Devojka koja se izgladnjuje skoro do smrti, odbija hranu i kad nepokretna leži na infuziji, a sve zbog umišljene slike o „idealnom“ izgledu. I roditelji koji sve to ne vide. Zašto je anoreksija tako opasna, kako je prepoznati i kako se izvući iz njenih kandži, govori dr Dragana Balać.
„Devojka koja je spala na 22 kilograma, koja nije mogla da hoda, ležala je nepokretna u bolnici na infuziji, nije mogla da govori, a čak i tad je odbijala hranu da se ne bi ugojila – to je najekstremniji slučaj anoreksije u mojoj karijeri“, priča dr Dragana Balać, lekar specijalista higijene sa Instituta za javno zdravlje Vojvodine i stručnjak za ishranu.
Sve to je posledica namernog gubitka težine, tj. izgladnjivanja, što i jeste definicija anoreksije nervoze.
„To je poremećaj ishrane koji je u međunarodnoj klasifikaciji pod šifrom S50, tako da je to psihijatrijska bolest. Oni koji je imaju nerado to priznaju jer lečenje uvek ide i na psihijatriji, što je odmah stigma“, kaže dr Balać zašto se i danas vrlo malo govori o anoreksiji.
Dodatni problem je i što oni najbliži neretko ostanu slepi.
„Roditelji uglavnom ne primećuju da deca imaju problem. A koliko je to čest slučaj pokazuje i to što u poslednje vreme anoreksiju imaju i mladići, ne samo devojke, kao što je bilo ranije. Jedan od razloga je što mediji nameću forme, pa i za devojke i za mladiće sve mora da bude tesno, to moraju da budu slim pantalone, moraju da budu vitki… Međutim, kad roditelji dođu sa ekstremno mršavom devojkom i ja pitam šta ste do sada radili, kažu – nismo imali vremena.“
Doktorka upozorava da mnogi nisu svesni koliko je anoreksija opasna bolest i da zato treba misliti na sve i pre nego što se desi.
„Anoreksija je mentalno uslovljen poremećaj ishrane. U 25 odsto slučajeva to je smrtonosna bolest. Vrlo je važno znati da sve ide iz glave ide, a telo pati, po svim organima. Devojke toga obično nisu svesne kad krenu u redukcione dijete, pa se skrene s puta. Pritom, nijedna dijeta nije posebno rizična jer sa svakom mogu da pređu granicu. Naime, deca su surova i ako je neka devojka malo debeljuca, neretko je izvrgnuta ruglu, počeće da je zezaju. I to može da bude okidač za sve što usledi.“
Dr Balać izdvaja prve simptome koji mogu da ukažu na to da dete ima anoreksiju.
„Devojka kad se pogleda u ogledalo, sebi je debela. Onda će početi da izbegava obroke i da broji kalorije.“
Dakle, to brojanje kalorija prvi je alarm.
„One sve opsesivno znaju koliko su kalorija unele i koliko kalorija ima koja namirnica ili porcija. Kad dođu kod mene, znaju tačno energetsku vrednost svakog jela.“
Drugi znak je izostanak ciklusa.
„Ukoliko tri meseca nisu imale redovne cikluse, a pre toga jesu, to je jedan od prvih znakova jer vaše telo se bori za to da vi ostanete u životu. Ako ne možete vi tako mršavi da opstanete, kako ćete onda bebu da držite u stomaku, te izostaje menstruacija… Takođe, sve te devojke su anemične i listom u narednim, mladim, godinama obole od osteoporoze, između ostalog i jer izbegavaju mleko i mlečne proizvode jer su, bože moj, masni.“
A kad u nekom trenutku i roditeljima postane jasno da je nešto loše u pitanju, kod lekara dete obično odvede – tata.
„Studije, ali i iskustvo pokazuju da su majke veoma zahtevne. Sve te devojčice su ekstremno pametne, fenomenalni đaci, uglavnom vukovci, na fakultetu savršene. Ipak, one su pod pritiskom da i sve drugo bude ‘savršeno’, što uglavnom mame nameću, možda zbog svojih neostvarenih snova. I tada one odlaze u krajnost.“
Pročitajte još:
Doktorka Balać priča da, kad dođe trenutak za lekara, isplivaju konflikti u kojima se nazire i uzrok anoreksije.
„Kad tako otac dovede ćerku, ja insistiram da oboje dođu. Onda se oni posvađaju neretko jer mama insistira na tome da to i nije tako strašno. A problem je svakako tu. Uglavnom su to devojke i devojčice koje su em opterećene da moraju da budu savršene, em u pozadini imate sukob roditelja koji su možda pred razvodom ili je jedan roditelj zavisnik od nečega, uglavnom od alkohola. Stoga je specifična ta genetska predispozicija jer anoreksija se može definisati i kao zavisnost od hrane. One su opsesivno vezane za brojanje svega što se tiče unosa hrane.“
Doktorka ističe i da brzina mršavljenja koja će biti vidna zavisi od građe i redukcije ishrane koju je devojka izabrala.
„Te devojke uglavnom koriste laksative i diuretike kako bi sve ispraznile iz sebe, a i namerno izazivaju povraćanje, pa postoje ti mešani oblici anoreksije i bulimije.“
Dr Balać govori i kakve sve posledice anoreksija ostavlja na mladom telu.
„Ima više faktora koji utiču na to kakve će biti posledice, ali svakako to je sistemska bolest, svi organi pate. Kod zuba gleđ strada. Naime, imala sam pacijentkinju koja je 20 puta dnevno izazivala povraćanje. Kako šta pojede, stavlja prst u usta, čak i kikiriki. Takođe, anoreksija kao psihijatrijska dijagnoza dovodi do promena u građi kore velikog mozga. U početku te promene mogu da se vrate, ali posle izvesnog vremena su nepovratne. Osim kostiju od osteoporoze, od anoreksije pate i bubrezi. I sve te devojke su u hipoglikemijama, pankreas ne radi kako treba i onda u tom procesu izgladnjivanja devojke mogu da ulete u period prejedanja, pa pankreas ne može tako brzo da se prešalta na hiperglikemiju. Onda je moguć poremećaj metabolizma šećera, što može da odvede u dijabetes.“
Vrlo je specifično, kaže doktorka, da devojke sa anoreksijom mogu da imaju vrlo povišene vrednosti masnoća iako su ekstremno mršave jer se telo doslovno topi. Onda iz te faze, kada je sve poremećeno, idu raznorazne bolesti.
Doktorka Balać ističe da je dobro što u poslednje vreme sve više ima kampanja koje poručuju da ne moraju svi da budu mršavi, ali da je decenijska šteta učinjena.
Ona devojka s početka priče koja je imala 22 kilograma zbog anoreksije – iščupala se. Ali samo zato što je imala podršku.
„Spasla se jer se porodica jako potrudila i pomogla joj. U suprotnom, to je gotovo nemoguće. Bez porodične psihoterapije nije moguće pobediti anoreksiju“, kaže dr Balać i dodaje da roditelji moraju da shvate da oni prilično doprinose svemu.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
BONUS VIDEO:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar