvode), ako ne želi da jede ništa osim uske grupe namirnica, moguće je da je razvila ortoreksiju. Neke od karakteristika su takođe neobično interesovanje za ono što drugi ljudi jedu i njihovo zdravlje, kao i doživljavanje velikog stresa i nervoze kada nema „zdravih“ namirnica na raspolaganju.
Kako ortoreksija i dalje nije dijagnoza koja se može naći u standardnoj lekarskoj praksi, postavlja se pitanje da li je izbor da jedemo isključivo zdravu hranu ipak sasvim lična stvar, o kojoj niko drugi ne treba da brine.
„Ako nema nekih ozbiljnijih zdravstvenih poteškoća, onda je to stvar ukusa. Jednostavno neko smatra da je to preterivanje, dok neko drugi ne smatra. Ako neko nema zdravstvene probleme, a radi se o punoletnoj osobi, onda možemo da kažemo da je svako vlasnik svog života, i da mi nemamo prava da se mešamo. Vrlo je individualno šta je za koga normalno“, objašnjava Radmila Grujičić.
Pored težnje ka zdravlju, još jedan „važan“ cilj koji se postavlja pred sve nas je dobar izgled. Često je loše mišljenje koje imamo o svom telu, kao i neprihvatanje svojih eventualnih mana, okidač za nezdravi odnos prema jelu. Tako da jako često ortoreksija bude „pratilac“ drugih ozbiljnih poremećaja u ishrani, poput anoreksije ili bulimije, a čak i opsesivno-kompulsivnog poremećaja. Organizam nas uvek upozorava kada nešto nije u redu, naglašava psihološkinja.
„Ukoliko se radi o preterivanju koje vodi u poremećaj, može biti povezano sa drugim poremećajima ishrane. A ti drugi poremećaji ishrane izazazivaju ozbiljne zdravstvene probleme. Anoreksija, recimo, može da se završi smrtnim ishodom“, upozorava Grujičić.
Ona je navela i koji su simptomi da postoji ozbiljan problem sa našom ishranom – povraćanje, nadimanje, osećaj mučnine, vrtoglavica, kratak, plitki dan, usled gada gvožđa u organizmu. Ukoliko primetite da neka osoba ima ove simptome, kao i nagli pad težine, morate joj savetovati da potraži stručnu pomoć.
Primetno je da je ortoreksija pojava modernog doba – kada se sve vrti oko zdravog života i specijalnih režima ishrane, koji se besomučno promovišu na društvenim mrežama. Psihološkinja Radmila Grujičić nam ukazuje da se na internetu mogu pronaći dobre i loše stvari, a da od nas zavisi šta će nam od toga biti zanimljivo. Tako da, ne možemo kriviti mreže za iznenadnu opsednutost zdravom hranom.
Pročitajte još:
„Mi smo socijalna bića i imamo potrebu da pratimo trendove da bi bili ‘in’ i u toku. Imamo puno raznoraznih trendova, pa i kada se radi o zdravoj hrani. I tu postoje razne opcije – od sirove, pa bez šećera, pa hrono… Puno je raznih trendova koji mogu da se podvedu pod zdravu hranu. Tako da, šta ćemo mi da izaberemo, koliko ćemo biti dosledni da to sprovodimo, to pre svega zavisi od nas, od naše strukture ličnosti, godina, zrelosti…“, govori Grujičić.
Svakome od nas je zdravlje najveće blago, koje uveliko zavisi od onoga što jedemo. Kako ne bismo upali u „zečiju rupu“ raznoraznih „zdravih“ opcija i pravilnika, važno je da osluškujemo svoj um i telo, ukazuje psihološkinja.
„Pre svega, ishrana je povezana sa kilogramima i zdravljem. Postoje tabele koje nam pokazuju, na osnovu pola i godina, šta je za nas neki kriterijum zdravog izgleda, pa ako smo u okviru tih granica i ako se mi osećamo zdravo i raspoloženo, ako imamo energije da završavamo zadatke na vreme, ako imamo ispunjen život, onda nema razloga za brigu. Pokazatelji su funkcionalnost i naš osećaj. Ukoliko postoji opsednustost: da osoba nema svoj život, da njena funkcionalnost trpi, u smislu da postaje opterećena samo odlaskom u teretanu i da se zdravo hrani, tu već postoji problem. Sve postaje podređeno opčinjenosti dobrim izgledom. Često se desi da su ljudi opčinjeni nečim, a nisu svesni toga, onda okolina ume da ukaže na problem“, rekla je Grujičić za Nova.rs.
Dakle, potpuno je u redu da se povremeno častite tom čokoladom, hamburgerom ili palačinkom, kao i da nekim danima nemate baš najzdraviji obrok na svetu. Svi smo ipak samo ljudi, koji vole i da uživaju. Možda je najbolje voditi se starom latinskom izrekom: „modus omnibus in rebus optimum“ – u svemu je najbolje imati meru.
***
Bonus video: Biljke za imunitet
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
